Да ли су заиста цене станова порасле 23% за само шест месеци?

Обједињена расправа поводом тринаесте, четрнаесте и петнаесте тачке Дневног реда: 13. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ УСЛОВА ЗА УРЕЂИВАЊЕ, УПОТРЕБУ, УНАПРЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТУ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА, ПРИПРЕМА И РЕАЛИЗАЦИЈА СРЕДЊОРОЧНИХ И ГОДИШЊИХ ПРОГРАМА УРЕЂИВАЊА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА, 14. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ПРОМЕНИ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА и 15. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ДОПРИНОСА ЗА УРЕЂИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА. 39. седница, 15. јун 2017.

Јавио сам се за реч по овим тачкама да би мало расветлили и разјаснили одређене контрадикторности којих овде има. Када је малочас господин Весић образлагао једну сасвим нормалну, логичну ствар, да би Град требало да наплати што више доприноса за уређење грађевинског земљишта, рекао је да је то новац који се наменски користи, троши за изградњу инфраструктуре, улица итд. Међутим, пре њега је образлагала ову групу тачака секретарка Нина Јандрић, која је рекла управо супротну ствар, да од сада више допринос за градско грађевинско земљиште неће бити наменска средства, усмерена за изградњу инфраструктуре, већ да она иду у буџет, у тај један заједнички казан, где иду сви приходи Града, а одатле ће се онда финансирати, између осталог, и изградња инфраструктуре. Господине Весићу, управо од данас то више нису наменска средства. Оно што је, по мени, велика контрадикторност, то је тачка 15. Одлука о допуни Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта. У тој Одлуци се предлаже један додатни попуст, право на умањење од 40% за инвеститоре који плаћају једнократно тај допринос. Господин Весић је почео излагање о овој Одлуци тиме што је рекао да се сада гради више него икад, да има 500 и нешто хиљада квадрата издатих грађевинских дозвола, да је пре било много мање итд. Тога у овом писаном образложењу, које остаје овде за историју, уопште нема. У образложењу пише нешто суштински супротно. Пише да је цена квадрата стана драстично порасла, не за годину дана, него у једном полугодишту. Значи да је у другом полугодишту 2016. године цена квадрата порасла за 23% у односу на прво полугодиште те исте 2016. Сви овде, чак и они који нису студирали економију, сигурно су чули за закон понуде и потражње и знају да цене расту, нарочито овако драстично, када постоји мањак неке робе на тржишту. Ако сада имамо више станова него икада, а плате и пензије нису порасле, него су мање него што су биле онда, у то време када се градило, по вама, мање станова, где је ту логика? Ово повећање је превише велико. Одмах да вам кажем, овде нешто није у реду. Ако се и у овом првом полугодишту 2017, које је скоро прошло, настави овај тренд, онда ће укупно повећање бити 45%!? Зашто ја то видим као проблем? Ја то видим као проблем због тога што се та статистика, и та бројка, за коју сам сигуран да није сасвим тачна, уосталом, постоје истраживања других органа, који ће… далеко је од тога да вам потврде да је оволики пораст цена. Ово има своје реперкусије на повећање пореза на имовину, јер се порез на имовину рачуна у односу на просечну цену квадрата у одређеној зони. Ово има утицај на плаћање пореза на пренос апсолутних права, које купци станова плаћају када купују стан, јер се то израчунава, не на основу цене која стоји у уговору о купопродаји, него на основу ове цене коју је надлежни орган израчунао. Значи, овде пише да је то израчунала надлежна организациона јединица за послове статистике. Од када сте укинули Завод за информатику и статистику, догађају се заиста чудне ствари у градској статистици, па ја не знам ко је и како је ово израчунао, односно, суштинско је питање: Колико је тих промета узето у ову рачуницу? Ја мислим да за шест месеци повећање цене станова од 23%, у ситуацији када на тржишту наводно има више него икад тих станова, објашњење да су камате на кредите мање него икад, донекле стоји, јер је то светски тренд. Тренутно стање на тржишту капитала је такво у свету да су камате веома ниске, али, ко узима кредит, он га узима за будућих 20 или 30 година. Ако је сада камата ниска, за две-три године може јако много да порасте и људи су опрезни. Сигуран сам да није узето толико много кредита, нарочито у ситуацији када људи имају овакве просечне плате и пензије, да би то оправдало овакво драстично повећање. Овде је у питању некаква статистичка операција, која сада има тај ефекат да се даје додатан попуст инвеститорима који граде, које сте ви некада, када сте били опозиција, звали тајкунима, сада су то инвеститори. Добро, ја се слажем. Они ће да добију попуст. А, да ли ће да добију попуст и грађани који плаћају порез на пренос апсолутних права, који сада купују станове, а очигледно да ће сада и тај порез бити повећан за ових 23% за прошло полугодиште, а за ово прво полугодиште у 2017. години можда још за ко зна који проценат? Ко ће њима да изађе у сусрет? Ја изражавам своју сумњу у тачност ове статистике. По закону понуде и потражње, ако имате много новоизграђених квадрата као понуду, купаца неких нових, једино ако нису дошли из Емирата, нема, постоји одређени капацитет купаца у граду Београду, значи, оволико повећање, ако инфлације нема и ако нема повећања личних прихода грађана, није статистички логично. Нешто са овим није у реду. Ако може неко додатно објашњење, или ако је присутан неко из тог органа, који нам, уместо Завода за статистику, обрађује ову статистику, да каже колико је ту промета, у ствари, станова узето у обзир и како се дошло до једне овакве цифре? Хвала.