Дозвољава се постављање баште угоститељског објекта и на зеленим површинама

Расправа о Предлогу одлуке о допунама Одлуке о постављању баште угоститељског објекта на територији града Београда. 17. седница, 8.6.2015.

Ја сам у ствари био намеран да вежем па да говорим и о 7. тачки у оквиру претходне 6. тачке, али сам био сигуран да ми ваша заменица то не би дозволила, за разлику од вас који вероватно бисте…

ПРЕДСЕДНИК:

Већи демократски капацитет.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

… па сам одлучио да говорим о томе посебно. Значи, као што смо и говорили у претходној дискусији, смањује се износ такси за 50%, па онда у образложењу пише да се очекује да ће након доношења ове одлуке већи број привредних субјеката обављати угоститељску делатност у башти угоститељског објекта отвореног типа, тако да је тачка везана за ову – тако да ће ефекат бити исти, биће остварено исто наплаћених такси и поред смањења од 50%.

Шта значи ова реченица? Дакле, ова реченица не значи оно што смо чули од господина Петронијевића, значи да ће ту сад да се попишу неки који нису пописани, а то овде не пише. Ово значи да ће бити нови. Где ће бити сад ти нови омогућава нам ова тачка 7 допуне значи у којој пише да сада осим на јавним површинама – на трговима, улицама, тротоарима – да ће моћи кафеџије баште да постављају и на јавним зеленим површинама, које су категорисане као такве, значи где је трава, цвеће где је било. Значи, знамо сви шта је јавна зелена површина. Кад се на њу стави башта и оне даске и подлога, онда то више није зелена површина. Значи, то није нешто што је – како да вам кажем – добро и лепо за град Београд, зеленила и зелених површина никад довољно. Ако нешто неки град треба да ради, треба да их чувамо. Значи, није добро да покушавамо да нам таква мера, коју ја поздрављам, да се подстакну, да се смање намети привредницима и угоститељима, да онда та мера иде на рачун зеленила и зелених површина.

То што је чланом 2 предвиђено да заузеће јавне површине, односно башта не може прећи 20% те површине и није нека велика утеха. Значи, не може баш цела површина и цео парк да постане башта, али 20% може. Ја мислим да је и то много.

Дакле, овде је у питању једно решење које ћемо ми тек видети у будућности, на терену, до чега ће довести и како може да изгледа, али оно како ја видим из овога што пише у овом материјалу – очекује се, значи, да још толико башти колико сад има на јавним површинама, тротоарима, трговима и улицама буде сад и на зеленим површинама, парковима, а мислим да то није добро, па нисам сагласан и не могу да подржим овај Предлог.

***

ПРЕДСЕДНИК:

Апсолутно се слажем да имате основа за реплику, господине Алимпићу. Изволите.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Хвала, господине председниче. Заиста, господин Петронијевић не би требало да буде тај који процењује да ли ја имам или немам право на реплику. То је дефинисано Пословником, чланом 91: „Уколико се увредљиви изрази односе на одборничку групу, односно политичку странку којој одборници припадају, у име одборничке групе има право на реплику председник.“ Председник није ту, али сам ја заменик.

Значи, поменули сте извесног функционера Демократске странке, али нисте рекли име. Значи, ради се о увредљивом изражавању по основу припадности странци. Поменули сте да је у питању неки човек који је прекршио неки закон, који има некакву башту на зеленој површини, нелегално итд.

Знате шта, ако неко крши прописе, крши законе, без обзира на то ко је, како се зове и из које је странке, ваљда инспекција треба да уради свој посао, да донесе решење да уклони ту башту. Али неће. Шта ви планирате? Ви ћете да му легализујете. Ви сад дозвољавате, па можда не њему али неким вашима. Ви сад улазите у легализацију. Значи, ви сте директно рекли да већ има у парковима ето на Новом Београду који сте пар пута поменули, тамо већ има неких на зеленим површинама, има башти и сад уместо да применимо закон, ми ћемо да их легализујемо, одобрићемо им, дозволићемо им и још ћемо да им спустимо за 50% накнаду за то пословање. И ко је сад ту – извињавам се – на страни закона и правде и бољег изгледа града? Мислим заиста да ово није било на месту, а ви немате право да тражите реплику на реплику, а немате право ни да се два пута јавите за реч. Имате право само једном да добијете реч, али то је до председника.