Избор В.Д. директора ЈП

Обраћање са почетка ТРЕЋЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА, ОДРЖАНЕ 28. МАЈА 2014. ГОДИНЕ.

Даме и господо одборници, ја сам вам доставио предлог да тачку дневног реда која је прва тачка на листи тачака које данас треба да усвојимо по скраћеном поступку, а то значи без икакве расправе, то је тачка – Предлози решења о разрешењу и именовању директора и вршилаца дужности у једном броју предузећа и установа чији је оснивач Град Београд. Дакле, мој предлог је да ту тачку уврстимо у редован дневни ред, односно да о њој отворимо расправу. Значи, да из тог скраћеног поступка пребацимо у редован поступак.

Зашто мислим да то треба учинити? Па због тога што у тој тачки имамо именовања вршилаца дужности директора у једном броју јавних комуналних предузећа. Међутим, ради се о томе да су то предузећа која су већ 6 месеци у в.д. стању, она имају в.д. директоре и предлог је да се углавном већини тих в.д. директора продужи сада в.д. стање на још 6 месеци.

То је један изузетан случај који се у Закону о јавним предузећима ради само у нарочито оправданим случајевима ради спречавања настанка материјалне штете. То је дакле наведено у члану 42. Закона о јавним предузећима.

Мислим да то овде није случај. Ако се ради о спречавању материјалне штете предузећима, она је већ настала и ту штету су нанели управо ови директори који су били 6 месеци директори и којима сада намеравате да по скраћеном поступку продужите мандат на још 6 месеци.

Ја то знам зато што су ми лично заменик градоначелника и градски менаџер рекли да су градска јавна предузећа сада у катастрофалној ситуацији и да не могу да испуњавају своје обавезе, да су им потребни приватни партнери и да им је потребна некаква приватизација. Раније то није био случај. Дакле, та предузећа су у претходних 6 месеци дошла у такву ситуацију. Настала је некаква материјална штета и мислим да ти директори свакако не заслужују да обављају тај посао још 6 месеци.

Шта предлаже Закон о јавним предузећима, односно како се бирају директори? Директори се бирају на јавном конкурсу. И по Закону о јавним предузећима ова Скупштина треба да именује комисију која онда треба да распише јавни конкурс на који треба да се јаве стручни људи који испуњавају услове конкурса и који желе да буду директори. Затим та стручна комисија коју ми треба да именујемо тестира те директоре, разговара са њима, проверава њихове биографије и прави ранг листу. Значи, бодује те кандидате. Онда на основу те ранг листе одређује три првопласирана за свако предузеће и та три првопласирана за свако предузеће прослеђује Скупштини, нама да ми именујемо директора. То не мора да буде првопласирани кога нам је комисија предложила. То може да буде други или трећи у зависности од воље скупштинске већине.

Е, та цела процедура је већ спроведена. Значи, у складу са Законом о јавним предузећима, Скупштина града Београда у прошлом сазиву је већ формирала Комисију – то је било прошле године у јуну, та Комисија је расписала конкурс. Значи, то је био конкурс за 20 јавних предузећа и велики број стручних људи који сматрају да треба да буду директори, они су конкурисали. Могу да кажем, ево, за директора Градских пијаца било је 33 кандидата, за Јавно комунално предузеће Зеленило Београд 44 кандидата, за Градско стамбено 25 кандидата, за Градску чистоћу 23 итд, итд.

Значи, Комисија коју је Скупштина града формирала, значи ту Комисију по Закону бира чланове Скупштине града и један члан кога предложи Стална конференција градова и општина и по један члан из надзорног одбора сваког предузећа за које се бира директор.

Значи, они су тестирали све те кандидате, обавили су са њима разговоре и бодовали су кандидате. Значи, имате ево на пример за Јавно осветљење је Петко Шишовић 46 бодова, Слободан Лазовић 35 бодова, Драган Стевановић 33 бода итд.

Значи, тај конкурс је у потпуности завршен и за свако предузеће је Комисија предложила три првопласирана кандидата.

Како су они њих бодовали? Ево, да прочитам из Извештаја те Комисије. Значи: „интервјуисани су кандидати како би се оценила њихова стручна оспособљеност, знање и вештине, као и разумевање делатности од општег интереса, иновативних приступа обављању делатности и алтернативних бизнис модела, као и предлог концепта управљања јавним предузећем и посебно циљеви које кандидати желе да остваре у току мандата у следећим областима: под један, регулаторни оквир и управљање финансијама у јавном сектору; под два, менаџмент, организација и употреба информационих и комуникационих технологија и бизнис аспекти делатности којом се бави јавно предузеће“.

Значи, веома озбиљно су размотрени стотине кандидата који су се јавили да буду директори наших јавних предузећа у складу са законом.

Иначе, по Закону о јавним предузећима, рок у коме локалне самоуправе треба, биле су обавезне да распишу овај конкурс, рок је 30. јун. 2013. Конкурс је био расписан 28. јуна. Значи, два дана пре истека тог рока. Ми смо сада у дебелом закашњењу и због тога имамо в.д. стање 6 месеци, па онда још 6 месеци.

Зашто Скупштина у прошлом сазиву није донела ту одлуку? Па због тога што је пре него што је донета коначна одлука смењен градоначелник, распуштена Скупштина и уведен Привремени орган који није одабрао директоре од ових предложених које је Комисија предложила, што је Привремени орган по мом мишљењу исправно учинио јер није посао Привременог органа да именује директоре јавних предузећа, Привремени орган треба да сачека да се конституише Скупштина и да онда Скупштина то учини. Дакле, ми.

Али нас је Привремени орган спречио да ми одаберемо од та три првопласирана Директора тако што је 17. априла, значи 5 дана пре него што је наша Скупштина конституисана, Привремени орган донео решење за свако од ових 20 предузећа која имају исти текст. Ја ћу вам прочитати један, на пример Београдводе. Каже: Не прихвата се предлог за именовање тога и тога (да човека не денунцирамо) за директора Јавног водопривредног предузећа Београдводе… итд. Под два, не врши се именовање ниједног од кандидата са листе за именовање директора коју је утврдила Комисија за именовање… итд.

Значи, не врши се, наравно, јер то и није посао Привременог органа. То је посао наше Скупштине. И тачка три каже: Нови јавни конкурс за избор директора спровешће се на начин и по поступку прописаним законом.

Један конкурс по поступку прописаном законом је већ спроведен. Нису ти људи који су се јавили на тај конкурс да кажемо будале па да су се џаба јављали и пролазили кроз тестирање и кроз све то.

Значи, у овим одлукама Привременог органа не постоји никакав разлог због чега је тај конкурс поништен, шта у процедури није ваљало. И може бити само један разлог, а тај је – претпостављам – да људи које ова скупштинска већина види за будуће директоре, уопште нису ни конкурисали. А то довољно говори о томе колико су они у ствари стручни и подобни да буду директори тих јавних предузећа, ако пре годину дана нису ни помишљали да буду директори, а сада ће вероватно постати.

Мислим да се овде ради, како да вам кажем, о политичком постављању директора, о једној очигледној намери политичке поделе унутар јавних предузећа.

Ми чак и ове в.д. директоре, неки се поново именују, неки не. Прича се да је то зато што је в.д. директор из једне партије препустио место в.д. директору из друге партије која има већи колач. Ја мислим да те колаче… најављено је да их више неће бити, али очигледно их има.

И из тог разлога ја предлажем, пошто је наравно 10 минута мало за дискусију о овако важној теми, о теми ко ће водити јавна предузећа у граду Београду, 10 минута је мало. И ово није дискусија. Ово је само време да вас ја покушам замолити и наговорити да ову тачку пребацимо у редован поступак и да се о њој отвори расправа. Ако се о њој отвори расправа, онда ће бити и прилике да се одговори на све ово што сам ја рекао, да се изнесу контрааргументи, да се ови моји аргументи побију ако је то могуће и да разговарамо о томе да ли и како треба именовати директоре јавних комуналних предузећа.

Ја сам и на прошлој седници такође предлагао да неке тачке Скупштина поништи, које је Привремени орган погрешно донео. Нажалост, показало се да сам био у праву за неке од тих ствари, али о томе ћу говорити касније пошто ми време за ово истиче. Хвала.