Допринос за уређивање грађевинског земљишта

Расправа о предлогу одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта.  13. седница, 21.1.2015.

Имамо времена, полако, нема никаквог разлога за гужву.

Што се тиче скретања са теме или неких дигресија, ја мислим да сви то по мало практикујемо. Није то лоше допустити. Најнелогичнија дигресија скретања са теме је деловала расправа о Етихаду, о Ер Србији и овим и оним итд. И неком спољном посматрачу би деловало да је то одступање од дневног реда. Међутим, ако имамо у виду да је градоначелник Београда истовремено и председник Управног одбора Ер Србије или шта већ, то је флагрантно сукоб интереса и држање две важне функције, онда схватамо да то изгледа има везе са овом Скупштином. Тако да понекад и кад изгледа да ми скрећемо са теме без разлога, испоставља се да то баш није тако. Хајде да се вратим на тему дневног реда.

Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта – чему служи допринос? Сада се зове допринос, по новом закону, раније се звала накнада за уређивање грађевинског земљишта, а ми мало старији се сећамо да се тамо негде деведесетих исто звала накнада, односно звала се допринос, па је постала накнада, па је сада опет допринос. Искрено, не знам тачно да вам кажем у чему је разлика, али вероватно да је има.

Оно што је овде видљиво из Одлуке јесте да тај новац, било да се зове накнада или да се зове допринос, служи и користи се за исту ствар. Дакле, за припремање и опремање грађевинског земљишта, за улагање у инфраструктуру града, за улагање у јавне објекте, јавне површине, за изградњу инфраструктуре, водовода, канализације, грејања, школа, обданишта, улица, путева, техничких пролаза, семафора, дакле свега што чини град. То јако много кошта. То се непрекидно унапређује и изграђује у једном граду, нарочито ако се тај град шири. Ко треба сад то да плати? Логично је да то треба да плате делом они који живе у граду, а делом они који граде у том граду.

Дакле, када неко гради неки нови објекат, стамбену зграду, мању, већу, блок зграда, радионицу и фабрику, било шта, он плаћа накнаду или сада допринос Граду, који је наменски, наиме то су наменска средства која улазе у градски буџет и припадају Градској дирекцији за грађевинско земљиште, која је основана да би улагала у градску инфраструктуру, да би припремала и опремала грађевинско земљиште и од тог новца се и гради тај инфраструктурни и јавни део града.

Шта се дешава ако тај новац укинемо? Дешавају се две ствари. Једна, вредна нагласка, кажемо да олакшавамо инвестирање, олакшавамо градњу, помажемо грађевинску индустрију, смањујемо накнаде, смањујемо доприносе. Инвеститори могу да граде и не морају Граду да плате ништа. Али, ти инвеститори који граде, а Граду плаћају мало или у неким случајевима ништа, они такође траже јавне површине. Они желе улицу у којој ће та њихова зграда да буде. Морају да се прикључе на водовод, морају да се прикључе на канализацију, морају да се изграде капацитети за те њихове нове квадрате у нашој комуналној инфраструктури. Ако то не плаћају они, као што је до сада било, у том једном проценту, у том учешћу, ко плаћа? Плаћају грађани Београда. Грађани Београда који су своје куће, своје станове већ платили и платили су са њима и накнаду за уређивање грађевинског земљишта и годинама плаћали накнаду за коришћење, а сада кроз повећани порез на имовину, пре свега, и кроз свој порез на зараде, јер су то сада два главна прихода буџета Града Београда, они плаћају уместо инвеститора, тајкуна, грађевинара, и ко год гради, плаћају његову инфраструктуру на коју ће он да се прикључи и коју ће он да користи и та његова зграда.

Ми морамо да знамо о чему одлучујемо и шта се сад дешава. Није ова Одлука само наша. Ово је последица промене закона. Али, и те како се односи на грађане Београда и на стандард грађана Београда. Ако то посматрамо математички, тада велика већина грађана Београда, значи њих 1.700.000 ће плаћати редовно порез на имовину већи, порез на зараде већи, дажбине ће плаћати веће да би инвеститорима који граде у Београду накнада, односно допринос који они плаћају Граду за изградњу инфраструктуре био мали или чак бесплатан.

Пред Градском дирекцијом за грађевинско земљиште су огромне инвестиције. Пред Градском дирекцијом је већ сада, не биће, него већ је сада огроман посао, а то је припремање оног неуређеног грађевинског земљишта за чувени пројекат „Београд на води“. Дирекција чисти то земљиште, расељава, даје станове људима који тамо живе и то Дирекција ради од свог фонда, од новца, значи од накнаде, односно сада доприноса за уређивање грађевинског земљишта.

Тај допринос је био у буџету града Београда прошле године, када смо усвајали буџет за 2014. годину, значи на почетку те године, је предвиђен да буде нешто преко 10 милијарди динара, па је у буџету за ову годину предвиђен да буде 5 милијарди динара, од чега половина стари дугови, половина нова накнада. Сада када са накнаде прелазимо на допринос, а то је нешто на шта бих ја волео да добијем одговор од предлагача, од госпође Лукић, значи сигурно постоји сада једна нова процена на основу ових цена овде за доприносе, на основу ових фактора по којима се то израчунава. Колико ће Град Београд приходовати од доприноса за уређивање грађевинског земљишта у овој години, што свакако неће бити предвиђених 5 милијарди. Биће мање. Значи, дефицит којим смо се толико хвалили месец дана како је мали, биће у ствари већи, што смо знали од самог почетка и буџет и приходи града Београда ће бити мањи, јер се овом Одлуком приходи Града Београда смањују.

Мање новца у каси Дирекције за грађевинско земљиште значи да Дирекција са пар милијарди динара неће бити у стању да припреми земљиште за Београд на води, јер по чувеном плану, оном ППП, који је усвојила Република – План простора посебне намене за Београд на води, у том Плану пише – припрема и уређење тог земљишта ће да кошта 400 милиона евра и то треба да плати Дирекција. А сада остављамо Дирекцију без новца. Како то? Где је та математика? Одакле те паре?

Значи, с једне стране кажемо – Град Београд се неће више задуживати за изградњу инфраструктуре. Значи, за изградњу улица, мостова, трамвајских шина и све оно за шта још увек узимамо кредите иначе. Ми и ове године узимамо кредите за реконструкцију улица у Београду – Војводе Степе итд. Али, најављује нам се са ове говорнице – нећемо се више задуживати, него ћемо из буџета да радимо сада инфраструктуру. Из ког буџета? Па сад га празнимо?!

То значи да уопште немате намеру да унапређујете инфраструктуру у Београду. То чак и не кријете, јер се то види у програмском буџету који је усвојен на прошлој седници. Програмски буџет показује индикаторе шта ова градска власт предвиђа да ће се градити у наредне три године – 2015, 2016. и 2017. године. Тамо видимо да није предвиђено никакво проширење канализације, на пример, видимо да није предвиђена набавка никаквих нових возила за градски саобраћај и видимо да није предвиђено уопште повећање, на пример, броја полазака у градском саобраћају, чак је предвиђено и смањење, а цена за мало да се повећа. Вероватно ће се у некој будућности, на неки начин и повећати.

Имамо сада потпуни парадокс и блокаду развоја града у најави. Драстично смањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Не постоји извор који може да замени та средства. Значи, Град више не може да гради своју инфраструктуру, која треба да стигне инвестиције. Инвеститори ће добити право да граде без икаквог доприноса, значи – више. Ко прави производни погон или магацин и ко гради неки магацин у Београду, не мора да плати ништа! Али, свакако ће имати неку инфраструктуру. Неће градити то на ливади, него у граду. Дакле, све ово делује на први поглед једнострано гледано – добро, излазимо у сусрет инвеститорима.

Ко су инвеститори? Па, они који имају паре да граде. А коме не излазимо у сусрет? Нашим грађанима који немају паре и који не помишљају ништа да граде, који једва преживљавају и на њима штедимо – на пензионерима, на породиљама, на студентима, на ђацима. Где нас то води?

Ова Одлука је с те стране можда неизбежна, јер је прави кривац онај ко је променио закон у Републичкој скупштини, али с друге стране ова Одлука значи заустављање сваког развоја Београда. Нема Београд више новца за изградњу инфраструктуре, за уређивање грађевинског земљишта. Нема намеру да узима кредите. Имамо неку магловиту причу о некаквим приватним и приватно-јавним партнерствима. Магловиту причу, али ваљда сви овде знамо да то приватно јавно партнерство није поклањање Граду нечега. Неће да дође никакав ни домаћи, ни страни тајкун, богаташ или приватни партнер, па да граду поклони улицу или мост, гаражу или депонију или шта се све обећава да ће да се гради. Не, наравно, тај инвеститор ће такође да подигне кредит у комерцијалној банци. Не мислим конкретно на Комерцијалну банку, него на било коју банку која послује по комерцијалним условима. Подићи ће кредит и платиће камату. Као што би и Град, да је подигао кредит, али Град, за разлику од приватног инвеститора може да добије субвенционисане кредите од банака које дају субвенционисане кредите, код којих смо ми и узимали кредите, а то су Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка, па и приватни инвеститор с којим ви склопите приватно јавно партнерство да вам изгради неку инфраструктуру, на пример гаражу, а да не морате из буџета Града да је градите, он мора да подигне кредит уместо Града.

Како он враћа тај кредит? Тако што наплаћује паркирање. Ако је добио кредит са каматом од 7%, он наплаћује паркирање и из тога враћа тај кредит и плаћа ту камату, исто као што би то радио и Град. Али, пошто је он приватни инвеститор, он жели и неки профит, па он и на ту камату надогради и свој профит. Значи, рецимо, није 7%, него 9% и ко на крају плаћа скупље него да је Град узео кредит – па грађани. На крају, све то плаћају грађани. Они враћају кредит, не овај пут Града, него приватног инвеститора. А наравно, на контролисаним медијима може да се каже – то је јавно приватно партнерство, то му дође џабе. Испада да је џабе.

Ми смо сада практично у томе да је Београд остао без свог основног оруђа, без фонда за уређење грађевинског земљишта и принуђени смо да од неког другог тражимо те паре. Тај други могу да буду или банке, или приватници. Оно што ви волите да кажете, а ја иначе не волим ту реч – тајкуни – они који имају паре и они ће на томе да профитирају. Размислите о томе. Хвала вам.