Да ли је заштићено дрво заиста „изгубило својства“, или ће бити посечено зарад изградње жичаре – гондоле?

Расправа поводом тридесетдруге тачке дневног реда: 32. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ПРЕСТАНКУ ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПРИРОДНОГ ДОБРА „КЕЛРЕУТЕРИЈА“ НА КАЛЕМЕГДАНУ У БЕОГРАДУ; 41. седница, 26. септембар 2017.

Даме и господо одборници, ово је једна кратка одлука и овде је све јасно. Ја сам са г-ђом Шабановић, која је по овој тачки представница предлагача, разговарао у ходнику, покушавајући да се мало више информишем о овоме. Мало је необично, јер у Београду сигурно постоји више стотина стабала које су под оваквом врстом заштите. То значи да је то стабло заштићено и не може да се посече без једне овакве одлуке и то је обележено једном жутом таблицом на којој пише које је то дрво. Врста је Керлеутерија, код нас позната и као „Лампион дрво“. Шта је мени скренуло пажњу? Ово је једно од многих заштићених стабала на Калемегдану. Врло је необично да је само за то једно стабло ово одједном постало јако важно, па је „Градско зеленило“ тражило, па је Завод за заштиту природе Србије рекао да је то стабло изгубило својства, па сада Скупштина Града губи време да се скине заштита са тог једног стабла? Када се скине заштита, то не значи да ће оно одмах да се посече. То значи да ће и даље бити на Калемегдану, међу осталим дрвећем, као и свако друго дрво. Чему онда на последњој или претпоследњој седници овако важној, оволики труд? Ми одборници треба понекад да повезујемо информације које добијемо. На прошлој или претпрошлој седници, сећате ли се да смо усвојили некакав план, односно одлуку о градњи гондоле између Калемегдана и Тржног центра „Ушће“? Погледао сам сада нацрт тог пројекта и видео сам да је почетак, односно први стуб на самом улазу у Тржни центар „Ушће“, значи на тој раскрсници на Новом Београду, а да је силазак са гондоле, односно завршни стуб на једном делу самог Калемегданског парка, где је тренутно трава и дрвеће. Помислио сам да би баш било незгодно да је на тој локацији неко дрво заштићено, па би било за вас згодно да се унапред неколико месеци раније скине заштита, да би могло без одлуке Скупштине Града да се исече дрвеће и да се избетонира стаза.

НЕБОЈША БАКАРЕЦ (с места):

Ђилас је „потаманио“ 500 платана, а прича се о једном дрвету.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Овде се не ради о замени дрвореда. То – замена дрвореда, иначе мора да се ради, јер ако се не замени дрворед, онда дрвеће пре или касније падне на кола или на грађане који пролазе улицом. Замена дрвореда је нешто што све градске управе на свету раде, а овде се ради о једном делу Парка на коме ће бити стуб за скаламерију звану гондола.

ПРЕДСЕДНИК:

Алимпићу, зар није логичније да људи из гондоле силазе у парк а не на дрво?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Слажем се г. председниче. Ова Ваша духовита опаска ме подсећа на време када је г. Шешељ био председник општине Земун и када су му замерили што се киосци праве у парковима, а он је рекао – „Земунци не једу траву него пљескавице“. Ви сте веома духовити, али скрећем пажњу да се овде скривено провлачи једна тужна ствар. Скида се заштита са дрвета које изгледа као што ће још дуго изгледати, да би могло да се касније у тишини посече из лукративних разлога неког приватно-јавног партнерства у будућности. Дакле, гласаћу против ове Одлуке.