Програм уређивања грађевинског земљишта 2014.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОГРАМА УРЕЂИВАЊА И ДАВАЊА У ЗАКУП ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ЗА 2014. ГОДИНУ. 6. седница, 18.9.2014.

Извињавам се што се много често јављам и што ћу још неколико пута да се јавим, али нећу ни близу искористити све време које као одборничка група имамо, тако да може то да се поднесе.

Ово је, дакле, Закључак да треба да променимо Програм уређивања и давања у закуп грађевинског земљишта. У изреци Закључка, наравно, опет је све везано за пројекат „Београд на води“, шта друго, то је једино што ми овде радимо. Кажем, прихватићемо иницијативу, да Привредно друштво Београд на води, преко Дирекције за грађевинско земљиште, приступа расељавању објеката у оквиру прве фазе изградње пројекта Београд на води. Сад не знам где је директорка Дирекције?

Да ли то значи да постоји пројекат Београд на води? Ко га је усвојио? Постоји пројекат? Постоји у оквиру њега прва фаза? Можемо ли ми да добијемо тај пројекат као одборници Скупштине града на увид, јер је он очигледно у тој фази постојања да се на основу њега могу радити оперативни послови од стране Дирекције. Мислим да формално не би требало да још постоји, тако да очигледно то није био довољно јак разлог да се сад приступи том расељавању, али се појавио заиста необичан разлог. Значи да предузеће Београд на води д.о.о. Пазите, предузеће д.о.о. то је привредно друштво са ограниченом одговорношћу. Значи, оно је одговорно за трошкове које направи, а и грешке, где одговара до нивоа свог оснивачког капитала.

Ми смо на прошлој или претпрошлој седници имали и видели оснивачки акт тог предузећа, пошто смо му давали сагласност да носи име Београда, јер без нас не може, пошто је то приватно предузеће, без обзира ко је власник. Значи, власник је Република Србија, али привредна друштва по нашем Уставу су изједначена и без обзира да ли је власник приватник или појединац или је власник држава или град, д.о.о. је д.о.о. и по закону су његова права једнака.

Ово предузеће има оснивачки капитал од милион динара који ће бити уплаћен у року од две године. То му дође негде 40.000 динара месечно. То је СМС, оно што би рекли, јако мало предузеће. И то предузеће сад има неки свој интерес и обраћа се градоначелнику да му се Дирекција укључи, да Дирекција ради разне форме и то предлаже нама. Је ли ово важи за сваки д.о.о. који има оснивачки капитал од милион динара да му се овако изађе у сусрет? А образложење је да се на локацији где је Железничка станица, где је и Ранжирна станица, где иду тешки возови, где се сви ми возимо возовима већ ко колико дуго живи у Београду, где људи живе и станују, 200-300 породица тамо живи, где се утоварују и истоварују контејнери и камиони и где су ту већ сто година, односно 70 година, значи од Првог и Другог светског рата. Сазнали смо да се ту налазе неексплодирана убојита средства, да постоји реална опасност приликом коришћења и других модалитета узнемиравања тла. На пример, да прође воз и да узнемири тло. Па, сјајно, да ми то тек сад сазнајемо.

Ја лично мислим да је ово требало да буде на дневном реду Скупштине града и пре овог тренутка. Како да вам кажем, врло је необично, односно, необичан је разлог. Наравно, они су обавестили о томе, не Скупштину града, не градоначелника који је командант Штаба за ванредне ситуације. Они су обавестили ново предузеће Београд на води за такву ствар да се на Железничкој станици налазе бомбе!? И онда, наравно, то предузеће се обратило ономе коме треба – команданту Штаба за ванредне ситуације – градоначелнику. И сад резултат тога није евакуација и разминиравање, што мислим да би требало да буде ако је ово озбиљно. Одмах евакуација територије и одмах одминиравање терена, него је резултат тога да ми сад Дирекцију овластимо да даје своје станове људима који тамо станују да би се то што пре раселило да би се ослободио простор за господина Мухамеда да што пре почне тамо да гради.

Како да вам кажем? Овај пројекат који још не постоји није јавни интерес. Да је Влада огласила да је то јавни интерес, онда би експропријација могла да се спроводи на брз и ефикасан начин, у складу са Законом о експропријацији и чланом који регулише јавни интерес.

Влада није овде огласила да је јавни интерес, јер би то било противзаконито, јер није у питању јавни интерес, него је у питању комерцијално-приватна инвестиција, граде се станови и локали, па је Влада одлучила да је то „пројекат од националног интереса“. Ја не знам шта то значи, пошто тај израз не постоји у законима.

Да ли је то исто што је и јавни интерес, или је парцијални интерес и да ли је то неки основ да се због тога нешто, да се неки закони не примењују, да се примењују, не знам, то је питање за правнике. Али, очигледно се проналазе путеви и начини да се ради као да је у питању јавни интерес, а није. Па зато предлажем да не прихватимо ову иницијативу и овај Закључак, него да уместо тога Кабинет градоначелника, кога ћемо, ја мислим у некој од наредних тачака да овластимо да се бави ванредним ситуацијама, заштитом и спасавањем, прогласи евакуацију тог подручја и да се сместа приступи разминиравању заосталих убојитих средстава из Првог и Другог светског рата, јер је у питању велика опасност по грађане који тамо живе, раде и путују. Хвала вам.