Одлука о постављању тезги

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ПОСТАВЉАЊУ ТЕЗГИ И ДРУГИХ ПРИВРЕМЕНИХ ОБЈЕКАТА. 6. седница, 18.9.2014.

Пре него што почнем да говорим о овом Предлогу одлуке и да образложим свој Амандман, желим да кажем да ја као бивши председник и заменик председника ове Скупштине не подржавам истицање транспарената и симбола који нису договорени са председником Скупштине. Мислим, то се код нас веома ретко дешава. Последњи пут се то догодило када су овде истакнуте слике Војислава Шешеља и тада је било много теже да то избацимо. Али, заиста мислим да би то требало увек договорити са председавајућим, као што је и договорено да представници грађана томе присуствују.

Но, да пређемо на Предлог одлуке о допунама Одлуке о постављању тезги и других покретних привремених објеката, што делује овако мало прозаично и небитно после ових великих тема о којима смо говорили, али у ствари и није. Значи, у питању су тезге за продају разних ситница, прехрамбених производа, оне пецаре за кокице, како се зову, сандуци за сладолед и тако сличне ствари које су велики бизнис. И у одређеним деловима града, где су општине расписивале конкурсе за годишњу дозволу су постизале изузетно високу цену локације за ове покретне привремене објекте, чак много већу него за одређене локале.

Ово је једна од изворних надлежности Града, које су у процесу децентрализације и то је у интересу града Београда, што је иначе посебна прича. Али, то је нешто што је било обећање, ја мислим свих политичких странака на изборима, јесте да се мало децентрализује Београд и да се неке надлежности које закон дозвољава пренесу са градског нивоа на градске општине. И ово је једна надлежност око које смо се још у прошлом сазиву сви договорили да треба да се пренесе на општински ниво, да су градске општине те које треба да донесу планове где ће бити постављени ти привремени објекти и тезге и да општине треба да издају одобрење, наравно, у сарадњи са градским органима, уз сагласност градских органа фирмама којима је то потребно.

Статут града је промењен прошле године, ја мислим у мају. Значи, у мају прошле године, а то је пре годину и по дана и променом Статута је омогућено, значи, променом члана 77. додата је једна тачка где стоји – да градске општине доносе план постављања и издају одобрење.

Међутим, било је потребно онда, следствено томе, променити и ову Одлуку да би општине могле да почну да раде ту надлежност коју смо им ми пренели. Међутим, после годину и по дана то није учињено.

У члану 9. те Одлуке сада стоји да план доноси Град и даље, иако је то сада у супротности са Статутом, мислим са чланом 77. Статута, где стоји да општинска управа даје одобрење, итд. Ако је нешто требало мењати у овој Одлуци – то је требало мењати. Значи, требало је уподобити Одлуку са Статутом и спустити на ниво општина одлучивање о овоме.

Иде и даља та децентрализација, а што је сада предложено у Одлуци, да се конкретно две градске општине – Општина Чукарица и Општина Стари град – да се део њихове територије, и то део где постоји највеће интересовање за овакве објекте изузме из њихове надлежности и да се сад та надлежност која се иначе преноси на градске општине, преноси на јавна предузећа. Јавно предузеће које газдује Адом Циганлијом и које газдује Београдском тврђавом.

Ја мислим да то не треба да се ради, али чак и ако треба, ваљда је логично прво да дамо нашим општинама. Зато сам ја и поднео овај Амандман. Амандман је врло јасан. Он предлаже да се члан 9. мења тако да план доноси градска општина за цело своје подручје, наравно по претходно прибављеној сагласности организационих јединица Градске управе, које су надлежне за послове саобраћаја и урбанизма, односно друге надлежне организације, у складу са прописима Града, ако су у питању културно-историјске целине, а Калемегдан то јесте. Значи, под претходном заштитом Завода за заштиту споменика културе. Значи, предвидео сам да није општина ту сасвим самостална.

Овај Амандман не прихвата предлагач, иако је он у складу са Статутом и потребно га је донети. Значи, даје се Београдској тврђави и Ади Циганлији са много мањим ограничењима, малтене да раде шта хоће.

Знате, ти планови где ће да буду привремени објекти и сладоледи и кокице и тезге, ипак су једна ствар која дотиче грађане. И добро је да тај план дође овде у Скупштину, или градску или општинску, где су изабрани представници грађана са одређених територија, да они то погледају, да погледају у мапу и да кажу – превише је ово, не треба овде.

Знате, сада је за Аду Циганлију и за Калемегдан то изузето чак и из општинске скупштине. Значи, то ће директор тамо, управа јавног предузећа, да распоређују како њима одговара. Бојим се да се ту излази у сусрет одређеним бизнис круговима и да се ту сад отвара простор за некакве комбинације, партијске, буразерске, већ шта смо ми ту склони. Зашто ја ово кажем?

Зато што смо овог лета имали прилику да видимо један потпуно нови и другачији однос, на пример према Ади Циганлији и према Савском језеру. Значи, гејзир на Савском језеру, који је на иницијативу Ђоке Вјештице постављен да буде атракција Београда и да улепша град, од њега је направљена спрдња, да вам кажем и понижена је идеја Ђоке Вјештице и на гејзир је натакнута пластична боца, рекламна, за киселу воду, па чак тај гејзир прска из флаше за киселу воду. Посред језера су постављени сплавови са рекламама за ВИП Мобиле, није важно за кога, рекламни сплавови на сред језера.

То вам сад показује, значи, тежњу ка комерцијализацији до границе неукуса. И ми данас доносимо одлуку да то и на Калемегдан, и на Аду Циганлију пустимо да се комерцијализује по принципу само да се узме што више пара, а да се из одлучивања искључе представници грађана изабрани на изборима за Скупштину града и у скупштини општине. Ја сам против тога. Али јесам за то да не одлучујемо ми овде само, него и представници грађана у скупштинама општина. Да и они о нечему одлучују, кад не могу о великим зградама, бар о тим тезгама да одлучују.

Амандман мислим да је сасвим добар, правно могућ и у реду. Значи, обавештен сам од стране Стручне службе да се припрема та промена. Они то припремају већ годину и по дана. Има комисија, па ће они то да ураде. Нисам баш сигуран да ће да буде различит текст од овог који сам ја предложио. Али, пазите, чак да је и то тако и да се припрема, ја нисам сада предложио измену члана 14. који каже да општина даје одобрење. Не, ја сам само предложио измену члана 9, да се данас омогући да се почне израда тих планова, да почне процес, јер годину и по дана се не ради на изради нових планова.

Значи, да почне тај процес, а када тамо та комисија заврши, кад измисли неки много другачији текст, лако ћемо поново да променимо, али суштина ће остати иста.

План се усваја на скупштини општине, а после ће се променити и то да општина издаје одобрење, наравно, уз сагласност свих надлежних јединица Града. Тако да вас ја још једном позивам да у интересу градских општина, њихове децентрализације и у интересу, на крају крајева, и грађана Београда који се баве тим пословима да би се покренуло то сада са тим привременим објектима, истичу рокови, да се усвоји овај Амандман и да се то омогући. Ако се не усвоји Амандман, онда ћу да гласам против да се усвоји ово друго, јер мислим да то није добар Предлог. Хвала.