Измене програма уређивања грађевинског земљишта за 2014.

Расправа  о Предлогу измена и допуна Програма уређивања и давања у закуп грађевинског земљишта за 2014. годину.  9. седница, 30.10.2014.

Ево, препоручујем свим одборницима, ако нису, да погледају ову Одлуку о изменама и допунама Програма уређивања грађевинског земљишта, ако не комплетну, онда барем почетак. То је страна 2, сам увод. Ту може да се нађе како се кретао планирани ниво финансијских средстава за програме Дирекције.

Дакле, прво је Привремени орган у јануару ове године утврдио Програм и он је обухватао послове које ће Дирекција финансирати у износу од 10.116.000.000 динара. Затим су донете прво Измене програма у априлу, такође Привремени орган. Констатовао је да тих 10.116.000.000 неће баш бити могуће и Програм је онда смањен на обим од 9,5 милијарди динара.

Затим су урађене и друге Измене програма, 23. јуна. То је већ Скупштина, а не Привремени орган и ту смо онда Програм смањили на 8.186.000.000 динара. Приликом трећих измена није смањивано, а четвртим изменама, а то је ово што сада усвајамо, средства планирана за реализацију се смањују на 6.750.000.000 динара. Погледајте сада за свега 10 месеци. У јануару смо, односно сте планирали 10.200.000.000 динара, па кроз неколико степеница у паду, то је пало на 6.750.000.000 динара. Овај пад, у ствари, најбоље приказује инвестициону атмосферу у Граду. Ово су средства Дирекције за грађевинско земљиште. То су средства наменска, која инвеститори, када желе да граде, они плаћају накнаду за уређење грађевинског земљишта и то су средства која онда улазе у фонд Дирекције и од њих се гради инфраструктура града.

Такав пад од 10 милијарди на 6 милијарди је практично показао пад инвестирања у Београду. Долазак нових инвеститора, нова градња, буђење грађевине, то можете ево да видите из ових непрекидних на доле, на минус, на негативно, промена планова Дирекције. И неко ће сада да каже, вероватно да, али ми планирамо у будућности и следеће године је долазак великих инвеститора – бла, бла, бла – велики пројекат, је л’ да, „Београд на води“. Пројекат „Београд на води“ заиста се припрема. Припреме иду добро.

До пре неки дан, ја мислим до пре два дана, овде у ходнику смо имали прилику да видимо изложене планове. То је онај чувени ППППН – Просторни план подручја посебне намене за „Београд на води“. Тај План ради наше предузеће – Урбанистички завод, али га неће финансирати Дирекција, финансираће га Република Србија. Значи, нећемо га ми овде усвајати. Усвојиће га Република Србија, али ми морамо да финансирамо припрему, уређење грађевинског земљишта.

Значи, ми морамо да припремимо, односно Дирекција да припреми земљиште да би га дала инвеститору. Ја нисам у овом Плану видео, међу овим, земљиште да се даје инвеститору. Наравно, није ни планирано очигледно у овој години да се у то улази, да се припрема земљиште за тог инвеститора.

Осим тих панела, на којима смо видели нацртани Предлог плана, ја сам прочитао и текстуални део Плана, који је припремио наш Урбанистички завод, а то су заиста наши добри градски стручњаци који знају. И тамо сам нашао, у том Плану, за који је јавна расправа завршена и Влада ће га ускоро усвојити, на страни 63 – то ме је занимало – пише колико Град преко Дирекције ће уложити у уређење терена, у изградњу инфраструктуре, у припрему и опрему локације за градњу.

И у Плану пише – у активирање локације Град ће се укључити у уређење терена и изградњом инфраструктуре. У ове радове, према процени заснованој на просечним улагањима у инфраструктуру сличних зона потребно је уложити око 56 милијарди динара, или око 480 милиона евра да би локација „Београд на води“ била спремна за градњу. Да би инвеститор могао да уђе и да уложи своје 4 обећане милијарде претходно ми, преко Дирекције за грађевинско земљиште морамо да уложимо 480 милиона евра. Ја говорим о Програму Дирекције који треба да обухвати и обухвата већ сада део тих средстава.

Где ћемо да нађемо 480 милиона евра? Хоћемо ли да дигнемо кредит? Нема другог решења. Приватно јавно партнерство није решење, јер то већ имамо. Имамо партнера Мухамеда ел Абара, он у то улази, али он не улаже у ово, он наводно улаже у градњу.

Добро, када ми потрошимо 480 милиона евра, припремимо локацију, доделимо инвеститору, инвеститор почиње да гради, инвеститор треба да нам плати сада то што смо уложили. То се зове накнада за уређење грађевинског земљишта. И овде је у Пројекту, који је радио наш Урбанистички завод, предвиђено колико та накнада треба да износи.

По процени из Плана са стране 63. та накнада треба да износи између 46 и 66 милијарди динара. Значи, може лако да се деси да то буде и мање него што смо ми унапред уложили. И притом, колико је најављено и какве су биле најаве, инвеститор неће, наравно, уплатити та средства нама у кешу, иако ћемо ми да потрошимо из буџета у кешу, него ће да нам да квадрате, па да ми продајемо те квадрате и да се намиримо.

По овом истом Плану, ти квадрати треба да коштају 3.000 евра по метру квадратном, које ћемо ми да добијемо, који ће по тој цени да вреде 400 милиона евра и онда ми треба да их продамо и да се наплатимо.

Овде чак стоји и да трошкови финансирања – да цена под просечним условима износи 12%. Претпостављам да се то односи на камату, када се узима оволика позајмица.

Толико о томе да се ми више нећемо задуживати. Чујем и видим вест дана, где је јуче градоначелник, а он сад није ту и није у реду да га помињем. Јуче је, не овде, него у Лондону најавио да 2016. године почињемо да градимо метро. Још милијарду евра за прву линију. Како сад то? Како кад причате да нећемо више задуживати Град? Ево, узели смо 2 милијарде динара од Републике да не би узели некакав кредитић. Фали нам 480 милијарди да би локација била припремљена.

Волео бих да чујем од директорке Дирекције – какав је план? Од кога ће се повући тај кредит да би се то исфинансирало? Хвала.