Елитна проституција у расправи о урбанистичким плановима

Расправа о предлозима планова детаљне регулације и о одлукама о изради планова детаљне регулације:

III

Предлог плана детаљне регулације подручја између аутопута, комплекса Београдске индустрије пива и безалкохолних пића, комплекса Железничке станице „Београд–центар“ и дела планиране саобраћајнице првог реда – „Трансверзале“, Градска општина Савски венац

IV

Предлог плана детаљне регулације за блок између улица: Немањине, Светозара Марковића, Краља Милана (Српских владара) и Краља Милутина, градске општине Савски венац и Врачар

V

Предлог плана детаљне регулације подручја између улица: Димитрија Туцовића, Ђурићеве, Светог Николе и трасе УМП-а

VI

Предлози одлука о изради:

– Плана детаљне регулације тунелске везе Савске и Дунавске падине, градске општине Стари град и Савски венац

– Измена и допуна Плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац, Градска општина Стари град

– Измена и допуна Плана детаљне регулације блока 51 у Новом Београду (прва фаза), градске општине Нови Београд и Земун. 21. седница, 15. септембар 2015.

Даме и господо одборници, данас на дневном реду имамо три плана детаљне регулације и три одлуке о изради нових планова детаљне регулације. Углавном, у већини од ових 6 планова су у питању инвеститорски планови када одређени инвеститор купи зграду, купи одређену локацију, жели ту нешто да гради, има интерес да се тај део поново планира и да се направи нови план и инвеститори те планове онда финансирају. Они су на неки начин донатори, они граду донирају план, они обично изаберу и обрађивача плана, односно фирму која ће израдити тај план. Њихов посао је, наравно, да ураде тај план онако како је у њиховом интересу, био то интерес лични, приватне фирме, а наш интерес, интерес града и Скупштине града је да пажљиво погледамо те планове – наравно то треба да уради Планска комисија – и да водимо рачуна о јавном интересу и о интересу Града. Понекад су та два интереса супротстављена.

Интересантне појединости могу да се нађу рецимо у овом плану детаљне регулације за блок између улица: Немањине, Светозара Марковића, Краља Милана и Краља Милутина, дакле у близини Славије један део који је предмет овог плана. Ту је у питању инвеститор, фирма која се зове „Глобал Парк“, која је финансијер овог плана и фирма која је урадила план се зове „Биро 59“, што се види на 73. страни овог материјала, а оно што је посебно интересантно када се усвајају урбанистички планови, то је та законска обавеза која још увек постоји да буде јавна расправа, да та расправа заиста буде јавна и да ми овде добијемо извештај о јавној расправи и да бар знамо које су примедбе које су грађани Београда ставили.

Оно што је овде интересантно је на страни 49, односно на страни 48, где почиње један списак примедби које је дала Скупштина станара стамбено-пословне зграде у Светозара Марковића 43. Дакле, то је једна од неколико зграда које се налазе у оквиру овог плана. И Скупштина станара је у склопу јавне расправе дала укупно 19 примедби.

Веома је интересантна примедба број 15. Ја вам препоручујем да је погледате, а кратка је, ја ћу вам прочитати. То је на страни 49, па прелази после на страну 50. Примедба број 15 гласи овако: „Фирма ‘Глобал Парк’, власник на катастарској парцели 1030“ – то је иначе фирма која финансира план – „са две породичне приземне зграде и једном помоћном са броја 45, Светозара Марковића 45, а суседној и првој до Светозара Марковића 43, је интензивно ангажовала закупце да у ноћним сатима узнемиравају буком, насиљем и неадекватним садржајем  – елитна проституција, цео крај, како би се сви иселили и побегли, а фирма остварила своје нелегалне намере, али нико није побегао, а закупци су тренутно са великим бројем прекршајних пријава по службеној дужности покренутим од стране Комуналне полиције и Полиције Савски венац“.

То је, дакле, та примедба број 15.

Оно што је интересантно јесте одговор Планске комисије који на тих 19 примедби каже: „Не прихватају се примедбе под редним бројевима 1, 2, 3 и 4, а остале примедбе се прихватају“, што значи и примедба број 15 је прихваћена?! Шта сад то значи и на који начин се то уграђује у план – не знам, али да ли сад ово значи да Скупштина града треба да прихвати као чињеницу да се урбанистички планови у овом граду финансирају између осталог путем елитне проституције, јер то је оно што пише овде и оно што ми треба да прихватимо? Али, да пустимо то по страни јер мислим да је овде у питању то што нико није пажљиво ни читао те примедбе.

Сличан је, дакле, и овај план детаљне регулације подручја између улица Димитрија Туцовића, Ђурићеве, Светог Николе и трасе Унутрашњег магистралног полупрстена, значи у близини Новог гробља, што финансира фирма „Беогас Акватерм“, а израда плана је поверена некој фирми „Далмак“.

Оно што ја мислим да је практично најзначајнија одлука на овом делу седнице је одлука да се приступи изради плана детаљне регулације тунела између Савске и Дунавске падине, значи падине према обали Саве и практично Дорћола. Ово је, као што је рекао и господин Димитријевић и као што је рекла и моја претходница, једна стара идеја која је као један потенцијални будући коридор за тунел уграђивана у генералне планове, ја мислим неколико генералних планова уназад. То сеже више деценија уназад, али с обзиром на то да је у питању веома скуп пројекат, веома комплексан пројекат, са прилично неизвесним исходима, односно утицајима на саобраћај, односно великим питањем да ли се тако нешто у овом тренутку исплати? Једноставно, више аутомобили неће морати да иду около Булеваром војводе Бојовића и кроз град, него тунелом ће моћи релативно брзо да се стигне са Савске падине на Дунавску падину.

Ово иначе није једини тунел, једини коридор који је предвиђен нашим Генералним планом, а видео сам и оним новим Генералним планом који је био на јавној расправи која је сад завршена и који ће се ускоро наћи пред нама. Има ту још тих коридора за тунеле и велико је питање, ако ће Град да улази сада у трошкове финансирања изградње овог тунела за аутомобилски саобраћај, велико је питање који од тих тунела заправо треба да има предност и треба да буде први. Ја мислим да предност треба да има тунел од петље Хиподром до Аутокоманде испод Дедиња, јер је тај тунел део Унутрашњег магистралног полупрстена чија изградња је започета пре неколико година и чија изградња се наставља и сада. Тај Унутрашњи магистрални полупрстен без тог тунела неће бити потпун и његове саобраћајне функције, тако да до сада је било мишљење градских урбаниста да је тај тунел први на реду. Овај тунел је био онако једна добра идеја за нека боља и богатија времена. Да ли су сад наступила та боља и богатија времена?

Постоји још један коридор за тунел. Видео сам да је он и даље задржан у овом новом генералном плану – расправљаћемо о њему кад дође на ред за усвајање – то је тунел испод Аде Циганлије и испод Саве и Савског језера. Значи, то је још један коридор где би требало прокопати тунел и који опет има великог значаја за бржу и бољу везу старог и Новог Београда. Остао је и даље у плану. Можда не мора да буде, можда мора.

Оно што је сад овде интересантно јесте да ми сада практично од та најмање 3 тунела, а можда их има још у плану, нисам то детаљно гледао, урбанисти знају, опредељујемо се да кренемо у финансирање, плана детаљне регулације овог, што подразумева да би он требало релативно брзо да почне и да се гради, да се прокопава, иначе ће план застарети.

Овде је одвојено, значи предвиђено је да план кошта 7.900.000 динара – то није мало за план, без прибављања геолошких подлога и документације он ће коштати отприлике 8 милиона. Не би било добро да то буде 8 милиона који су само тако уложени, а да онда констатујемо да овај град у ствари нема паре за изградњу таквог тунела. Јасно вам је да такав тунел кошта више од стотину милиона евра и да ми, Град Београд, не можемо доћи другачије до тог новца него задуживањем. Значи, мора да се подигне неки кредит или да се емитују обвезнице, што је исто, јер опет морају паре да се врате.

Значи, једини начин да се тај тунел прокопа је велико, осетно задуживање. А питање је колико ће он побољшати квалитет живота грађана Београда, да ли довољно да се таквим једним задуживањем тај пројекат исплати? Мислим да то у овом тренутку једноставно није на реду. Можда за нека боља времена у будућности.

Зашто онда уопште ово сада, у овом тренутку? На ово одговор, наравно, имамо на првој страни. Ту се помиње да је то због реализације пројеката који су планирани у наредном периоду, а посебно пројекта „Београд на води“.

То дакле значи да због Београда на води, који иначе има врло проблематично саобраћајно решење, јер велико је питање како тако велика квадратура, 1.700.000 квадрата може бити саобраћајно повезано и једно од решења јесте изградња не само овог тунела, него и још мостова и још саобраћајница да би то могло да се задовољи. Али, као што знамо, односно не знамо али смо чули, начули смо да у том тајном уговору који никако да видимо стоји да ће Београд на води да буде изграђен за 30 година, односно већина у тој последњој декади између 20 и 30 година, што значи да није изградња тог тунела баш тако хитна, као што се то може овим силним израдама планова представити.

Ја се искрено надам да ће градоначелник да одржи своју реч – не очекујем то али се надам – а то је да до полагања камена темељца за први објекат објави Уговор, па да видимо заиста шта тамо пише, какве су обавезе Града. Тај се рок стално померао. Ја сам на прошлој седници то поставио као одборничко питање. Градоначелник је рекао да ће Уговор да буде објављен до дана полагања камена темељца, значи пре тога, а сада, пре дан-два је рекао да ће то бити тог истог дана. Претпостављам да ће то ипак бити после тог дана. Мислим да је скандалозно и недопустиво да се почиње нешто, а не зна се шта је.

Ми ћемо сад да донесемо одлуку да израдимо план тог тунела који је неопходан да би уопште могло да функционише то насеље, али ми немамо план тог насеља. Тај план није направљен. Нема га.

Тај камен темељац, на чему он почива? На основу чега је издата локацијска дозвола и грађевинска дозвола, како изгледа та зграда?

Ја сам малопре причао о томе како изгледа, како ми усвајамо планове за друге делове града. Значи, грађани имају право да ставе примедбу какву год хоће. Могу да оптуже инвеститора за проституцију и ми то имамо написано овде и ми треба да им одговоримо.

Овај план за 2 милиона квадрата, 3, 4, 5 милијарде долара, евра, шта је, нема никакве јавне расправе и нема никакве примедбе. Уопште не знамо зашто се полаже тај камен темељац.

Сад причамо о том Уговору. Ја претпостављам да ће тај Уговор пошто је тајни да спакују у једну тубу и да га уграде у тај бетон, у тај камен темељац па да га наредне генерације прочитају једног дана кад се то буде срушило јер не видим никакву намеру да то видимо.

Али доста о том плану. Кад он буде израђен, Скупштина ће о њему расправљати, па ћемо да видимо. Лепо је да постоји тај тунел, али то заиста у овом тренутку није приоритет, нити Град има пара за то.

Одлука да се прошири ова бензинска пумпа на Косанчићевом венцу, не знам да ли је баш добро, сви ви знате где је то, на самој обали, тамо где се трамваји окрећу. Лукоил је финансирао овај план. Они би мало те зелене површине, да се пумпа прошири и да буде већа. Моје је мишљење да ту уопште не треба да буде пумпа. То није место за пумпу испод Калемегдана, на обали Саве. Има других бољих места, а камоли још да се дозволи Лукоилу да он финансира план и да нацрта ту шта њему одговара. Но, видећемо шта ће бити опет у том плану када он буде завршен.

И имамо одлуку о још једном инвеститору који донира план. То је „Имел Груп“, једна велика грађевинска компанија, група која већ дуго ради на Новом Београду и они финансирају сада израду плана детаљне регулације Блока 51, јер ту даље намеравају да шире своје инвестиције и да граде своје објекте.

Зашто је интересантан тај „Имел Груп“ и цела та прича? Зато што „Имел Груп“ и господин Урошевић, који је власник и директор свега тамо, он је пре неколико година понудио Граду донацију, значи понудио је да они финансирају, они и њихови клијенти да финансирају да се у Булевару Зорана Ђинђића, на зеленој површини између трака направи паркинг. Значи, они су то хтели да плате јер ту имају своје објекте, ту имају пословну зграду, ту су зграде које су они изградили, они су реномирана компанија и њима та паркинг места требају.

Град Београд није могао да прихвати ту понуду, ту донацију да се изгради паркинг, из простог разлога што је тај коридор који је доста широк између те две траке у Булевару Зорана Ђинђића, предвиђен за прву линију метроа. Туда, у том делу нема разлога да метро иде под земљу, а и ако иде под земљу, копаће се површински и тај део је резервисан за прву фазу прве линије метроа. Ако неко намерава да гради метро за 2-3 године, као што је и обећавано, то ће да почне ту.

Шта се у међувремену дешава? У међувремену Град Београд, односно извршна власт Града Београда, а не ми, Скупштина – обавештава јавност да су издвојили из буџета 56 милиона динара буџетских пара грађана Београда да направе тај паркинг. И на сајту Имел групе, којег сам погледао баш због овог плана, стоји обавештење, каже: „ради побољшања услова паркирања које је покренуо Имел Груп д.о.о. очекује се изградња паркинг простора унутар острва у Булевару АВНОЈ-а дуж Блока 25“.

Дакле, то што су они хтели да плате, платићемо ми, грађани Београда. Они се хвале да је то њихова иницијатива.

Зашто сад та донација није прихваћена? Вероватно зато да би могло да се каже преко телевизије јавно да то није иницијатива Имел групе која је стара заиста више година, него да је то иницијатива одборничке групе Српске напредне странке Новог Београда. Они су се као сетили пре. Па та одборничка група ни та странка нису ни постојали кад се Имел Груп тога сетио, кад је нацртао пројекат тај по коме ви то сад радите. И велико је питање да ли тај паркинг уопште има грађевинску дозволу и како су му издати локацијски услови с обзиром на то да и даље по урбанистичком плану тај коридор је резервисан за прву линију метроа од које је очигледно ова градска власт одустала и дигла руке. Значи, од метроа неће да буде ништа. Јер, ако уместо тога намеравамо да правимо тунеле за аутомобиле, значи, решење је нешто сасвим друго.

То је што се тиче овог плана, а и њега ћемо видети када буде завршен и када дође на дневни ред. Хвала.