Да ли треба градити жичару од Калемегдана до ТЦ Ушће?

Обједињена расправа поводом првих шест тачака Дневног реда – Урбанистички планови, II део, Одлука о изради Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће, градске општине Стари град и Нови Београд, 38. седница, 20. април 2017.

Јуче смо добили допуну дневног реда, а неки су је добили тек данас. Мислим да је већина одборника, до којих су курири успели да стигну, то добила јуче после подне. То је изненадна допуна, као да се не знам о каквој хитности ради, шта се то у међувремену догодило? Дакле, данас за сутра, тако да одборници имају врло мало времена да проуче тај материјал и да заиста промисле о чему се ради. Добили смо то у некој врсти хитног поступка. Кажем – у некој врсти – јер ово није хитан поступак који је предвиђен Пословником, него нека посебна ситуација. Дакле, добили смо Предлог одлуке о изради плана детаљне регулације за гондолу од Калемегдана до Ушћа. Колико видим на овој скици, то је тачно до Тржног центра „Ушће“. Ово је, дакле, Одлука о изради урбанистичког плана. То подразумева да ће ова гондола да се гради, да је та одлука донета, да је њу неко донео, у то ћемо да уложимо средства грађана. На последњој страни овог Предлога имате и неку скицу. Када ово гледам, размишљам о томе да је, кажу некада давно, чувени светски архитекта Ле Корбизје рекао да је Београд ружан град на најлепшем месту. Ја нисам сигуран, надам се да он то није баш тако рекао, али је свакако место на коме се Београд налази, једно од најлепших места у Европи за један град. То је ушће реке Саве у реку Дунав. У последњих много векова, од када се Београд ради и гради, нико од наших претходника се није, у разним мандатима Скупштине града, или како је то већ било организовано, дрзнуо да квари, да дира Ушће, дакле, оно што видите када изађете на Калемегданску терасу и када погледате. Оно што је најлепше што Београд има, оно због чега туристи долазе. То је највећа туристичка атракција Београда, оно што одатле могу да виде: Велико ратно острво, очувано, нетакнуто, зелено, са друге стране острво Чапља и зелену обалу, очуван, на крају крајева, и новобеоградски део Ушћа, јер је ту велики парк. Иако је било разних идеја да се праве неке зграде на Ратном острву, да се праве неки мостови од Калемегдана до Земуна преко Ратног острва, то у Београду, до сада, није могло да прође. Нико, до сада, није одлучио да направи на сред ушћа Саве у Дунав неку жичару, неку скаламерију, која ће да иде преко воде и која ће тај поглед, који имамо на ушће Саве у Дунав, да промени. Овде се најављује да је то велика туристичка атракција. Ја мислим да је то кварење највеће туристичке атракције коју Београд има, а то је чисто ушће, без мостова, без жица, без гондола. Зато вас позивам да ми, пре него што одлучимо да се ту прави план и пре него што на то гледамо као на једну техничку ствар – неко је то одлучио? Ко? Хајде да ми то радимо, као одборници, да размислимо да ли желимо да се преко ушћа развлаче каблови и да висе неке гондоле, да ли је то Београду неопходно? Можда јесте. Можда ћемо да одлучимо да јесте, али хајде да питамо и грађане, да питамо јавност да ли је то добро решење? Овако, данас за сутра, изненада, ево га План, један међу 20. Журите: „хајде да то прође, хајде да то усвојимо“… А радимо нешто што ће оставити последице на генерације после нас. Мислим да такво поступање није добро. После овога, Београд више неће бити исти. Да ли ће се то користити масовно, да ли ће се људи возити тиме? Не знам. Можда хоће, зависи од цене. Да ли ће та цена бити висока, или ниска, и то зависи од градских власти. Када се ово заврши, то вам је ваљда јасно, то постаје један вечити корисник субвенција од стране Града. Никада то неће моћи да се исплати. Ни градња, ни редовно функционисање, од карата које ће плаћати људи који се буду превозили. Увек ће Град морати да додаје новац у функционисање те гондоле. Ако тако не буде, она ће да стане, да зарђа. Када је у питању ова одлука, мој предлог је: хајде прво да донесемо генералну стратешку одлуку – хоћемо ли преко ушћа да правимо мостове, гондоле, жице, пруге, већ шта, или нећемо? Или хоћемо да сачувамо ушће, онако како су нам оставили они пре нас.