Дискусија о предлогу Мастер плана развоја саобраћајне инфраструктуре Београда – СМАРТ план.

Расправа поводом тринаесте тачке дневног реда: 13. ПРЕДЛОГ МАСТЕР ПЛАНА РАЗВОЈА САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ БЕОГРАДА – СМАРТ ПЛАН; 41. седница, 26. септембар 2017.

Даме и господо градски одборници, дошао је и тај тренутак да ја, уместо велике гомиле папира, овде донесем ЦД и позовем се на оно што пише у документима уписаним на њему. То је добро, то је оно што смо одавно тражили. Заиста је напорно, нарочито за нас одборнике који идемо аутобусом на седницу, вући десетине килограма папира са собом, које, иначе, мало ко од одборника овде и прочита. Сада је на дневном реду овај документ, који делује јако важно и представник предлагача и говорник који је говорио пре мене је то тако и представио. Мада, они су сами рекли да је ово само један – израз који су употребили је „студијско-аналитички документ“. У наслову постоје два назива овог документа. Један је МАСТЕР план развоја саобраћајне инфраструктуре Београда, а други је СМАРТ план. Колико ја видим, не постоји паралелност између ова два назива.  Овај назив МАСТЕР план, више личи на неки урбанистички план, а овај СМАРТ план је скраћеница одређених речи на енглеском језику. Заправо, суштина је у томе да ми, као град, можемо да имамо овај план, а и не морамо. То уосталом стоји и на страни 10. овог материјала. Пише, дакле, да СМАРТ план није дефинисан по закону, него се одлучило да га урадимо, као један документ који ће моћи да послужи у будућности за израду званичних урбанистичких докумената и планова, који су једини заправо законима и предвиђени. Да би то тако било, овај план треба да буде заснован на реалним, истинитим, апдејтованим, што би неки рекли, свежим подацима, што он иначе није. Постојао је МАСТЕР план из 2008. године. Он је поменут од стране ранијих говорника и споменуто је како он није располагао са довољно добрим подацима. Право да вам кажем, ја сам то исто закључио када је у питању овај, овогодишњи план, читајући бар ову верзију коју сте одборницима дали на овом ЦД-у. Питање које бих ја хтео да поставим представнику предлагача – мислим да је сасвим легитимно, с обзиром да овај план није нека обавеза града да га има, то је урађено из разлога који су наведени – је колико је коштао овај план? Када се један овакав пројекат износи и усваја, нормално је да одборници то знају. Дакле, колико је плаћено извођачима? То је фирма која је то вероватно добила на тендеру, фирма WSP – Pаrsons Brinckerhoff у сарадњи са Југинусом, вероватно у неком конзорцијуму са њима. Дакле, питање је, колико је овај план коштао грађане Београда, имајући у виду све оно што у њему пише, а и оно што би требало да пише а не пише? У тексту који су добили одборници, који претпостављам да су сви прочитали, очигледно се, по мени без икакве потребе, један истоветни текст понавља два пута. То вам је текст од стране 3. до стране 12, па се онда све то исто понавља од стране 20. до стране 28. Не видим ту много смисла, али, можда тако изгледа да је урађен већи посао, да је то нешто обимније, наравно, за оне који то не читају. Са неким стварима у Плану, наравно, морам да се сложим. Скренуо бих вам пажњу на нешто што пише на страни 7. На дну стране 7. пише: „Иако су већина мега пројеката којима се консултант бавио, већ раније испланирани, као што су УМП и СМТ, то је Унутрашњи магистрални полупрстен, Спољна магистрална тангента и приступне саобраћајнице, оне су кроз овај процес преиспитиване у складу са новим улазним подацима и ови пројекти су кроз вредновање инвестиционих трошкова и добијених материјалних и других користи оцењени као вишеструко оправдани“. Дакле, ово је важно за одборнике, на крају да добијемо једну потврду да су пројекти, који су били изузетно много критиковани у претходном периоду као скупи, непрактични – Унутрашњи магистрални полупрстен, а саставни део тог прстена је и Мост преко Аде, Спољна магистрална тангента и приступне саобраћајнице, заправо вишеструко оправдани пројекти.

На страни 8. је један врло интересантан део текста, то је Поглавље VII – Београдски метро. Као што смо чули од претходних говорника, Београдски метро је један битан елемент овог СМАРТ плана, односно његова анализа, анализа метроа. Овде пише, а мислим да је то поменуо и представник предлагача, да је сада одобрено да прва линија буде, не она која је раније била предвиђена, од центра града ка Новом Београду и Земуну, него ова која иде од Карабурме према Бановом брду и Жаркову. Ту се сада наводи, а то је рекао представник предлагача, да се отварају „пасивни железнички коридори“ уз Београдски сајам, део пруге од зоне Луке Београд преко станице „Дунав“, па Панчевачког моста до Аде Хује. Ту сада стоји, аутори СМАРТ плана сматрају, „да би се за значајне делове деонице прве линије метроа могли определити за површинске и плитко подземне трасе, а да би биле само само две деонице дубоких тунела, а то је испод центра града и испод Бановог и Јулиног брда“. Ово што овде пише, даме и господо, је повратак лаког метроа на велика врата. Дакле, површински вођен метро – знате шта је, а плитке подземне трасе су оне које не морају да се копају кртицом, оном специјалном машином за копање тунела, него су то трасе које нису дубоке, и могу се одозго укопавати, ископавањем са површине. Дакле, то је све оно што је било јако критиковано раније и одбачено, од стране политичких снага које су сада у граду на власти, као непогодно, неповољно за Београд. Међутим, враћа се сада, као што видимо, у план, јер уколико тунел иде само испод брда, значи, испод центра града, и испод Бановог брда, много већи део те линије је онај који ће ићи површински, или непосредно испод површине. Дакле, биће изнад тих плитких делова бетонска плоча. То је један потпуно други поглед на ову линију метроа него онај који сте раније имали. Када већ говоримо о тој првој линији метроа, посебно питање јесте, о томе сам и на прошлој седници говорио и нисам добио исправан одговор, можда овде могу да га добијем, којом трасом ће заправо ићи та прва линија метроа? Сећате се, тада сам говорио да је раније било планирано да практично та линија иде негде до гробља Орловача и да је иза гробља Орловача требао да буде депо за метро возове – „Врбин поток“, и ту је практично крај линије, ту се окрећу возови. Онда је била једна емисија на Телевизији „Happy“ у којој је председник државе рекао да ће да се иде у Макишко поље. То је после од стране градских функционера потврђивано, да је право решење да се иде у Макишко поље. Мени није било јасно шта је то Макишко поље, с обзиром да је тамо заштитна зона  изворишта питке воде за Београд, тамо насеља нема, тамо нико не живи. Онда се у међувремену објаснило да се смањила зона заштите овог водоизворишта за 1.100 хектара и почеле су приче како ће се тамо градити неки „Тесла град“, како ће Богољуб Карић да гради још веће насеље него што је „Београд на води“, итд. Шта ће од тога бити, видећемо. У овом СМАРТ плану ја сам покушао да нађем мапу тога, да видим куда иде та линија и како је то уопште могуће извести, с обзиром да сам игром случаја са Чукарице, па знам где све постоје велика насеља и где све станују десетине хиљада људи који се надају да ће једног дана моћи да се возе метроом. На моје велико изненађење, ја сам у овом материјалу који сте ми дали, нашао само скицу ове старе трасе. Дакле, овде је та линија,  ево, одштампао сам слику са ЦД-а, која прелази преко Бановог брда и завршава се на гробљу Орловача. А у тексту стоји да ће део Ранжирне станице Макиш, која припада железничком систему Србије, бити пренамењен у депо за метро возове. То тако пише овде у материјалу. Значи, те слике нема. Има само стара линија. Значи, СМАРТ план није у том смислу ажуриран. Било би логично да је ту слика нове трасе, ове будуће, коју је председник најавио. Ако треба да буде крај линије и депо у Макишком пољу, односно код Ранжирне станице, онда линија метроа негде код Белих вода треба да скреће овамо ка западу, северозападу, да би сишла у Макишко поље. То онда значи да велика насеља, која припадају Општини Раковица – Видиковац, Лабудово брдо, Петлово брдо, која су требала да имају метро станице, јер би тај метро ишао трасом близу садашње Ибарске магистрале, остају без метроа. Они се, дакле, остављају да се и даље возе аутобусима, или да иду у Ресник на Беовоз, или..? Како се већ планира да се њихов проблем реши? Ту живи више десетина хиљада људи. Уместо тога, ја немам скицу, па не знам, линија се скреће у мочвару, у њиве, тамо где тренутно нико не живи, због некаквог плана како ће ту једног дана да буде изграђено неко велико насеље. Слична је прича о том скретању у делу који је централни, градски, да би обавезно и једна и друга линија прошла кроз „Београд на води“. Постављам питање, јер ми није сасвим јасно из текста – ако ће ово да буде површински код Сајма и ако ће да иде површински на Дорћолу, у том делу где је сада Лука и Ада Хуја, да ли ће у „Београду на води“ да иде површински или ће у том делу бити плитак тунел или ће ту ипак да буде дубок тунел? Као што знате, то је ниско подручје у коме има веома много подземних вода, питање је да ли нама ту треба метро са возовима или подморницама? Ако је у питању површинско вођење и ту, јер је логично ако иде поред Сајма површински да иде и ту, јер и ту постоји неискоришћен железнички коридор који може да се искористи за метро, онда треба обавестити будуће купце станова у „Београду на води“ да ће воз да им тандрче под носом. Ми не знамо шта се тамо тачно планира, јер ми никада нисмо усвојили урбанистички план за то насеље „Београд на води“, и не знамо шта је планирано, где ће да буде метро станица, као и све друго. Ми то не знамо, јер једноставно то није никада дошло на седницу Скупштине Града, што је својеврстан скандал, јер Скупштина Града пре свега служи да усваја урбанистичке планове и градски буџет. То је њен први задатак – наведен у Уставу. Међутим, ми то немамо. Негде ће да буде метро станица, а гледао сам макету и нисам приметио тамо ништа што ми личи на станицу. Како ће ти људи тамо да долазе и одлазе? То је велики проблем који су, радећи на овом СМАРТ плану, приметили и консултанти и планери. Ви то сада не видите, али ја сам то одштампао, ево га, и то се налази у СМАРТ плану. То је један од графикона и могу се видети, шематски представљена концентрисана насеља где живе људи у Београду. Ово је графички представљена густина насељености по насељима, и ту има једна тачка која одскаче од осталих, а то је „Београд на води“. Значи, оно што је њихова анализа показала, јесте да је „Београд на води“ прегусто насељен, превише има квадрата на том простору да би се саобраћај могао решити на одговарајући начин, као код осталих насеља. Ту ће бити саобраћајног загушења. Неизбежног. То је нешто што ова анализа овде показује. Скренуо бих вам пажњу на то, а претпостављам да су сви одборници добили ово, па када дођете кући можете да га погледате, а документ на диску је под ознаком 160621_WJ_RP SМАРТ план. На страни 91. тог документа се каже „Измештање постојеће централне Железничке станице у станицу Прокоп, у складу са потребама изградње „Београда на води…“ Даље се наводи: “…до сада је уложено преко 1,3 милијарде евра, а потребно је још 200.000.000 евра за завршетак планираних радова“. Када смо већ код „Београда на води“, на страници 93. пише „изградња 1,85 милиона м2 простора разне намене – планирана укупна вредност инвестиција 4.000.000.000 евра, што је много пута речено, а онда стоји да цео тај развој треба да буде завршен у року од 10 година?! Мислим да се сећате тих седница, о томе сам доста говорио, да је ово „10 година“ напуштено већ од пре неколико година и прешло се на план „Б“ да то буде 30 година. Значи, „Београд на води“, тих 1,85 милиона м2 неће бити изграђено за 10 година, то је било у прошлој предизборној кампањи – а сада важи 30 година. То је још један елемент у овој рачуници који је застарео. Доказ да су подаци који су коришћени за ову анализу застарели је и ово на страни 97, где пише: „Трг Славија – пројекат унапређења саобраћаја обухвата комплетну реконструкцију Трга Славија и Булевара ослобођења, од Славије до Ауто команде, укључујући обнову саобраћајница, трамвајску инфраструктуру, изградњу велике централне фонтане, као и уређење тротоара и околних јавних простора“. Даље пише: „завршетак радова очекује се до лета 2016. године“. То пишу људи јер, изгледа рачунају да је то све већ готово? Колико знам, готова је само фонтана, мада не ради, па као и да није готова, и то не прошлог него овог лета. Колико видим, овде су коришћени подаци који су застарели. Ово је приличан проблем да ми прихватимо и усвојимо овако скуп пројекат, овако скуп план, а када почнемо да га читамо видимо да долазе ствари за које сви знамо да нису тачне и делује мало смешно. Још једно питање имам за представника предлагача, а и за градског урбанисту, па вас молим ако можете да ме саслушате пошто очекујем одговор на ово питање, за које мислим да је веома озбиљно. На страни 9. су наведене одређене локације, а то је везано за метро, које су планиране да се развију, значи да се у њима граде велика насеља па их треба повезати метроом и набрајају се некакве локације за које сви знамо – Макишко поље, Ада Хуја, Лука Београд, Старо сајмиште, блок 18. Али и –  „Југопетрол“ и „Хиподром“? „Хиподром“ је на овом списку наведен као место где се планира изградња кула, тржних центара, стамбених зграда? Ја не знам ништа о томе. Јавност Града није обавештена о томе, нити одборници. Молим вас да нас обавестите шта то значи? Да ли је „Хиподром“ планиран за пренамену, јер се овде третира као још једна „јавно- приватна“ инвестиција, и претварање у некакве тржне центре и куле? Да ли је то разлог због кога градско Јавно предузеће „Хиподром“ више не организује трке? Да ли је то разлог зашто нема коњских трка у Београду јер треба да се покаже како у Београду не постоји интересовање за коњички спорт и како Београду не треба Хиподром, који је 100 година стар и више од тога? То је најстарији спортски објекат у Београду!

Дакле, када све ово узмемо у обзир, мислим да овај План треба повући са дневног реда и затражити да се ово измени. Ако је планирана нова траса метроа да нам дају мапу да видимо куда ће то да иде и ко ће остати без метроа, а уместо тога ће линије ићи тамо где нема становника? Треба да се убаци ово да ће „Београд на води“ бити завршен за 30 година, да ово на Славији још није готово и многе друге ствари које су застареле, јер ће то можда дати потпуно другачије резултате у СМАРТ рачуници. Мислим да овај План како је урађен, са свим овим недостацима и отвореним питањима које сам навео, не заслужује да се о њему гласа, ионако мислим да оваква врста аналитичког документа по закону није обавезна да мора да постоји. До сада смо имали, али мора да буде бољи од овога. Хвала.