Забрана штрајка за запослене у предшколским установама

Расправа поводом предлога Одлуке о утврђивању минимума процеса рада за време штрајка запослених у предшколским установама чији је оснивач Град Београд. 5. седница 22.7.2014.

Даме и господо одборници, председавајући и гости, јављам се поводом Одлуке о утврђивању минимума процеса рада за време штрајка запослених у предшколским установама чији је оснивач Град Београд.

Према овој Одлуци, у члану 3, утврђује се да је минимум процеса рада у предшколским установама за време штрајка: под један, пријем и боравак деце, исхрана и нега и превентивна здравствена заштита у току утврђеног радног времена предшколских установа и под два, безбедност деце, запослених и објеката у време трајања штрајка. Укратко, све што иначе обданиште ради.

Овом Одлуком је дефакто минимум процеса рада у ствари максимум процеса рада. Или, овим се заправо радницима предшколских установа, пре свега васпитачицама, којих је тамо највише, а ја мислим да је око 8.000 запослених у предшколским установама, што заиста није број за занемаривање. Њима се практично укида право на штрајк и то без сагласности синдиката, без договора са њиховим синдикатима, што мислим да је лоше решење и мислим да је прилично опасно решење.

Претпостављам да предстоји смањивање плата и радницима у предшколским установама. Логично је претпоставити да онда следује и неки штрајк, а нереално је мислити да ће се запослени задовољити штрајком који у ствари није штрајк и да ће наставити да раде као да се ништа није догодило. Такве ситуације доводе до тога, наравно, да послодавац и не обраћа пажњу на њихов штрајк, а онда долази до онога што се у јавности обично зове заоштравање. Могуће су разне варијанте, као што је незаконити штрајк, потпуна обустава рада, штрајк глађу, жеђу. Мислим да су вам познате и такве могућности. Није добро да идемо у том правцу.

Због тога бих предложио, пошто је то пословнички могуће, предлагачу, односно Градском већу да повуче овај Предлог и да још једном обави разговор са синдикатима и да проба заједно у једном социјалном дијалогу да дође до неке варијанте која ће бити прихватљива и за синдикат. Они су имали један предлог који подразумева скраћење радног времена. Тај предлог није прихваћен.

Можда постоје и неке друге могућности да би тај штрајк ипак имао било какав смисао и да би се штрајк разликовао од нормалног рада. Јер, верујте, ако се штрајк не разликује од нормалног рада, то онда и није штрајк. Онда ћемо свакако доћи у ситуацију да људе гурамо у незаконите облике протеста и алтернативне облике протеста и то је решење које свакако није добро ни за родитеље, а ни за децу, ни за нас као осниваче. Хвала.