Да ли ће заиста комплетна територија Београда бити покривена канализационом мрежом до 2025. и ко ће то финансирати?

Расправа поводом ПРЕДЛОГA СТРАТЕШКОГ ПЛАНА РАЗВОЈА СИСТЕМА ВОДОСНАБДЕВАЊА И КАНАЛИСАЊА НАСЕЉА НА ШИРОЈ ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА У ПЕРИОДУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ 2015- 2025. ГОДИНА. 23. седница, 30. новембар 2015.

Ова тачка је, дакле, још један стратешки план који Скупштина града треба да усвоји и који на једном месту, у овој једној малој свешчици, показује и говори о томе шта је све потребно урадити по питању изградње водовода и канализације у Београду да би тај велики проблем решавања комуналне инфраструктуре у тој области, био на крају решен. Потпуно је нормално да Скупштина града овакав један документ усвоји на основу раније усвојене Стратегије развоја града, на основу Генералног урбанистичког плана, на основу Просторног плана административног подручја Београда, може се наравно направити овакав један стратешки план, један преглед и увој области, као што је то оних пет, шест стратешких докумената које већ имамо, а имаћемо их и из других области. Али рећи да је ово први пут у историји, до сада невиђено, подједнако је смешно, као и сличне изјаве са републичког нивоа. Наравно да ово није први пут у историји, овде нема ничега, апсолутно ничега што ја нисам могао да видим у градским документима и када сам први пут постао одборник, а то је било пре 20 година. А било је много и пре тога. Значи, све оно што је овде предвиђено, од постројења за пречишћавање отпадних вода, подела на канализационе системе – Централни, Батајнички, Банатски, Остужнички, позиције колектора, све то је испројектовано како и пише овде негде у материјалу, седамдесетих година прошлог века. На првој страни каже се да је све то утврђено Генералним концептом водоснабдевања  и пројектом београдског канализационог система којим је потврђен концепт каналисања утемељен седамдесетих година прошлог века, а обрађивач тог генералног концепта водоснабдевања и канализационог система, овде стоји да је то урадио Институт Јарослав Черни 2011. године. Значи, ово је, наравно, стари документ, ничега овде нема чега нема, на пример, погледајете у генерални план до 2021. године и све је ту. Ничег новог нема, ми одавно знамо да ово треба изградити. Чак, рекао бих, да није довољно иновирано, јер овде нема „Београда на води“. Овде нема два милиона квадрата које треба такође каналисати, одвести у негде централни систем или до интерцептора, то једноставно овде нема, јер у време када су рађени ови планови, тај пројекат није постојао, бар не у овом облику. Ово је сад узето и стављено овако у једну свешчицу, одређен је рок од десет година, а одмах да вам кажем, то је неки рок о коме се причало и седамдесетих и осамдесетих и деведесетих и после две хиљадите. Зашто? Зато што то јесте, отприлике један реалан рок у коме све ово може да се уради – ако има пара. Наравно, то је суштинско питање. Ако има пара ово може да се заврши за десет година, могло је и пре 10 и 20 и 30 и 40 година. Београд је и тад имао сва та насеља и све је то ту било. Зашто то до сада није урађено? Не зато што неко није хтео и зато што то неко није знао, верујте знао је и боље него што се сад зна. Зато што то није могло да се финансира. И лоше вести које хоћу да вам кажем – да то ни сада не може да се финансира, не у року од десет година. Господа из Обреновца су забринути јер остављено је да Обреновац сам, колико сам разумео, ради своју канализацију што је њихова децентрализована обавеза и они кажу „ми нећемо имати пара“, не брините, ни Београд неће имати паре, што је везано за оно што сам ја причао у својој претходној дискусији о финансирању.

ПРЕДСЕДНИК:

Опет сте видовити.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Наравно да сам видовит, господине председниче, кад се говорио о пуњењу буџета, о новцу, ту је лако бити видовит. Ствар је потпуно једноставна, детаљно сам то објашњавао, у својој прошлој дискусији, па то сад не бих понављао. Ми смо на низбрдици по питању буџета, биће и све мање, разумете, То је принцип рада ове владе, штедња, кресање, смањење, не само грађанима, него и локалној самоуправи. Разумете? Све мање пара за локалну самоуправу. Градоначелник је наводио одакле ће се то финансирати. Из буџета? Супер, али видећете, када будемо ускоро усвајали буџет, а програмски буџет усвајамо, обратите пажњу, програмски буџет у коме ће писати и колико шта се планира не само 2016. него и 2017. и 2018. године. Тамо ћете да видите има ли овога, јер то је већ трећина овог пројекта. Тамо ћете да видите има ли овога, ја ћу вас подсетити. Да ли у програмском буџету који ће бити усвојен за 2016, 2017. и 2018. годину, да ли тамо има трећина ових пара? Наравно да не. Ми сад имамо програмски буџет у коме је предвиђено да у 2016. и 2017. години повећање броја прикључака на канализацију, годишње буде 200. То је наш програмски буџет који смо усвојили, који је на снази. Значи 2015. је прошла, ту би требало да имамо нових 200 прикључака, 200 објеката, 200 кућа. То је план који ми имамо, јер немамо пара за ово. Зашто је ово уопште направљено, то је потпуно јасно, на крају крајева објашњење смо чули и у виду једне реплике, чули смо један предизборни говор (Јовичићев) за једну градску општину (Палилулу). Наравно, то је циљ, а и сам градоначелник је рекао да ће он сада да обиђе све месне заједнице и све општине до пролећа – случајно ето, баш до краја предизборне кампање. Наравно, то ће бити кампања. И ви ћете грађанима да обећате да ћете да урадите канализацију. Нећете да им урадите канализацију, него ћете да им обећате, донећете им ово обећање. Само обећање. Толико су обећања ти људи већ чули, да сам ја апсолутно сигуран да их и ово обећање неће преварити. Ако их превари – сами су криви. Па погледајте сами шта стоји у овом другом делу који је, да тако кажемо, инжињерски урађен, и где стоје рокови и где стоји инвестициона вредност, у еврима, у милионима евра и извор финансирања. Значи, извори финансирања  се ређају: буџет, кредит, кредит, кредит ЕБРД, БВК, БВК, буџет, кредит, буџет, кредит. Шта је овде овде спорно. Спорно је да у буџету за то има мало простора и биће све мање. Градоначелник је напоменуо да ће главни извор средстава бити допринос за уређење градског грађевинског земљишта. Значи, наменска средства Дирекције за градско грађевинско земљиште и доприноси. Који допринос, господине градоначелниче, колики је био допринос, је ли достигао пет милијарди динара ове године? Мање је од пет милијарди? Колико је то – 3,5 милиона евра? Од тог доприноса не треба да се ради само канализација, него све: улице, путеви, станови за расељавање. Дирекција, колико сам ја чуо, 150 станова за расељавање је дала грађанима у тамо, како се зове, Савски амфитеатар, где треба Ал Абар да гради. Дирекција нема те паре. Зашто нема? Допринос, па ви сте допринос опростили онима који треба да га плаћају, допринос за уређење градског грађевинског земљишта који треба да буде извор финансирања у буџету за овакве пројекте, су требали да плате они који су градили објекте у Београду. Сад је усвојен Закон о озакоњењу по коме нема доприноса, опроштен им је допринос, не само онима који су градили за себе, своје куће, који имају и по прошлом закону право на попуст, него сада је опроштен допринос и онима који су градили за тржиште, онима који су градили хиљаде квадрата, уместо доприноса ће да плате неку таксу која је много мања, порез на имовину хоће, о томе смо причали доста тамо, али доприноса који се овде наводи као извор, нема, опроштен је. Наравно, и финансијеру Београда на води Мухамеду Ал Абару је опроштен допринос. То сам већ читао са ове говорнице, уговор који је са њим склопљен, као и план који је Републичка скупштина усвојила, план подручја посебне намене у коме пише да се њему признаје оно што он уложи у оквиру своје парцеле и то му је допринос. Значи, ништа, он ће сам да гради своју инфраструкуру, али од њега нећемо добити ни евро за овај пројекат који је сада пред нама, ништа доприноса од та два милиона квадрата које ће он наводно да гради. Навелико се тајкунима опрашта тај допринос, а онда се каже градићемо од доприноса, па нема довољно тог доприноса. Узимање кредита? То је нормалан, природан пут како ово може да се финансира, узме се кредит, изгради се канализација, а онда грађани плаћајући Београдском водоводу и канализацији, вероватно по некој вишој цени, враћају тај кредит. Слична ситуација је и са приватним јавним партнерствима, која се такође овде најављују. Пре свега видим Приватно јавна партнерства која су предвиђена овде за постројења за пречишћавање отпадних вода, да се то гради у склопу парнерства, то је солидно добро решење, али и то мора неко да плати. Ко? Грађани Београда. Како? Или кроз драстично повећану цену воде, па да се онда од тога враћа кредит који је узео приватни партнер, плус да он узме и његов профит, или да из буџета, опет, у коме пара нема, дајемо надокнаду том приватном партнеру као што је то предвиђено рецимо у партнерству за депонију у Винчи, што смо исто имали у некој од претходних расправа. Ово у сваком случају нису паре које ће пасти са неба. Узимање кредита, то је опет велико питање, овде се са ове говорнице тврдило да је Београд дужан милијарду евра, па се онда показало да није, него мање од петсто, а за ово нам треба још петсто. Хоћемо ли да узмемо још петсто, па да онда стварно будемо дужни милијарду евра, као што сте ви тврдили да већ јесмо, или ће се наћи неки други пут? Поменути су фондови Европске уније. Видим да их помињу само у СПС-у, ја сам видео на Беоинфу, на сајту града, да је председник Скупштине врло изричито рекао да се рачуна на средства из предприступних фондова Европске уније. Када се ради о канализацији, 75% средстава из тих фондова су бесповратна средства. Тога, господине председниче, овде у материјалу нема. Не помиње се ни „Е“ од Европске уније у овом папиру. Што је паметно урађено, јер се не може правити рачун без крчмара и у том смислу ми на нека средства вероватно можемо да рачунамо по том основу, али врло мало, свакако не онолико колико је потребно да се ово спроведе у року који је дат. Значи, то је сад друга прича, колико је у буџету Европске уније од 2014. до 2020. средстава предвиђено – негде око двеста милиона годишње укупно за све, не само за канализацију, а то се односи на свих пет статистичких региона, од којих је Београд најразвијенији регион, а структурни фондови Европске уније служе за помагање неразвијеним регионима, да ли и колико Београд може да рачуна на та средства је велико питање, а пре тога наравно морате да решите питање преговора са Европском унијом. Треба да се отвори ово поглавље 35 – Косово, што ћете вероватно лако да решите, даћете им све што траже, али не знам заиста како ћете поглавља 23 и 24, људска права и владавину права да решите ако не расписујете изборе у општинама на време које је предвиђено Статутом? (Младеновац). Не можете да затворите поглавље ако то радите и на тај начин кршите људска права и владавину права у овој земљи.

Ово је одличан инструмент за предизборну кампању, то је јасно, обећање „завршићемо ово за десет година“. За десет година се промене три градске скупштине, па после ко ће вас питати да ли сте завршили или нисте завршили? Ово треба урадити, и све што овде пише да је планирано, али на жалост, главни проблем који овај град има је увек био и сада је како то исфинансирати, како обезбедити средства и шта је приоритет. Можда је и могуће ово урадити, ако је само ово приоритет. Ми да кажемо, на пример, десет година не радимо ништа друго, не градимо мост код Винче преко Дунава и обилазницу железничку, која је неопходна да се изгради, да би се градио „Београд на води“, што исто кошта бар 500 милиона евра, и исто мора на кредит. Не градимо то десет година – него ово, канализација је приоритет? Не градимо метро, него радимо само канализацију? А градоначелник је имао недавно састанак са амбасадором Француске и рекао је да ће до краја ове године и почетком следеће бити израђен смарт план који ће дефинисати изглед будуће три прве линије метроа. Значи, смарт план ће исто овако, до краја, бити нека свешчица, коју ћемо ми до краја године да добијемо, која ће служити истој намени као и ова, где ће бити нацртане три линије метроа, то је вероватно 2 милијарде евра и исто ћете рећи „то ћемо ми из буџета, нећемо се задуживати“?! Ко прогута ту причу, прогутао је, али то није реално, то је смешно. Ми смо овде одборници у Скупштини града, озбиљни људи, овај план треба да постоји и ми треба да га усвојимо, чак ћу и да гласам за њега, али пре тога морам да вам кажем да су рокови кратки, чак и ови који су технички. Било би проблема чак и да имамо пара, проблема са расељавањем, проблема имовинско-правних, проблема са пројектима детаљног развоја које још увек за све ово немамо, али главна ствар је финансирање. На жалост, како стоје ствари у овом граду, у овој земљи, наредне бар три године, што ћемо видети када усвојимо програмски буџет, ми пара нећемо имати, а шта ће бити тамо у оном мандату за четири, пет година, то сам бог зна, можда ће економска криза проћи, можда ће бити у реду, можда ће наредне генерације одборника моћи то заврше, али ми сада ово да да усвојимо и кажемо да је то реално, не може, то би била лаж. Треба да буде све ово нацртано, али рокови и извори финансирања нису у реду.