Измена ГУП-а, поводом Београда на води

Расправа са ШЕСТЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА, ОДРЖАНЕ 18. СЕПТЕМБРА 2014. ГОДИНЕ, поводом Предлога измена и допуна Генералног плана Београда 2021.

Добар дан. Даме и господо, као што смо чули од мог претходника, господина Божовића, у потпуности је завршен нови Генерални урбанистички план Београда у складу са новим, измењеним Законом о планирању и изградњи. Тај План је прошао јавну расправу, тај План је добио сагласност надлежног министра, добио је сагласност још претходног надлежног министра, господина Велимира Илића, који јесте из разних разлога одуговлачио са потписивањем тог Плана, али га је потписао тачно дан после смене градоначелника, прошлог градоначелника овог града, господина Ђиласа. Значи, 25. септембра прошле године и тог тренутка су се стекли услови да ова Скупштина у складу са Законом о планирању и изградњи усвоји нови Генерални урбанистички план.

Међутим, уместо да га добијемо сада на дневном реду да га усвајамо, што би било у складу са законом, догађа се нешто необично и непотребно и накарадно – усвајамо измене и допуне претходног, старог Генералног плана који неће још дуго ни важити, релативно мале измене и потпуно је јасно шта се тим изменама хоће, на шта се оне односе и због чега се то овако ради.

Ове измене се односе заправо на чувени пројекат „Београд на води“ и доносе се да би се омогућило да се тај пројекат, који је очигледно већ договорен, већ нацртан, већ испланиран, да би се он сад накнадно некако уклопио са Генералним планом и да би се, да тако кажемо, легализовао, јер са овим садашњим решењима у Генералном плану овако како се кренуло у тај пројекат, тако не може да се ради.

Било је предвиђено овим Изменама које су кренуле на јавну расправу овог лета да се промене неке битне ствари – укидање обавезе конкурса за урбанистичко решење Савског амфитеатра. Наравно да је било веома много примедби на таква решења.

На јавној расправи је било, иако се ради у ствари о малим изменама на тек пар чланова, а Генерални план је велики документ, било је чак 1.245 примедби од стране 238 заинтересованих грађана, 21 заинтересоване институције. Озбиљне примедбе су упутиле веома озбиљне институције – „Транспарентност Србија“, институција која је заиста добила кредибилитет у борби против корупције и против могућности корупције, оба завода за заштиту споменика – републички и градски, Удружење архитеката Србије, Академија инжењерских наука Србије, значи струка и многи појединци, стручњаци, архитекти, имали су врло озбиљне примедбе. Врло озбиљне примедбе су стигле и од Сектора за ванредне ситуације и МУП-а.

После јавне расправе, с обзиром на те врло велике и озбиљне примедбе, промењен је донекле предложени текст, али не у суштини. Члан је ублажен и уместо да буде сасвим јасно да се укида обавеза јавног конкурса, што је раније писало, сада је стављена једна онако реченица не баш разумљива: „Неопходно је да се кроз даљу планску разраду дефинишу локације за које ће бити расписани архитектонски конкурси у оквиру подручја Савског амфитеатра, у сарадњи са надлежним институцијама“.

Значи, неће бити конкурса, али нисмо баш то директно написали, него смо то мало закукуљили да се не разуме.

Како ја знам да неће бити конкурса? Па зашто би било конкурса када је урбанистичко решење већ нацртано? Не да је нацртано, него је и више од тога. Направљено је и у виду макете. Значи, прављење макете – то није дечја игра. Мада личи, али да би се направила онако детаљна макета, значи да постоји пројекат, постоји цртеж, зна се где ће бити која зграда, где ће бити која улица, све је већ решено.

И ми сад накнадно мењамо као Урбанистички план, да видимо да ли ће бити конкурс или неће бити конкурс. Какав конкурс кад је већ све готово?

Мења се став који се односи на измештање железничког саобраћаја. Значи, раније је писало да се задржавају 4 колосека и постојећа железничка станица у функцији регионалне, односно градске железнице итд. Сада је то остављено за даљу планску разраду, а ми у макети већ видимо да нема више никакве железнице. Значи, та даља планска разрада је већ унапред завршена.

Оно што се у ствари дешава јесте да су већ направљени планови нижег реда, практично планови који разрађују тај простор, који су очигледно већ направљени без конкурса, не знамо ко их је направио, ко је био носилац израде плана, ко су били пројектанти и сада ми уназад планове вишег реда као што је Генерални урбанистички план прилагођавамо да би то некако уклопили.

Значи, то ем што је незаконито јер оваквих измена не би требало по Закону о планирању и изградњи ни да буде, ем је очигледно у питању једно врло сумњиво и да кажем коруптивно понашање које омогућава да се једна приватна инвестиција, један интерес, додуше богатог инвеститора, тајкуна из иностранства спроведе по сваку цену, мимо наше струке, мимо нашег урбанистичког плана, мимо онога како ми иначе радимо.

Било је у Плану предвиђено до сада да се у том делу лева и десна обала реке Саве третирају јединствено, као јединствени простор, да се урбанистичко решење тако и ради. Сада је и то избрисано. Значи, не третира се више јединствено. Само ће једна страна да се третира. А занимљиво је да је рецимо пројектант, вероватно Арапин, не знам ко је био пројектант, није објављено, и ко је градио макету, он је то третирао јединствено.

Значи, ја сам ишао да видим ту макету, тамо се види и једна и друга страна и Сава је у средини. Било би заиста бесмислено да се завршава на једној обали Саве, а не и на другој обали. Значи, то је једноставно неодвојиво и треба да остане, како је то писало у Плану, да се то решава јединствено, јер је то део града који мора тако да се посматра.

Ове Измене плана мењају и однос нашег највишег градског планског документа према изградњи високих зграда, високих објеката. И мени је ту била веома интересантна примедба Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, односно то су ватрогасци који су ставили примедбу да се, ево рецимо, високим објектом сматрају објекти виши од 32 метра, што је у супротности са важећим Правилником о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара.

Одговор који је онда дат ватрогасцима је онда онако врло лаконски, да кажемо. Одговорено им је да висина објеката је дефинисана на основу урбанистичких параметара, а не на основу техничких норматива за заштиту од пожара.

Шта то значи? Отприлике су рекли: „баш нас брига за заштиту од пожара, ми смо архитекте, ми цртамо шта нама ту одговара“.

У Београду нема зграда високих 180 метара као што се планира овде, уколико се планира. Овде су зграде скоро дупло мање. Значи, градови који имају веома високе зграде, они имају сагласно са тим посебно организован, другачије структуиран сектор за заштиту од пожара. Ватрогасци имају, не знам, хеликоптере, мердевине, технику да то могу да гасе. Не можемо ми сад да кажемо – не бавимо се ми тиме, ми цртамо, а ви се после снађите.

Значи, постоје и нормативи на које се заиста морамо осврнути, међу 1.200 примедби и колико их је било, велики број је основаних.

И ја разумем сад ту жељу да се брзо некако заобиђу све препреке и да се дође до израде плана „Београд на води“. Ја колико сам обавештен, тај план се већ ради, значи он је већ дат Урбанистичком заводу, Републичка агенција за планирање је већ доделила план на израду тако да ово што ми сад одлучујемо, ми накнадно валидирамо нешто што је већ договорено и што је већ урађено.

Ја мислим да ми то не треба да радимо и мислим да треба против овог предлога да гласамо, а да већ припремљен, нов законит – Генерални урбанистички план, који је добио сагласност Министарства, који чека, који је урађен, на некој од следећих седница треба да усвојимо и самим тим треба да га примењујемо у складу са законом.

Пошто су тачке обједињене, интересантна ми је била и ова тачка. То је сада тачка 8, где су предлози одлука о изради нових планова. Ми смо у ствари све те одлуке већ усвојили 25. јуна на нашој 4. седници. Рокови за израду планова су доста кратки и сад одједном имамо измене и допуне тих одлука. Шта се догодило у међувремену? Као што смо чули у образложењу, на почетку, у свим тим одлукама је било предвиђено да се израда тих планова плати из градског буџета и наравно, пошто у овом граду нема већег и важнијег приоритета, ти сви планови се односе на изградњу инфраструктуре за Београд на води, односно за ППППН – четири „П“ и једно „Н“ „Београд на води“. (Просторни план подручја посебне намене).

Те планове које смо усвојили пре два месеца сада мењамо. И шта мењамо? Тамо где је писало да ће да се финансирају из градског буџета, што јесте проблематично, сад одједном јавна предузећа која треба да граде ту инфраструктуру су се сетила да они желе то да плате, па су послали допис Граду да онако великодушно не плаћамо ми то из буџета, ево они ће то да плате. Значи, предузећа губиташи, предузећа чије директоре грди премијер због тога што немају пара, значи „Србија гас“, „Железнице Србије“ плус ове наше Београдске електране, предузеће Електромреже, значи они су послали допис да они желе да финансирају План. Значи, лепо, ми то из буџета не морамо и то смо променили.

Мада, да кажем – ко треба да финансира израду планске документације ако је у питању тако једна инвестиција, приватна пословна инвестиција, граде се станови и локали за тржиште, продаваће се, зарадиће се на томе паре – па најбоље да то финансира инвеститор.

Ми имамо један план међу овима, не знам тачно који је број „DEVIX“ у Лазаревцу, значи неко предузеће „DEVIX“ има интерес и хоће нешто да гради тамо на тамнавској раскрсници и они људи финансирају план, наравно, Урбанистички завод направи план, они га финансирају, они ће да граде, они ће да продају то што изграде, на томе ће да зараде и то је најбољи начин да се уштеди на градском буџету. Овде инвеститор, иако не зна шта ће са парама очигледно, он се није сетио да он пошаље допис и да каже: „ја ћу да платим план“. Он улаже 4 милијарде евра, ово му је ситница, него ће ова јадна наша пропала јавна предузећа да финансирају тај план.

А јако је занимљива и незаконита наравно Одлука којом је предвиђено ово везано за Железничку станицу Макиш. Значи, одлуке које смо донели пре две седнице, на 4. седници је стајало да је за носиоца израде Плана одређено Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод, а средства за израду Плана обезбедиће се из буџета Града.

Овде када је у питању железница, не само да ће Железница да финансира израду плана, него сада стоји у Предлогу да ће се израда плана детаљне регулације поверити обрађивачу којег изаберу Железнице Србије по поступку прописаном по Закону о јавним набавкама.

Ја мислим да Железнице Србије не могу то да раде. То је надлежност наша. То је надлежност локалне самоуправе. Скрећем вам пажњу на члан 47. Закона о планирању и изградњи – Израда и уступање израде планских докумената, где пише у првом ставу: „Носилац израде планских докумената је надлежни орган за послове просторног и урбанистичког планирања у општини и Граду Београду“. Значи, код нас је то Урбанистички завод, он је носилац плана и носилац плана, значи, може уступити израду документа просторног и урбанистичког планирања привредном друштву, другом правном лицу које испуњава прописане услове у складу са Законом о јавним набавкама. Значи, може Урбанистички завод да уступи некоме да обради план, али не може Железница. То је наш план. Железница није општина. То је у супротности са чланом 47. и не знам зашто је овакав предлог дат. Он је јасно незаконит, тако да предлажем да се гласа и против њега.

Што се тиче измештања Железничке станице, ја бих скренуо пажњу, да би се потпуно изместио железнички саобраћај из простора Савског амфитеатра, неопходно је завршити обилазницу железничку која је и друмска и направити нови мост овај код Винче, који ће бити и железнички и за аутомобиле, јер туда треба да пролазе возови за банатски део, за Панчево, Петрохемију, значи опасне материје треба ту да иду. Значи, то је нешто што треба да се уради. Тај мост смо скинули са дневног реда, ја не знам зашто. То је предуслов да би се изместио саобраћај из Савског амфитеатра. Тај мост је већи мост од моста на Ади, скупљи мост од моста на Ади. А приступне саобраћајнице до тог моста, пошто ви волите да сабирате цену приступних саобраћајница са ценом моста, што нема много смисла, приступне саобраћајнице су много веће него приступне саобраћајнице до моста на Ади, иду десетинама километара и са једне и са друге стране. И то је цена плус. И наравно, завршетак Прокопа, плус сви могући радови на измештању, сад се појавило и неко разминирање и ко зна колики још трошкови.

Директор Железнице, мислим да је сад већ бивши директор Железнице, Драгољуб Симоновић, је 7. марта изјавио да се планира измештање свих функција железнице – значи он је знао шта ћемо ми да учинимо данас и тад је рекао да ће то да кошта 307,5 милиона динара, односно евра, извињавам се. Нажалост, неће. Ја мислим да је 307,5 милиона евра јако потцењено. Ту није ушла цена изградње новог моста, обилазнице итд.

Измештање Аутобуске станице на Нови Београд не знам колико ће да кошта, али неће бити јефтино.

Значи, зар је могуће да овај Град, са оваквим стањем у буџету, са оваквим проблемима може то да изнесе, може све то да финансира, а све то ми морамо да исфинансирамо да би очистили локацију и да би инвеститору Мухамеду Ал Абару предали празну, очишћену локацију и од неексплодираних мина од пре сто година и од грађана који тамо живе и од железнице и од свега, стотине милиона евра морамо да уложимо да би он тамо градио – шта? Станове и локале.

Е, сад се поставља питање, значи Генерални урбанистички план има један свој део испред овог дела, део који се бави анализом, стратегијом, значи демографском анализом, који је бави предвиђањима и тамо и даље стоји – то нисмо поменули – да Београд неће да расте, бар не много. Београд нема, ми смо стара земља, нема више одакле да дођу нови становници, таласи избеглица су – Богу хвала – завршени. Значи, ово колико нас има становника само ће да се смањује.

Овакав пројекат мора да се ради на основу неке стратегије. Београд има своју стратегију развоја, налази се на сајту. Ја сам јуче проверио, значи нисте скинули, Генерални урбанистички план овај, у тим стратешким документима који су први, почетни, нису предвиђене овакве ствари. Изградња потпуно новог града у коме треба да живи 200.000 становника, да живи и ради у милион и по квадратних метара, а тамо се ништа не предвиђа да се производи. Тамо ће бити пусте канцеларије, офиси, где ће бити некакве секретарице, где ће бити неке стаклене зграде.

Које ће то фирме тамо да дођу? Да ли постоји некаква физибилити студија, да ли тржиште Београда може да прогута, да прими, да неко купи милион и по квадрата ексклузивног пословног простора и стамбеног простора?

Значи, тамо има оправдања да се гради нешто, можда тржни центар, то видим прво ће да се гради, с оне стране Саве има два, а с ове стране нема, изградиће се тржни центар, вероватно ће бити гужва на отварању, биће попусти и то ће све сјајно да изгледа у некој будућој предизборној кампањи; можда има оправдања да се изгради неки хотел. Београд има све више туриста, треба неки хотел, можда и нека зграда стамбена, али то је то. После тога немате више тржишта и немате коме да продате то.

Значи, тамо у близини баш, може се рећи да је и он у „Београду на води“ изграђен је нови хотел „Радисон блу“ и уз њега стаклена кула са офисима и стоји онако тужно већ месецима – издаје се офис простор, нема ко да изнајми.

Ко ће да ради у тим новим кулама од 200 метара? Неке банке? Па као да немамо довољно банака.

Ти људи, грађани који ће се доселити тамо да живе, да ли имамо план у Генералном плану, у стратегији одакле ће да дођу сад ти људи? Да ли из других делова Србије? Србија је већ испражњена. Да ли из других делова Београда? Ако је то тако, а шта ће бити са њиховим становима садашњим? Коме ће они да их продају?

Тржишту не треба у овом тренутку то. Како да вам кажем, ова инвестиција је, ја не могу сад за 5 минута за говорницом да вам урадим студију о изводљивости, али чини се да је то промашена инвестиција и инвеститор који је паметан, он ће се повући, направиће хотел, направиће тржни центар и не исплати му се више, нема купаца, отићи ће, а ми потрошили стотине милиона евра да очистимо простор и да му све припремимо.

Значи, хајде мало да озбиљно размислимо о овоме. Хајде да размислимо о новој стратегији града, о новом Генералном плану. Да видимо прво шта желимо овде у граду, да ли да празнимо Србију, да зовемо нове становнике, да правимо тамо офисе? Значи, за оно купаца нема.

Био је Жерар Депардје, он има пара, он може да купи стан, па је видео на макети неку плажу па се обрадовао и рекао: „Јао, ови људи ће се купати овде у Сави“. Само домаћин није рекао да је забрањено купање у Сави, бактериолошки је неисправно, опасно, какво купање, људи?

Мислим, то може да прође пропагандно, маркетиншки, али ово је озбиљна ствар у питању. Имали смо прилике да гледамо лепу приредбу, отваранје, по дозволи за текуће одржавање сређен Геозавод и у њему макета. Значи, готово, пројекти, све се зна где је шта, где је који прозор, где су која врата. И инвеститор дошао озбиљан, и премијер и градоначелник са њим кажу оно што су се договорили, милион и по квадрата – 3,1 милијарда евра. И инвеститор се захвали, узме реч и заокружи на 4 милијарде!

Људи, је л’ вама нешто ту није сумњиво? Шта се десило у том тренутку? Је л’ у том тренутку одлучено да се повећају све зграде за неколико спратова или да се дода на 100 хектара још 20? Како сад 4 милијарде? Знате, милион и по квадрата ако кошта 4 милијарде, колико је то? Две хиљаде и нешто евра по метру квадратном. А инвеститор вероватно планира да нешто и заради, да извуче из те 4 милијарде бар четири и по милијарде. Па, по којој цени ће да се продају станови тамо? Па која је цена станова на тржишту у Београду? Како је могуће да ми овде у Скупштини града… да ово овако пролази, усвајамо?

Људи, па неко мора да каже цару да је го. Стари Египат је вероватно гладовао, људи су кулучили да би фараон имао велику лепу гробницу, али како да вам кажем, то у данашње време неко мора да му каже да то нема много смисла, да се вуче толики камен…

Не знам, измештање железничког саобраћаја, ја сам се плашио да то значи измештање станице, а Железничка станица Београд је споменик културе од великог значаја, изграђена 1884. Видео сам на макети да зграда Станице остаје тамо сама, не знам са којом функцијом. То је лепо, то мора да буде сачувано. То је споменик културе од великог значаја. То је лепо, али било би лепо и да се уклони билбордчина која је заклонила фасаду тог споменика од историјског значаја.

Знате, ја сам пре три месеца поднео одборничко питање врло једноставно кад сам питао да ли је приликом постављања тог билборда од 30 метара поштована процедура коју ми имамо, значи Одлука о оглашавању, Правилник о типу и величини, условима за постављање, да ли је добијена сагласност од Завода за заштиту споменика. Волео бих да видим ту сагласност. Господине председниче, нисам добио одговор на ово питање, нити сте ме обавестили као што треба по Пословнику да је у питању изузетно сложена материја, па да не можете да ми дате одговор месецима. Ово је врло једноставна материја. Значи, питате тамо ко издаје дозволу за билборде да ли има или нема. Ако нема, пошаљете инспекцију и склоните оно, не види се зграда од историјског значаја.

ПРЕДСЕДНИК:

Добићете у току паузе одговор на питање.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Било би ми веома драго да добијем одговор на то питање.

ПРЕДСЕДНИК:

У праву сте. Поштоваћемо Пословник, добићете писани одговор у најкраћем року, а рећи ћемо у паузи када.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

За крај дискусије предлажем да не усвојимо предложене Измене плана, него да сачекамо нови Генерални план и предлажем да не усвојимо ни ове измене под тачком 8. У ствари може, боље да плате јавна предузећа која имају више пара него ми из буџета, али не и за Железничку станицу Макиш, јер не може Железница да одређује носиоце израде Плана и обрађивача. То је посао локалне самоуправе. Хвала.

НА КРАЈУ РАСПРАВЕ ИСПРЕД  ПРЕДСЕДНИЧКОГ СТОЛА ПОЈАВЉУЈУ СЕ ТРОЈИЦА МЛАДИЋА КОЈИ ДРЖЕ ОГРОМАН ТРАНСПАРЕНТ НА КОМЕ ПИШЕ: „СТОП ИНВЕСТИТОРСКОМ УРБАНИЗМУ“.

stop inv