Именовање директора Јавних предузећа – трећи део

Расправа о тачки дневног реда: Предлози решења по конкурсима за именовање директора једног броја јавних предузећа чији је оснивач Град Београд, расписаним 6. марта 2015. године. 16. седница, 16.4.2015.

Ову сагу о изборима директора јавних комуналних предузећа полако приближавамо крају. Није још готова, значи чека нас још конкурса и још избора. А као кратко подсећање на историјат, ово је, мислим, трећи или четврти, не знам тачно, конкурс. Већ су се као бирали директори за иста ова предузећа. Значи, имали смо расписан конкурс у складу са Законом о јавним предузећима, формира се комисија која прими пријаве, обави разговоре, бодује по одређеним критеријумима кандидате, предложи Скупштини три кандидата по бодовима, први, други и трећи и Скупштина затим именује директора, највероватније првог, са највише бодова, уколико верује комисији, али може и закон је оставио ту могућност, да не изабере првопласираног, може и другог, може и трећег.

Шта се дешава у овој Скупштини? Дешава се да међу та прва три ниједан није добар, па се не изабере, па се распише нови конкурс, па онда опет се прође цела процедура – пријаве, интервјуи и бодовање, па опет прва прича и опет не дигне се рука ни за кога, ниједан, наводно, не заслужује да постане директор. Пропадне то, пропадне конкурс, испочетка, трећи пут расписује се конкурс. У међувремену се мало мењају услови које треба директор да испуни.

Ми сада имамо пред нама 4 предлога решења која нам је законом предвиђена Комисија дала и ту можемо да уочимо веома једноставно правило. Имамо 4 предузећа – Инфостан, Градско стамбено, Београдска тврђава, Хиподром Београд, а то је једноставно правило да се  в.д. директора бира за изабраног директора, односно в.д. директор има најбоље резултате, па ће бити предложен Скупштини, ето баш он да постане директор.

Међутим, у случају Хиподрома то се није десило. У случају Хиподрома Комисија је разговарала са кандидатима и бодовала их. И сад, наравно, пошто ово стално понављање и обарање конкурса шаље јасну поруку кандидатима шта је у питању, то нису баш људи који су наивни, схватају шта је у питању, да неће бити изабрани уколико нису они ти политички подобни и одређени унапред да буду изабрани, па се више не јављају. Тако да смо на првим конкурсима имали по 30, 40, 50 кандидата који су се јављали, а сада имамо да је то спало на два и три. Ево, у случају овог ваљда Градског стамбеног, чак и немамо прва три предложена, него само два.

Међутим, десило се баш да се за Хиподром, а ваљда ту има доста људи које то занима и баве се тиме, а верују у предизборна обећања и верују у поштење и часност да се неће више намештати конкурси за директоре и јавило се њих пет. И Комисија изабере и авај, в.д. директор испадне четврти. Значи, не може по закону да дође овде пред Скупштину да га именујемо за директора.

Актуелни в.д. директор Дејан Вујичић само за један бод испао је четврти, а три су пре њега. И заиста, Дејан Драгојевић, који је први, за разлику од првопласираних у ова три предузећа, првопласирани по питању Хиподрома, нисмо добили његову биографију у материјалу, што ја мислим да је једна дискриминација, без обзира што је Градско веће предложило одборницима да не изгласају ниједног кандидата за Хиподром, јер очигледно планирани кандидат није ушао у прва три, то не значи да ми не треба одмах да добијемо биографију првопласираног, као што смо добили у ова претходна три предузећа, где вам је сугерисано да гласате за првопласираног кандидата.

Зашто? Хајде да видимо биографију. Постоји нека мала, теоретска могућност да одборници одбију да учествују у оваквој једној нечасној ствари и да гласају за овог кандидата који је заиста приложио и изгледа да има неке везе са коњарством, са послом за који се кандидовао. И као што је моја колегиница већ читала, значи, има озбиљне референце и подржан је од стране Олимпијског комитета Србије, Светске коњичке федерације, Европске коњичке федерације, Балканске коњичке федерације, Савеза за коњички спорт, Коњичког савеза Београда, Српског касачког савеза, Српског галопског савеза, Џокеј клуба Београд, Коњичког клуба Полицајац. Ништа од тога није приложио овај Дејан Вујичић, в.д. директора, актуелни, за кога ја, ето, претпостављам да ће на следећем конкурсу, ако не буде једини који се пријавио, а оно ће вероватно бити први, па ћемо онда најзад ову сагу о именовањима директора завршити.

Значи, имамо кандидата за директора Инфостана, за кога је моја колегиница рекла да има импресивну биографију, бар смо је добили и можемо да је видимо. Мада на прошлој седници Скупштине смо видели да је он као в.д. директор предложио ребаланс у коме је предложио да се радницима смање плате и да се део радника отпусти због штедње, а онда је предложио да се за његов бифе купи еспресо апарат од 400.000 динара. Могао је бар да сачека да га прво изаберу, па онда да се прослави са таквим предлозима. Видимо његове овде податке, његов имејл veselin.markovic@infostan.rs, висок ниво самоуверености да ће он остати на том месту, јер је дао имејл фирме за коју конкурише.

Ето, добили смо биографије кандидата и за остала два предузећа. И сад имамо, значи, првопласираног за Градско стамбено, господин Никола Ковачевић, а случајно, он је тренутно в.д. директора у Градском стамбеном. Радио је у Предузећу АН Телекомуникације као заменик директора и по професији је мастер менаџер европског бизниса и маркетинга на Факултету за европски бизнис. Нема баш много таквих са том титулом, али, ето, он има.

А за директора Београдске тврђаве, која нема много везе и то је један специфичан посао и није баш слично Градском стамбеном и Инфостану, ту је првопласирани кандидат, гле случаја, опет в.д. директора актуелни и гле, да ли је ово нека грешка, и он је радио у предузећу АН Телекомуникације, само он је био директор, док је овај будући директор Градског стамбеног био његов заменик. И он је такође имао ово необично звање, како беше – мастер менаџер европског бизниса и маркетинга на Факултету за европски бизнис и маркетинг. Њих двојица су случајно колеге из фирме и са факултета и обојица од толико пријављених у три узастопна конкурса постадоше директори.

Шта ово све говори? Ово све говори, наравно, да је ово једна велика фарса, да одредба Закона о јавним предузећима, а то се односи и на локалне, каже, и у складу је са предизборним обећањима да неће бити више политичких постављења, политичких директора, да неће директорска места у јавним предузећима да буду партијски плен. Ово нам говори да је у питању управо супротно.

Зашто не кажете вашим колегама у Парламенту да промене Закон о јавним предузећима који очигледно немате намеру да искрено примењујете, па да лепо в.д. директор буде одмах директор и да га именујемо без конкурса, као што је некад раније било, јер је то очигледно жеља? Ми сада само формално спроводимо конкурсе, понављамо их колико год пута је потребно док тај унапред виђени кандидат из одређене фирме и одређене школе, који је већ постављен за в.д. и који већ ради тај посао, не би добио највише бодова и испао први, док не би ови, да кажем, наивни кандидати који су бољи од њих и јављају се стално и добијају више бодова, па их ви не изаберете и да се зна. То је тако.

Ја ништа не измишљам. Стварно је све ту. Значи, из овога што пише јасно се види. Значи, понављамо и понављамо док в.д. директор не буде изабран и поновићемо као што у случају Хиподрома имамо мишљење Градског већа, где каже: „Веће је мишљења да Скупштина града Београда не треба да именује кандидате који су предложени“. Ниједан од три првопласирана.

Хајде да видимо да ли ће четврти, који је сада в.д. на некој од следећих седница бити предложен. Претпостављам да хоће. Чак ни ово што сам ја сада причао неће утицати на то, јер то је предлагач дао и њега уопште не интересује, јер се гласа како се каже. Али, знате, није ово начин рада Скупштине града, ја сам сигуран, због кога сте се ви кандидовали. Начин рада избора директора који је промовисала листа, како се зове – Верујем у бољу будућност. Није то оно у шта сте ви веровали. Искрено, ни ја нисам веровао да ћете ви ово баш овако. И обично неко изађе па ми реплицира да је и пре тако било. Људи, овако није било. Мене би стварно било срамота да неко изађе и да о нама говори овако као што говорим ја. Ви за срамоту очигледно не знате. Хвала.