Промена назива Загребачке улице

Расправа поводом Предлога решења о промени назива улица:  Промена назива Загребачке улице у улицу Коче Поповића. 6. седница, 18.9.2014.

Господине председниче, жао ми је што ћу опет, првих минут-два свог излагања да посветим вашем кршењу Пословника.

С обзиром на то да је председник Скупштине града одборник овде такође, да може да учествује у дискусији у складу са Пословником и то ради као и сви други одборници тако што препусти заменици председника вођење седнице, а он се пријави као члан своје одборничке групе и затим у складу са редоследом, који се зна какав је и предвиђен је Пословником, добије реч, изађе за говорницу и говори о теми.

Ово што сте ви сад урадили није било у складу са Пословником. Дакле, учествовали сте у дискусији као говорник са својим аргументима, имате на то право, али не на такав начин, са места председавајућег, већ на равноправан начин као члан ове Скупштине и молим вас да убудуће имате то у виду. Претходни председник Скупштине је много пута то урадио и то је било у складу са Пословником.

Ја сам се јавио да говорим по овој теми, мада је много тога речено и ја се слажем са овим што су изрекли моји претходници.

Јавио сам се између осталог и као сведок, има их овде још. Господин Гајић се не сећа, ја сам мало старији од њега, било је иницијатива и Трешњевка да се промени из исте кухиње из које је била иницијатива да се промени и Загребачка улица и неке друге улице. Неке су, нажалост, у Земуну промењене, а то су били предлози Српске радикалне странке у време деведесетих година када је то било популарно код великог броја грађана и бирача, када је то можда, да тако кажем, и имало неко оправдање у неком реципроцитету, па кажемо – у Загребу су преименовали Београдску улицу ја мислим 1992. године, па је била прича да ћемо и ми да преименујемо. И да смо то тада урадили, то би имало то оправдање, а Богу хвала, нисмо. Београд је космополитски град, Београд није град који на такав начин води агресивну политику и ми смо послали једну пристојну, културну, европску поруку. Није Загребачка улица добила то име због оних који су били на власти у Загребу деведесетих година, него због нечег сасвим другог што главни град Хрватске, са којим нас повезује Сава, са којим нас много тога повезује, треба да има своју улицу у Београду. И оно што је спорно то је да се некако од свих улица које би могле да дођу у обзир – ја сам био дуго година члан те Комисије и знам да се увек разматрају многе могућности – управо ова Одлука слути на то да је у питању некакав закаснели реципроцитет. Ја сам имао прилику то да чујем и у ходнику, није овде изречено, па нећу рећи од којих представника градске власти, чуо сам и добацивања малопре у истом смислу: „кад они буду вратили Београдску, ми ћемо да вратимо Загребачку“. Па знате, то је било 1992. године. Двадесет две године су прошле. То дође сад као она неексплодирана средства из Првог и Другог светског рата која смо открили у Београду на води. Стајало је закопано и сад ће да експлодира. Сад ћемо да им вратимо јер раније нисмо.

Знате, то је јако, јако лоша порука. Ми заиста на путу смо ка Европској унији, ка европским интеграцијама, ту границу коју имамо према Хрватској треба да склонимо једнога дана, треба да заборавимо ратове и проблеме који су били за нама, треба да оставимо то по страни, у ствари да опростимо а не да заборавимо. И није опраштање то ако сад на овај начин прст у око бодемо, јер ће то бити тако схваћено. Значи, неће бити главна вест, нажалост, ко је добио ту улицу, него како се та улица више не зове.

И тако је то у нашим народима, и хрватском и српском, и у дипломатији биће тумачено као симболичан чин који шаље одређену поруку.

И још једном предлажем да не радимо то на овај начин. Постоји нешто што је дипломатија градова. Београд је главни град, Загреб је главни град. Није сва дипломатија у Министарству спољних послова и у Кабинету председника. Они имају своје право на грешке, али ми не би требало да правимо такве грешке.

Предлажем да размислите још једном. Када су означене консултације пре почетка, ја сам се понадао да ће те консултације можда довести до повлачења тачке, до одлагања и до давања неког другог, прихватљивог предлога за све. Ја још једном апелујем да то урадимо. Мислим да шаљемо лошу поруку, негативну поруку, неевропску поруку, поруку ван космополитског културног духа Београда да баш ову… Немамо ми много нама блиских у региону престоница главних градова. Имамо Сарајевску улицу. Сутра може некоме да падне на памет, и са њима смо тамо ратовали. Значи, то је просто. Хајде да овај Предлог одлуке повучемо и да на следећој седници имамо боље промишљен предлог. Хвала.