Да ли треба поново градити топловод ТЕНТ – Нови Београд?

Обједињена расправа поводом првих шест тачака Дневног реда – Урбанистички планови, III део, 2. тачка, ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ВАНГРАДСКОГ ТОПЛОВОДА ОД ТЕ-ТО „НИКОЛА ТЕСЛА“ У ОБРЕНОВЦУ ДО ТО „НОВИ БЕОГРАД“, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ОБРЕНОВАЦ, СУРЧИН И НОВИ БЕОГРАД, 38. седница, 20. април 2017.

Желео бих, можда у сличном тону, да говорим и о тачки 2. дневног реда, а то је Предлог плана детаљне регулације за изградњу ванградског топловода од Термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу до Топлане „Нови Београд“, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд. Овде се ради о усвајању плана – мада мислим да је сличан план пре двадесетак година већ усвајан и да је постојао – да се изгради топловод у дужини о неких 30 километара, од Термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу до Топлане „Нови Београд“. То би била нека почетна фаза, грејање Новог Београда, а колико смо чули у образложењу, даље би се то користило и за грејање можда неких других делова Града. Ово није нови пројекат. Овај пројекат је осмишљен осамдесетих година прошлог века. Деведесетих година је чак и започета његова реализација. Тада је направљен мост, са којим топловод прелази на другу страну реке Саве. Било је започето и полагање цеви, а онда је ова Скупштина града у неком тренутку закључила да то није довољно исплатив и довољно добар пројекат да се настави улагати у њега и од тог пројекта се одустало. Очигледно се није коначно одустало, већ се он оставио за неки наредни период, који је можда сада дошао. Ја сада не желим и не могу да кажем да овај пројекат није финансијски исплатив. Ја желим и морам да кажем да нама, као градским одборницима, то нико није ни покушао да докаже, нико нам то није ни тврдио, нико нас, заправо, није ни питао. Нама је овде дат план регулације, значи, техничка ствар, како ће то да се спроведе, где ће да иду трасе, које су то парцеле које ће да буду изузете… А пре тога ми овде нисмо чули образложење зашто се ово ради, шта се овим добија, да ли се овим нешто добија? Са друге стране, шта се губи, и да ми видимо неку рачуницу, да чујемо неко образложење и да видимо неку студију изводљивости, студију исплативости, зашто бисмо ми у ово ушли? Када се усвоји план, онда ваљда ово треба и изградити. То није јефтин пројекат. Из Плана се не може директно закључити колико то кошта. То вероватно знају представници извршне власти, који, наравно, не сматрају да ту информацију треба поделити са нама одборницима. Ја претпостављам да то кошта више стотина милиона евра, бар 200. Али, можда нисам у праву, јер нам нико ништа о томе није рекао. Ја би требало, као градски одборник, а требало би и ви, а требало би и сви грађани Београда, да овде чујемо колико ће овај пројекат да кошта, како ће он да се финансира, ко ће да га финансира? У буџету Града за ово нема пара. Да ли ће се подићи кредит? Под којим условима? Да ли ће се и ту ићи на неко јавно – приватно партнерство, што, наравно, значи да ће неки приватни партнер, или неки други партнер да се задужи, он ће да подигне кредит, који ћемо касније сви ми да враћамо. Дакле, то је прво питање. Поставља се и питање – то неко треба да каже пред овом Скупштином, ја бих волео да чујем та објашњења – колико ће топлотне енергије, коју произведе Термоелектрана „Никола Тесла“, уместо у производњу струје, бити усмерено на грејање Београда? Дакле, колико ће се у зимским месецима – а то је време вршног оптерећења, то је време када ова земља увози струју, зима, колико ће се струје мање производити, због тога што ће се топлотна енергија, уместо у производњу струје, преусмеравати на грејање Београда. Колико ћемо више струје због тога увести, колико то кошта? Са друге стране, колико кошта гас, који ћемо ми супституисати, односно који ће бити мање сагорен у Топлани „Нови Београд“, јер ће доћи ова топла вода. Колики су губици на овој траси од 28 километара? Дакле, са коликом температуром се полази, са коликом се температуром завршава и колико се процената те енергије улудо губи у транспорту? Овде видимо да су потребне и четири пумпне станице. То не може да иде гравитационо, то мора да се пумпа. Колико се струје троши на то пумпање? И то треба узети у рачуницу. Колико је потребно догревање, када та вода, сада већ донекле охлађена, стигне до Топлане „Нови Београд“, чиме се ради то догревање и колико то кошта? Замолио бих представнике извршне власти да ме не ометају. Ако желите међусобно да разговарате, будите мало тиши, или изађите, или слушајте.

ГОРАН ВЕСИЋ (с места):

Оно што је важно, ми чујемо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја разумем да Вама ово није важно, али ме ометате, јер причате паралелно са мном. Ја Вам кажем да је ово јако важно, за мене је јако важно. Ово је важно за цео Београд, ово је важно за Београђане, ово је чак важно за цео свет. Оно што ми овде радимо је супституција једног еколошки много повољнијег горива, а то је гас, за еколошки можда најнеповољније гориво, а то је лигнит, угаљ лошијег квалитета. Није непозната чињеница, свако кога интересује то може да пронађе, да се, ако производите топлотну енергију, ако користите лигнит за грејање, производи 60%, можда чак и више угљен диоксида него ако се користи гас. Узгред то што сагоревањем лигнита, као нуспроизводи се јављају и неки други штетни гасови, сумпор диоксид, оксиди азота, итд., чега у гасу нема. Дакле, еколошки је много неповољније. Неко сад може да каже да то није битно, уколико рачунице покажу да се штеде неке паре, али вам ја кажем да је и то битно, да и то треба узети у рачуницу, јер гасови, који ће више бити испуштени у атмосферу, су гасови који изазивају ефекат „стаклене баште“, климатске промене, нешто што је велики проблем, који качи и земљу Србију. Ми, на крају крајева, данас имамо на дневном реду План рада Штаба за ванредне ситуације, у коме на самом почетку јасно стоји да климатске промене, изазване гасовима „стаклене баште“, изазивају повећан ризик и штету и за град Београд. Ми смо као земља потписница учесници неких светских споразума, као што је Споразум у Кјоту и анекси тог Споразума из Дохе, по којима би ми требало да смањујемо емисију угљен диоксида и да смањујемо ефекте „стаклене баште“. Значи, и то исто треба узети у рачуницу – еколошку цену и еколошку штету од овог пројекта. Да ли је добро да ми сада, у XXI веку, мењамо гориво и да прелазимо на коришћење лигнита, да тај лигнит, уместо електричну енергију, која је дефицитаран и племенит енергент, претварамо у топлоту? Када нам извршна власт, као градским одборницима, изађе са том анализом, са том рачуницом, када кажу, толико и толико ће да кошта овај пројекат, толико и толико се штеди на гасу, толико се са друге стране губи на непроизведеној струји, толико се губи у транспорту, уштеда је толика, вратиће се инвестиције за толико и толико година, нема везе то што правимо ефекат „стаклене баште“, шта смо ми ту, ситни Београд према Кинезима и Американцима, који такође емитују те гасове, онда ми можемо компетентно и са довољно информација и података да кажемо: „добро – свесни онога шта радимо, идемо у то, гласамо за то“. Овако, само неко да вам подметне план и ви за то гласајте, а не знате шта све то значи и о чему ми у ствари гласамо – није у реду. Ова Скупштина је доносила одлуке и на једну и на другу страну пре 20 година, одлучивали смо и да идемо, и да не идемо у том правцу, зато што је то врло комплексно, врло сложено и врло озбиљно питање. Ја желим да о томе овде на озбиљан начин продискутујемо и да неко о томе на озбиљан начин овде нешто каже, пре него што ми тек тако дигнемо руке и донесемо ту одлуку. Можда ће неко у неком наредном времену рећи: „зар нису видели, због тога, тога и тога, та одлука није била добра, била је погрешна“. Исто важи и за ову Одлуку, у коју олако срљамо, са том гондолом преко Саве, у пределу Ушћа. Надам се да ћемо чути и неке аргументоване одговоре и објашњења у вези питања која сам поставио. Хвала.