Баште угоститељских објеката

Расправа о Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о постављању баште угоститељског објекта на територији града Београда.  13. седница, 21.1.2015.

Дакле, ми сада мењамо ову Одлуку о постављању угоститељских башти, које у суштини, и то већ на први поглед изгледа веома важна одлука за град Београд, јер кафане и баште испред кафана су део наше традиције, тако да кажем, и наше културе и како ће те баште да изгледају и где ће се оне постављати и ко ће о томе одлучивати, увек је била битна тема у Београду још од пре 200 година.

Овде сад имамо пар врло интересантних промена, на које бих ја скренуо пажњу, а можда после добијем и неко појашњење. Али, битно је да о томе продискутујемо, јер је то нешто, нарочито када дође пролеће, а приближава се и постаће изгледа веома актуелно.

До сада су баште кафића могле да буду постављене на јавним површинама. Значи, на трговима, улицама, пешачким зонама, парковима и слично. Сада се уводи да оне могу и на другим површинама, које нису јавне, а то значи да су приватне. Значи, то су разне површине између зграда, делови објекта, колонаде, пасажи, значи грађевинско земљиште неизграђено до привођења намени, значи парцеле које су планом предвиђене да се на њима нешто изгради, које су у приватном власништву или корисништву, сада могу да буду преуређене у баште. То је доста велика промена и видећемо како ће она да се покаже у граду, односно на који начин ће утицати на промену изгледа читавог града.

Оно што ја мислим да је недостатак овакве Одлуке, јесте што сада ове друге површине, које нису јавне површине, на њих не можемо да наплаћујемо комуналну таксу. Значи, такса која се наплаћује за постављање баште на улици, на тргу и на тротоару, која није мала и представља одређени приход Града и свих грађана, за постављање на овим другим површинама које нису јавне, не може да се наплаћује, односно вероватно може, али кафеџије ће то плаћати власницима, односно корисницима тих површина. Ту се поставља питање како ће то функционисати.

На срећу, сада комунална полиција и комунални инспектори могу да контролишу и те баште које су на нејавним локалним површинама постављене, тако да је са те стране ово позитивна промена.

Међутим, имамо једну промену која је исто доста озбиљна за Београд, па вам ја скрећем пажњу.

Члан 9, који каже: „Члан 27 мења се и гласи“ и сада ту се регулише како изгледају баште отвореног типа. То су, значи, баште које имају сунцобране. То су баште отвореног типа. Значи, имају столове и сунцобране када је сунце и сад се овде регулише да сунцобран, односно сенило, расклопиво сенило, и онда једро или шта још може да буде, мора да буде једнобојно и по правилу беле боје – црне или беж или у тоновима између њих. Ово мало делује, онако, сиво и необично у односу на досадашњу праксу. Ово, на крају крајева, значи да неће више бити оних кока-кола сунцобрана, пошто су они били црвени. Односно, може да буде кока-кола зеро, а они су ваљда црне боје.

Мислим да је ово непотребно нормирање власницима угоститељских објеката које ће боје бити њихов сунцобран. Значи да сад могу ове које имају  да побацају, зато што нису одговарајуће боје, него морају да купе нове. Још само да смо им ставили и произвођаче. Нисам сигуран да је то потребно. Оно што је овде битно је заправо члан 7, који каже: „Мења се члан 16“, – где се не могу поставити баште затвореног типа. Баште затвореног типа су оне у којима, ја сам сигуран, сви смо понекад седели, које су актуелне и сада зими, то су оне баште које имају са стране неку конструкцију која има или клирит или стакло, или у великом броју случајева фолију, има специјалне фолије које омогућавају да се та башта може користити и зими и која онако од тог простора ствара један затворен простор.

Такве баште сада, по овом члану 7 не могу се постављати у делу града који је заправо најважнији и најинтересантнији за летње баште. И за зимске баште, наравно. Ево, погледајте, значи у пешачкој зони, на тргу Репубилике, у простору на Београдској тврђави, на Топчидеру, старо језгро Земуна, комплетан Врачар и Савски венац, комплетан Стари град, десна обала Дунава и Булевар краља Александра, Рузвелтова, Краљице Марије и Пожешка.

Мени овако на први поглед пада на памет један број врло атрактивних кафића који имају те затворене баште управо овде и значи, ништа то нема? Нема више, само сунцобран и то црни, бели или беж.

Значи, да ли ми тиме смањујемо, беспотребно ограничавамо на неки начин и туристичку понуду града по којој је Београд познат? Чему? Зашто овакве административне, бирократске забране, кочнице. Не видим заиста чему оваква рестрикција служи.

Да ли ће се ово у пракси заиста спровести, хајде да видимо. Има много ових власника кафића и ресторана који су у владајућим партијама, па кад им стигне сада да морају да се склоне и да расклопе, чак и тамо где је дозвољено да башта буде затвореног типа из мени потпуно нејасног разлога забрањено је да буде та фолија, то су иначе неке специјалне фолије, термо, које се иначе праве за то, него мора да буде или стакло или клирит. То је такво условљавање које не видим да има неку сврху, па мислим да ћемо вероватно кад дође пролеће и време, врло брзо имати поново, као што је већ обичај у овој Скупштини, измена и допуна ове Одлуке да би се прилагодила неком реалнијем, нормалнијем стању.

Тако да мислим да ово није добар Предлог, да није довољно разрађен и да не ослобађа и не дозвољава довољно тај предузетнички дух и то традиционално угоститељство, шаренило које Београд треба да има. Хвала.