Да ли ће се у Београду градити „концентрациони логор за псе“?

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ПРОМЕНИ ОБЛИКА ОРГАНИЗОВАЊА ВЕТЕРИНАРСКЕ УСТАНОВЕ  „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“ ИЗ УСТАНОВЕ У ЈКП „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“, ПРЕДЛОГА РЕШЕЊА О ИМЕНОВАЊУ В.Д. ДИРЕКТОРА ЈКП „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“ и ПРЕДЛОГА РЕШЕЊА О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЈКП „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“, 23. седница, 30. новембар 2015.

Немојте ми замерити, трудићу се да не говорим дуго, а има једна тема везана за ову тачку о којој би желео да кажем неку реч, па мислим да ће бити смисла, па вас молим да ме саслушате.

Прво, ради се о формирању практично новог Јавног предузећа, под називом „Ветерина Београд“. Ветеринарска установа која је прешла у надлежност Града раније, сад се трансформише у Јавно предузеће, то јесте логично и у складу је са Законом о јавним предузећима.

Послови којима ће се сад они бавити спадају у комуналне послове између осталог. Примедба коју имам, једна од примедби коју имам јесте на чињеницу да нам уз Предлог решења о именовању директора није достављена биографија, што мислим да је врло необично, не одговара пракси ове Скупштине. Не знам да ли је законска обавеза да доставите биографију, али би било заиста добро ако погледате материјал скраћеног поступка, свуда су биографије за директоре свих установа које смо мењали, данас чак и за чланове надзорних и управних одбора су достављене биографије.

Ми овде сад ипак именујемо једног директора новог јавног комуналног предузећа, ја не могу да знам заиста да ли он испуњава услове које треба да испуњава, које су његове референце да би био директор јавног комуналног предузећа, да ли се он разуме довољно у овај посао и мислим да је то пропуст.

То што је в.д. не мења ствар. Има иста права и обавезе као и директор, биће сигурно в.д. дужи период тако да би било јако битно у оваквим ситуацијама да добијемо биографију. Догађало се раније да именујемо за в.д. директора… Конкретно ради се о једној здравственој установи који не испуњава законске услове предвиђене Законом о здравству, и то је наравно сада на суду, али како да вам кажем, док не видимо биографију ми не знамо да ли тај кандидат испуњава услове или не.

Једна од ствари због које ја сумњам стручност г. Грубића без икакве лоше намере и без било каквог личног одређивања према њему, пошто га не познајем, можда је сада и ту, али то не мора ништа да значи. То је чињеница да сад ово ново ЈКП предлаже један нови, другачији начин решавања једног великог проблема из њихове надлежности, а то је проблем паса луталица.

Како да кажем, ми у Граду имамо већ дуже времена и тешко смо дошли до тога, једну праксу, једну стратегију како решавамо тај проблем. Стратегија се зове „ухвати, стерилиши и пусти“, значи – врати на место где јесте. Постоје одређени азили за псе где њих има око пар стотина или више где се то ради, где се води рачуна. Сада се одједном предлаже, и то сам чак видео да је градоначелник изнео у јавност као једну јако позитивну ствар, да ће бити изграђен такозвани „Парк за псе“.

Одмах да вам кажем. Парк за псе се помиње у нашој Одлуци о држању домаћих животиња у члану 21. и Парк за псе је сасвим нешто друго. То је ограђени простор у јавном парку где се власнички пси мало пусте да трче, да имају неке играчке, то је Парк за псе у нашој Одлуци о држању домаћих животиња. Али, градоначелник је најавио да ће се градити некакав Парк за псе који ће више бити како да кажем „Аушвиц за псе“. Значи, један онако врло лош и за псе непријатан пројекат. О чему се ради? Град Београд је тражио и добио 25 хектара шуме од ЈП „Србијашуме“ у КО Вишевић, значи општина Барајево, то је чувени Лисовић, где ће се направити, оградиће се 25 ха шуме жицом и ту господин Грубић и овај тренутни градоначелник желе да сабију ко зна колико хиљада паса у ту шуму. Ту се предвиђају одређени објекти, за раднике, хладњаче, за мртве псе итд. Иако то на први поглед некима добро изгледа, одмах да вам кажем, то није никакво добро решење. У шуму ставити неколико хиљада паса? То су пси, домаће животиње, они воле људе, друштво људи и њих треба давати на усвајање. Пустити их, као да они сад ту живе у некој шуми?

Ту имамо два велика проблема. Први огроман проблем је за те псе који ће се вероватно тамо лоше осећати и међусобно се, да тако кажем, поклати. Друго, проблем је за ту шуму. Сад се враћам на оно о чему смо говорили малопре кад смо говорили о стратегији заштите, екологији, очувању шуме. Ако се убаци у ограђен простор ко зна колико хиљада паса у тих 25 ха нема више живота. Ту су шумске животиње, дивље животиње које тамо живе, лисице, јежеви, зечеви, не знам шта, птице, онда можете да заборавите на њих, ако тамо убаците 10 хиљада паса. Па не само фауна него и флора је угрожена верујте, јер ти пси ће тамо да производе огромну количину натријума, отпада и већ знате како то иде, значи угрожавамо шуму, 25 ха шуме у околини Београда претварамо у један такав, у свету вероватно невиђен објекат. Коме је то пало на памет, не знам, али тај се ништа у то не разуме.

Пошто ви вероватно мени нећете да верујете у то ко се разуме, ко се не разуме, ја ћу да вас подсетим на једно саопштење. Саопштење Српске напредне странке. Односно тачније Савет за комуналне делатности Српске напредне странке је пред изборе тамо 2012. године, критикујући рад градске власти, бившег градоначелника Ђиласа, који се залагао да се направе ти мањи азили за псе, наравно њих више, први је отворен у Раковици, па да се онда ту смештају пси. Значи, ту се том приликом заиста јавио тај Савет и објавио 27.12. 2011. један текст који се звао „Псе не треба убијати“. Ту је изнет став да је нагло склањање паса са улица део изборне еуфорије, који не решава проблем напуштених кућних љубимаца. Цитираћу вам ту још неке реченице. Значи, они су ту рекли… да само нађем где је то. Овако, цитирам текст: „Елиминисање једног, два, три или више чопора са одређених градских подручја само отвара тај простор другим псима да га преузму, а што су бољи услови за живот пси ће се брже размножавати. Стручњаци кажу да у идеалним условима током 6 година женка може донети на свет 67 хиљада потомака“, (зато, пазите ја цитирам текст Српске напредне странке, Савета како се већ зове, који је био тад против власти у којој сам ја био). И ја сам, право да вам кажем ово у свом мишљењу усвојио, мислио сам, пише тамо: „Зато је лоше правити такве азиле, принцип вакциниши, стерилиши и пусти је најефикаснији јер доводи до постепеног пада популације без препуштања територије другим чопорима“.

Сад препричавам исто саопштење, „нажалост видљиви резултати тог приступа су мало дужи 3 до 5 година, док ти стерилисани пси почну да изумиру природном смрћу и док им се број смањује полако, (а видим има их све мање), што програм не чини привлачним за власт попут ове београдске, која је склона бескорисним али видљивим акцијама елиминисања или склањања уличних паса током предизборне кампање или када за становништо постану неподношљиви“.

Ја верујем да су жалбе становништва постале неподношљиве, верујем и да постоји много што правих, што лажних тужби за уједе паса, али овако нешто није добро решење. Шта су европски стандарди? Колико треба паса да буде у једном прихватилишту? Највише 150. Поред тога, имате Лисабонски споразум из 2007. који признаје животињама одлике осећајних бића, итд., Европску конвенцију о заштити кућних љубимаца. Значи, ово прављење нечег оваквог, ово је, како да вам кажем, један објекат који припада 60 – 50 годинама прошлог века. Оградићемо 25 ха шуме и онда ћемо да похватамо све псе на улици и да их ставимо у тај ограђени простор, и онда ћемо да кажемо, ево народе више нема паса на улици, а врло брзо ће те улице бити попуњене новим псима, јер је проблем наравно код власника паса који напуштају своје псе и ти пси постају улични пси. Решење је у чиповању свих паса, у одговорном власништву и мислим да постоји сигурно и код вас много људи који то познају много боље од мене. Значи, заложите се да се од овог пројекта одустане, он је јако лош и за шуму и за дивље шумске животиње и биљке, а нарочито за те несрећне псе који ће тамо да заврше.