Централизују чак и изнајмљивање бицикала.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ПОСТАВЉАЊУ СТАНИЦА ЗА ИЗНАЈМЉИВАЊЕ БИЦИКАЛА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 29. седница, 28. април 2016.

Оно што карактерише ову Одлуку као и многе друге, ја бих слободно могао да вам кажем, као и све друге одлуке које доноси Скупштина града у овом сазиву јесте једна тотална тежња за централизацијом свих могућих послова локалне самоуправе на нивоу Града, Градског већа и Градоначелника као да градске општине уопште и не постоје. Ово је једна делатност која је сасвим погодна да се њоме баве, бар у неком делу, и градске општине. Ако не све, онда бар оне које зовемо приградским, али не, овде је дефинисано – План за постављање тих станица, монтажних објеката где ће људи да изнајмљују бицикле, да тај план, где ће то да буде, на којој општини и за читаву територију града доноси градски ниво власти. Значи, укључујући и Сопот и Лазаревац и Младеновац и тамо ако неко буде хтео да постави киоск да изнајмљује бицикле мораће овде у Скупштини града да га предвиде и овде да добије дозволу и да учествује на конкурсу и овде да се нацрта где ће то да буде тамо у Сопоту, на пример. Општина са тим ама апсолутно никакве везе неће да има. Значи, само ће у једном тренутку општина да види да се поставља станица и да се изнајмљују бицикли. Где? Наравно, овде пише да то може да буде свуда. Значи на јавним површинама и на зеленим површинама, практично на територији која свакако може да интересује и рецимо Скупштину градске општине.

Да се бар питају нешто, да бар дају мишљење, сагласност… Не, они као да не постоје овде. План места за постављање ових станица за читаву територију Града одређује Скупштина града а на предлог Секретаријата за саобраћај значи Организационе јединице градске управе. Конкурс онда расписује и спроводи Комисија коју образује градоначелник и онда на основу тог конкурса се одређује ко ће где да добије то место.

Заправо има само један посао који је препуштен градским општинама. То је овај непријатан део посла када треба уклонити неку без плана и без дозволе постављену станицу за изнајмљивање бицикала. Е, то може да ради општина. Дефинисано је чланом 26. да инспекцијски надзор спровођења одредаба врши Комунална инспекција градских општина, што је опет потпуно нелогично знате. Ако је виши орган надлежан, ако је  виши орган Град Београд издао дозволу и одређује план и локацију, како онда у хијерархији нижи орган треба да контролише то што ради виши орган?

Значи, општинска Комунална инспекција која заправо прво треба да зна да у граду уопште неко нешто такво ради, треба да тражи од Града тај план и тај конкурс да би уопште могла да врши надзор и наравно онда препуштено је да, ако корисник места то ради без дозволе онда општинска Комунална инспекција, Комунални инспектор, значи општина мора да то уклања и да финансира вероватно из свог буџета. То уклањање је само један, онај непријатан део посла који тражи одређене трошкове из буџета. Предфинансирање уклањања тог објекта, ето то је препуштено градским општинама али заиста ништа друго. Мислим да је то основни недостатак ове одлуке као и основни недостатак уопште функционисања ове градске скупштине а овде је и сада врло мало присутних представника извршне власти. Знате, стално су им пуна уста неке децентрализације, неке будуће. Најављују се „једног дана“ измене Статута, спуштање надлежности на градске општине, а из седнице у седницу имамо одлуке којима радимо управо супротно и до краја, онако до бесмисла се централизује функционисање овог града. Значи, сви ми знамо да је град Београд превелик са два милиона становника и са толиком површином и са толико насеља је превелик да се њиме управља као са једном општином.

Нормално је да постоје градске општине и било би нормално да неки послови овог типа који могу да им се дају, да им се дају. Ето то су моје примедбе на ову Одлуку као и на многе друге централизаторске одлуке које доноси овај сазив градске скупштине.