Да ли приватни превозници коштају град више од ГСП-а и да ли се на тај начин извлачи новац из градског буџета?

Расправа поводом тачке Дневног реда 31. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА КОНАЧНИ НАЦРТ УГОВОРА О ЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ У ОБАВЉАЊУ КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА ПУТНИКА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА (ПОТЕЗ 500) , 43. седница, 21. децембар 2017.

Лепо звучи ово образложење господина Митровића. Изгледа као да је неко поклонио Београду нових 50 аутобуса, па ће сада грађани моћи боље да се возе. Али, није баш тако. Није нама нико дао 50 аутобуса, него је у питању уговор са Конзорцијумом приватних превозника, којима ће град Београд да плати за ту вожњу 10 милијарди динара. Као што сам већ образложио када сам образлагао буџет, а није ми нико рекао да то није тачно, овај Град би ти уговори са приватним превозницима по превезеном путнику, по пређеном километру по аутобусу коштали више него када је то радио ГСП. То је математика коју је лако извући из Одлуке о буџету. Дакле, ми сада потез 500, који тренутно возе аутобуси ГСП-а, то су аутобуси који почињу са 500, Умка, Сремчица, Остружница итд., 511 је највећа линија. Дакле, то сада вози ГСП и то ће сада да буде пребачено овим приватним превозницима. ГСП то неће да вози.  Ако се неко сећа, о томе смо дискутовали када је усвајана Одлука о овом пројекту јавног приватног партнерства, то је било на нашој 39. Седници, која је одржана 15. јуна ове године, тада смо разговарали о томе и ја сам тада рекао, изразио сам очекивање, односно, то је нешто о чему се прича у тим круговима у Граду, да је у ствари овде у питању једна замена, да група превозника, то је група „Авала бус“, неће више возити на потезу 600, него ће сада бити пребачени на потез 500 и да ће потез 600 да преузме ГСП. То је била нека прича. Сви су знали да ће то да се уради. Шта је проблем и зашто сам ја, приликом дискусије о буџету рекао да је ово био очигледно намештен конкурс? Проблем је, јер по Закону о јавном приватном партнерству мора да се објави конкурс, јавни позив. На тај конкурс нису имали намеру, пошто је у питању велики, добар посао, да се јаве само ови који су унапред виђени да добију потез 500, односно којима је то обећана замена за потез 600, који ће се вратити ГСП-у, већ су се сада на тај конкурс јавили и други који испуњавају услове, између осталог и „Арива“, која обавља превоз на линијама у центру Града и која предводи практично највећи конзорцијум приватних превозника који обавља превоз. И не само то, него да вас подсетим; После те наше расправе, која је била 15. јуна 2017. године, овде пише у материјалу, на страни 2, да је 14. августа 2017. године, пре истека рока за подношење понуда, захтев за заштиту права на конкурсну документацију поднела и „Арива литас“, и „Ћурчић“ као приватни превозник, а и „Транспарентност Србија“, у својству грађанског надзорника. Онда стоји да је Републичка комисија за заштиту права усвојила, као основане захтеве за заштиту права, да је делимично поништила поступак јавне набавке, па је онда поново морао да се расписује, на начин да се сада некако опет ствари доведу на оно што је планирано од самог почетка, а то је да Авала конзорцијум добије овај посао. И на то је, колико видим, било примедби од „Ариве“ које нису прихваћене. Сада је, наравно, склопљен уговор са онима са којима смо сви унапред и знали да ће бити склопљен. Дакле, у питању је један начин обављања посла, који није баш сасвим легитиман, легалан и законит. Дакле, за унапред познатог понуђача се припрема конкурс. Ту се онда долази и до проблема поништавања конкурса и до жалби и на крају, некако онај за кога увек сви унапред знају да ће добити на конкурсу, добије. Понављам, имамо тај проблем да услуге по уговору за све ове приватне превознике – ту је и градски, и приградски превоз, „Ласта“, БГ воз са девет композиција – све заједно коштају Секретаријат за јавни превоз 17 милијарди динара годишње, то су услуге по уговору, што је заиста огроман износ, имајући у виду да ГСП за свој рад, а ГСП обавља две трећине превоза, нас кошта, значи, свеукупно оно што добије, што грађани плате и оно што добије за субвенцију, 13-14 милијарди динара годишње, колико је довољно за ГСП. На то се додају и средства за отплату купљених аутобуса и за евентуалну набавку нових. Кад погледамо, кад узмемо тај однос, ГСП је повољније решење по град од приватника. Оно што је представљено нама одборницима – то је главни проблем – на тој седници 15. јуна, када смо усвајали пројекат, и раније, када смо усвајали друге пројекте за приватне превознике, представљено нам је да је то за Град јако повољно и да ће, у ствари, Град мање средстава морати да даје из буџета преко услуга по тим уговорима него путем субвенција, које даје ГСП-у. Значи, чак и најпростија математика са заокруживањем на милијарду динара говори да то није тако. Боље би било, можда је то неки предлог за будућност, ако већ ствари тако стоје, да се град Београд поново полако окрене набављању возила, аутобуса, квалитетних, добрих, за своје потребе и да, као што смо до сада преузели тај потез 600, да видимо, да преузмемо и друге линије колико је год то могуће и да Градски превозник ГСП постепено вози све више. А скупи приватници све мање. Оно што је реалност јесте да ГСП вози све мање и све је већи и већи удео јавног превоза, односно удео онога што Град даје за јавни превоз у буџету. Сада је то достигло више од четвртине буџета, ако сад у то не рачунамо и дефицит. Значи, тај удео расте и буџет целог града ће се на крају претворити у превознички буџет. То је заиста један велики проблем. То је мало шире образложење и шире објашњење, које, на крају крајева, може свако да види ко чита овај материјал, од онога што сте ви на почетку рекли, где испада као, имаћемо сада 50 аутобуса више. Ти аутобуси се пребацују са потеза 600 и ми их плаћамо скупље него што нас кошта ГСП. Хвала на пажњи.