Експозе градоначелника и заменика

Говор у дискусији поводом експозеа кандидата за градоначелника Синише Мали и говора кандидата за заменика градоначелника Андреје Младеновића са Друге седнице СГБ одржане 24.4.2014.

Заиста после оваквог експозеа, или ја бих чак рекао два експозеа које смо чули, човек не може ништа лоше да каже и не треба. И у праву су они одборници Српске напредне странке који примећују мало другачију атмосферу него прошли пут. То је зато што се ми разликујемо од вас.

Ми ћемо дати шансу и радујемо се да ово што смо чули у експозеима буде заиста и остварено.

Говорим у множини зато што смо имали један јако конкретан леп експозе кандидата за градоначелника, али смо имали и један исто тако леп, ако не и дужи и бољи експозе кандидата за заменика градоначелника.

И јако пажљиви слушалац може да примети да се они ту баш и не слажу у свему. Не знам да ли је можда предвиђена нека ротација и овде у Скупштини града после годину – две дана па да се обојица испробају да спроведу до краја своје идеје и своје визије и своје планове.

Мене је у ствари у целој тој причи на неки начин највише заинтересовало оно што јесте најважније за функционисање града и било које локалне самоуправе, а то је питање финансија.

Дакле, наравно сви су посветили, и кандидат за градоначелника и кандидат за заменика градоначелника и одборници који су говорили – посветили су добар део свог излагања питању финансија, задужењима Града, обавезама Града, дугу, лошој финансијској ситуацији и то је нешто што се доста и у предизборној кампањи и у јавности користило, како да кажем, на један начин спиновања који није био сасвим јасан. И пошто добар део одборника, као ни ја, није стручан за финансије, ја ћу покушати заиста, договорили смо се на нашој одборничкој групи да добронамерно помогнемо колегама бар у почетку да Скупштина боље ради, ја ћу покушати да вам објасним шта се десило са финансијама града Београда у претходних пар година.

Зашто је Град Београд у тако тешкој финансијској ситуацији да експозеи кандидата за градоначелника и заменика малтене делују као кукњава на празну касу.

Видите, Град Београд има одређена задужења – дуг, и Статут града Београда, то је члан 100. који каже: Град се може задуживати и закључивати уговоре о кредиту у складу са законом.

Дакле, то је задужење Града. Када узмете кредит, што ради и републичка власт, што раде и друге локалне самоуправе, тај кредит је увек наменски. Ви за сваки динар или евро тог кредита можете да видите за шта је утрошено и шта је за те паре урађено. И тај кредит, значи, има своју сврху и он се у једном дужем временском периоду враћа – 20 и 30 година. Као кад човек гради кућу, као кад купује аутомобил, данас узмете кредит, узмете то што вам треба, то су углавном објекти инфраструктуре, користите то и док користите ви то враћате.

Дуг Града Београда по званичним подацима Владе Републике Србије, дакле Управе за јавни дуг Министарства финансија, дуг Града Београда из септембра 2013. године званично објављен на сајту Министарства финансија – значи то је у време када је смењиван градоначелник Драган Ђилас, био је 45.374.879.000 динара али у еврима 398,7 милиона евра. Значи, око 400 милиона евра је задужење Града Београда у складу са законом и у складу са чланом 100. Статута Града. То одборници треба да знају.

Постоји обавеза Града, значи када људи који су вешти у финансијама хоће то да спинују, они то мешају па тако причају. Обавеза настаје кад ми усвојимо буџет. Знате, када ми усвојимо буџет ми у том буџету предвидимо да ћемо на пример да дамо субвенције Градском саобраћајном предузећу, рецимо неколико стотина милиона динара, предвидимо да ћемо да дамо помоћ за породиље и труднице и ми смо тад обавезни да то дамо. Може се рећи – дужни смо. Али то није дуг. То је буџет. То је наш посао.

У тренутку кад ова Скупштина усвоји буџет Града који је око 70 милијарди динара, са овим начином размишљања кад видите да ту пише како ћете и коме да дате, којим буџетским корисницима тих 70 милијарди, ви можете да кажете: е, сад је Град дужан 70 милијарди динара. Није. То је буџет. Град је дужан онолико колико је узео кредита.

Зашто је проблем вратити те кредите? Е сад, да покушам и то пластично да вам објасним. Од формирања Владе, нове тадашње Владе Републике Србије која је формирана средином 2012. године, Влада Дачић-Вучић или Вучић-Дачић, како год хоћете, значи та Влада је отпочела да смањује приходе локалних самоуправа и највише приходе Града Београда јер је његов буџет највећи – то је највећи град – систематски.

Значи, доношењем одређених закона смањивани су изворни приходи Града Београда. Град Београд нема трансфере, он не добија новац из републичког буџета. Он има само своје изворне приходе који му припадају по закону.

Значи, Влада је почела систематски да смањује те приходе.

Прво је усвојена Одлука да се порез на зараде умањи са 12% на 10% и да се повећа неопорезива основица итд. То је углавном локални приход. И када је донета та Одлука локални буџети су изгубили на годишњем нивоу око 20 милијарди динара а само Београд 8 милијарди динара својих прихода. Значи кад је Републички парламент усвојио тај закон, Београд је изгубио у тој години 8 милијарди динара својих прихода.

Имали сте чувену причу о укидању такозваних парафискалних намета, „непотребних“. То су углавном били локални приходи – таксе и значи оно што су локалне самоуправе наплаћивале. И кад су они укинути, локални буџети су изгубили своје приходе за 6 милијарди у целој Србији, а београдски још 3 милијарде мање годишње када су укидани ти парафискални намети.

Знате сви да је повећан ПДВ са 18% на 20%, са 8% на 10%. То је искључиво републички приход. Значи, ни динар не припада локалној самоуправи, односно Граду Београду. Другим локалним самоуправама и може кроз трансфере, Београду – не.

Значи, Република је повећавала своје приходе из сигурног извора, а то је ПДВ. Република није смањивала своје приходе. Своје приходе је повећавала, а локалне приходе је систематски смањивала. А то је, даме и господо, преливање средстава са локала у републички буџет. Локални буџети су се смањивали, републички буџет је растао.

Од 1. јануара 2014. године – то вероватно знате – укинута је накнада за коришћење грађевинског земљишта, а то су грађани плаћали преко уплатница Инфостана. То је за београдски буџет умањење од 9 милијарди динара. Толики је био приход од укинуте накнаде за коришћење грађевинског земљишта.

Такође је промењена и одлука да се порез за издавање сопствених непокретности, а то је био локални приход до сада – сад је то републички приход. Значи, пребацује се на републички ниво и то је умањило приходе за једну и по милијарду.

Пазите, то је све заједно у 2012. и 2013. години, Република је својим одлукама и својим законима смањила приходе Граду Београду годишње за 200 милиона евра. То је између четвртине и трећине тадашњег градског буџета. То је трећина градског буџета. То је огроман удар.

И наравно да је Београд у проблему финансијском. Али ко је за то крив? Ко је за то крив?

И остављена је једна могућност локалним самоуправама да се некако ваде тако што ће повећати порез на имовину. Значи, то је излаз који је локалним самоуправама остављен – повећајте порез на имовину вашим грађанима, скините им кожу с леђа ако вам је буџет мали. Београд је то урадио али не колико је могао. Као што знате, ваљда је одлучено да 80% буде повећање пореза на имовину максимално у овој години што не значи да у следећој неће бити на то још повећања, јер Београд мора од некуд да надокнади ова средства која је Република узела.

Нека ме неко демантује ако било шта од овога није тачно. Ово је овако и ово треба одборници Скупштине града да знају.

Дакле, на почетку сам рекао да су дуговања, кредити Града Београда 400 милиона евра, а Република је у 2012. и 2013. години узела по 200 милиона годишње. Значи, вратите законе из 2011. године – Закон о финансирању локалне самоуправе који је важио 2011, нека Влада врати и Београд ће имати 200 милиона евра прихода више. За две године вратимо све кредите. За две године. Јер, нема камате, пошто ви волите да сабирате и камату у тај кредит што се иначе не ради. Без камате је 400 милиона. Ако одмах вратите, не плаћате камату.

Никакав проблем нису дугови Града Београда. Проблем је Републичка влада, која је централизаторска влада. Пустите ви то шта Влада прича. Влада свака прича како воли децентрализацију. Нема децентрализације без фискалне децентрализације. Ако општинама дајете некаква права и кажете: хајде ви сад чувајте водотокове од поплава, а не да им паре да то раде, то је замајавање. То није децентрализација. Децентрализација је да им Влада препусти средства, паре.

Ви то врло добро знате јер причате како у Београду треба извршити децентрализацију па више пара дати градским општинама. Градске општине имају мање пара зато што и цео Град има мање пара и њима се не може помоћи много.

Али суштина је ово. Ја бих волео да ме неко демантује па да каже да нешто од овога што сам говорио није тачно.

Значи, треба да знате зашто је локална управа у проблему, зашто је Београд у проблему, где су паре, ко их је узео и зашто ће ова Градска скупштина имати такве буџете какве ће имати и зашто ће моћи да уради толико много мање него што су жеље и него што су претходне градске власти могле да ураде.

У овим условима, свака част онима који су се прихватили да воде Град, не бих им био у кожи, покушаћемо саветима и предлозима заиста да помогнемо.

Жао ми је што нисте прихватили мој јутрошњи предлог, али није касно да размислите о томе, јер може бити озбиљних проблема.

И шта да кажем, желим вам пуно среће у раду јер срећа у вашем раду и ваш добар рад ће бити добробит за све становнике Београда. Хвала.