Да ли је име Булевара хероја са Кошара посвећено жртвама са обе стране?

Расправа поводом тачака Дневног реда од 19. до 23. (Први део): 19. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДОДЕЛИ НАЗИВА УЛИЦА: 1) на територији градске општине Нови Београд – Булевар хероја са Кошара, 2) на територији градске општине Звездара – Улица Јована Ћирилова, 3) на територији градске општине Вождовац – Улица Астрид Линдгрен, 4) на територији градске општине Чукарица – Улица Белог орла. 20. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈА У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПОЛИЦИЈСКЕ СЛУЖБЕНИКЕ КОЈИ СУ ЖРТВОВАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ВРШЕЋИ СЛУЖБЕНУ ДУЖНОСТ, ЗАРАД МИРА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. 21. ПРЕДЛОЗИ ОДЛУКА О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА: 1) Карлу Малдену, 2) Црнотравском неимару. 22. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ПОСТАВЉАЊУ САВРЕМЕНЕ СКУЛПТУРЕ „ТРИПОД“, 23. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ОБРАЗОВАЊУ ОДБОРА: 1) за подизање спомен-обележја у знак сећања на полицијске службенике који су жртвовали своје животе вршећи службену дужност зарад мира и безбедности Републике Србије, 2) за подизање споменика Карлу Малдену, 3) за подизање споменика Црнотравском неимару, 4) за постављање савремене скулптуре „Трипод“; 42. седница, 7. новембар 2017.

Видим да је већина одборника одлучила да говори само о овом предлогу о подизању спомен обележја припадницима Службе унутрашњих послова. То је неспорно. Споменик се подиже средствима Министарства унутрашњих послова и сви ћемо гласати за то. Али, данас имамо и неколико других тачака и одлука. Једна од њих је и ова о којој је говорио и наш шеф одборничке групе ДС Балша Божовић, а то је Улица Белог орла. Јасно је из овог образложења да то није била намера, али сви треба да имамо у виду и неку одговорност и могућност да можда они који буду чули да смо дали име улици по белом орлу, неће прочитати ово образложење. Заиста представља проблем то да је постојала једна озлоглашена паравојна формација под тим именом и требало би можда ово име прилагодити томе да се отклони таква сумња да је тако нешто у питању, тако да за то нећемо гласати ако се не уради нека промена.

Што се тиче доделе назива улици по Јовану Ћирилову, наравно да то треба учинити јер је Јован Ћирилов заслужио да има улицу у Београду. Све оно што је госпођа Митровић Марић рекла у образложењу стоји, али у званичном, писаном образложењу стоји нешто сасвим друго. У том образложењу се тврди да Игманска улица треба да промени назив према Одлуци о утврђивању назива улица и тргова на територији града Београда, и позива се на члан 5. те одлуке који каже да „на подручју централних градских општина две или више улица не могу имати исти назив“. Видимо да пише и да на територији општине Земун већ постоји улица са истим називом. Међутим, као да неко ко нам пише та образложења намерно пропушта да прочита Одлуку до краја, а то смо имали и раније, да осим члана 5. постоји и члан 34., у коме стоји: „изузетно од одредбе члана 5. ове одлуке, улице и тргови на подручју градске општине Земун могу да имају исте назива као што су називи у централним градским општинама“. Сви знате који је за то разлог. Разлог је што је Земун некад био посебан град. Постоји велики број улица које имају исте називе као улице у Београду, и јер би то био један покољ имена улица када бисмо гледали све то да променимо. Дакле, то није разлог зашто је промењен назив Игманске улице и не треба то да стоји ни у образложењу. Да поновим мој став од раније – улицама у централном делу Града не треба мењати постојећа традиционална имена, на које су се станари и становници навикли, него је боље давати имена улицама које до сада нису имале никакво име. То је много боље решење.

Ту долазимо на тзв. булевар, односно то сте ви некада звали „приступна саобраћајница за Мост на Ади“. У образложењу имамо неку чудну причу да је путем нове апликације за мобилне телефоне „Беоком сервис“ то одлучено. Грађани су, наводно, слали предлоге за назив те улице и највише гласова добио је овај предлог? То је доста нетранспарентна ствар. Ја бих ово прихватио када бих знао да је транспарентно, када би видели колико је грађана уопште скинуло и инсталирало ову апликацију, јер је она у том тренутку била потпуно нова? Колико је грађана у том периоду скинуло ту апликацију и искористило је за то да пошаље предлог, и колико је који предлог добио гласова, па би то можда имало неки смисао. Једноставно, то није начин на који ми дајемо имена свим овим осталим улицама. Само за ову улицу сте изабрали тај необичан начин. Мислим да није био никакав проблем да онај ко се охрабри да буде предлагач каже: „ја предлажем да се улица зове Хероји са Кошара“ – и ми ћемо за то да гласамо. То је добар предлог за улицу, али чему скривање предлагача иза некаквих наводних наводних силних грађана? Ко од вас одборника има ту апликацију? (Два одборника су подигла руку). Ја је имам, значи нас тројица од 110 одборника је имамо. А ми смо градски одборници, шта ли је тек са процентом грађана? Значи – нико није чуо за ово. Бојим се да је то био погрешан начин, али по мени, то је најмањи проблем.

По мени је много већи проблем овде образложење. Морам да вас питам – ко је писао ово образложење? Да ли су то послали ти СМС грађани, па је зато овако кратко? Образложење има само три реченице. Како гласи то образложење: „Хероји са Кошара: битка на Кошарама водила се између припадника Војске Југославије и припадника Ослободилачке војске Косова“. Нема наводника, нема ни придева „такозване“ Ослободилачке војске Косова. Даље, „Битка се одвијала око граничног прелаза, на граници тадашње СР Југославије и Републике Албаније. Битка на Кошарама је узела многе жртве са обе стране. Према подацима, на рејону Кошаре погинуло је 108 припадника Војске Југославије“.  И то је цело образложење?! Било је овде места да се, ако треба, свих тих 108 припадника ВЈ овде наведе, као што смо чули малопре имена неких погинулих припадника полиције. Ако погледамо ово образложење, ово образложење је за припаднике обе војске, пише: „многе жртве са обе стране“. Ово је споменик једнима и другима? Ко су овде хероји са Кошара, ови који се називају Ослободилачком војском? Од кога су кога они ослобађали? Овде пише да се битка водила на граници Србије и Албаније. Одакле су они дошли – из Србије, пошто су „Ослободилачка војска“, или су дошли из Албаније? Да ли је ту онда можда учествовала и албанска војска? Да ли је учествовао и НАТО?  Зашто бар нешто од тога не пише у образложењу? Да ли је толики страх од вашег коалиционог партнера Харадинаја, са којим сте у коалицији на Косову, па да сада у образложењу Улице Хероји са Кошара пише да су обе стране имале велике жртве, да су равноправне Војска Југославије и тзв. Ослободилачка војска и да су сви хероји?

(Велики жагор у сали)

Тако пише и ништа друго осим тога не пише.

ПРЕДСЕДНИК:

Г-дине Алимпићу, разочарали сте ме. Таман сам хтео да кажем да сте у праву и да тражим од Комисије да измени образложење и Ви на крају политикантством све покварите. У праву сте, и мени смета образложење које је написано.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Онда да повучемо предлог?

ПРЕДСЕДНИК:

Немојте повлачити предлог.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја, као што знате, ни не могу да повучем предлог него ви. Али, не може се ни накнадно мењати Предлог одлуке.

ПРЕДСЕДНИК:

Имајте пијетет према жртвама, немојте повлачити предлог и нећу ја дозволити да се повуче, али сте у праву, образложење није добро.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Мислим да овакво образложење војници који су били на караули Кошаре нису заслужили.

ПРЕДСЕДНИК:

У праву сте и више бих Вас ценио да сте се задржали на томе а не да сте помињали Харадинаја.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

А ви се стидите коалиције са њим? То говорим зато што се то ни мени не допада. Рекао сам све што сам имао да кажем о жртвама са обе стране и тзв. ослободилачкој војсци. Можете ви да признате да је то нека „ослободилачка војска“, али за мене баш и није.