Како и зашто ми нису дозволили да говорим о Икарбусу?

Расправа поводом 3. и 4. тачке Дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О КОНВЕРЗИЈИ ПОТРАЖИВАЊА ГРАДА БЕОГРАДА ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ УСТУПЉЕНИХ ЈАВНИХ ПРИХОДА – ПОРЕЗА НА ЗАРАДЕ У ТРАЈНИ УЛОГ У КАПИТАЛУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ФАБРИКЕ АУТОБУСА И СПЕЦИЈАЛНИХ ВОЗИЛА „ИКАРБУС“ А.Д. ИЗ БЕОГРАДА и ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О КОНВЕРЗИЈИ ПОТРАЖИВАЊА ГРАДА БЕОГРАДА ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ УСТУПЉЕНИХ ЈАВНИХ ПРИХОДА – ПОРЕЗА НА ЗАРАДЕ У УДЕО У КАПИТАЛУ ПРЕДУЗЕЋА „ДЕС“ Д.О.О. ИЗ НОВОГ САДА. 35. седница, 30. новембар 2016.

На жалост, изгледа да је дошао и тај дан који је вероватно био неизбежан, да Привредни суд покрене претходни стечајни поступак, када је у питању ово Акционарско друштво, Фабрика аутобуса и специјалних возила „Икарбус“. То није неко велико изненађење. То није чудно. Њихови аутобуси нису били довољно конкурентни, као што смо и малопре чули. Уосталом, нису били довољно конкурентни, па и град Београд је једно време био одустао од тога да купује то што је куповано у претходном периоду из неке врсте милостиње. У суштини, то је један лош компромис, јер није наш посао овде да купујемо лошија возила и „крнтије“ и да се у томе возе наши грађани. Наш посао је да тежимо да се наши грађани возе у што бољим аутобусима и зато расписујемо јавне набавке које ће бити отворене и где ћемо изабрати најбољу могућу понуду. Ово што ви радите је куповање нечега без јавне набавке, што нико други на свету не жели да купи, чак ни један други град, осим Београда. То је пребацивање штете са једног места на друго, а овде конкретно да се купују аутобуси који нису имали своје место на тржишту. И то није могло да траје. Очигледно да је то било неизбежно. Није то оно што је изненађење. Шта је право изненађење, за неке, ово што се данас догађа? За оне који су поверовали у маркетиншке и демагошке трикове и предизборне приче како је тај проблем решен, како је „Икарбус“ постао партнер највеће познате светске фабрике „Мерцедес“, како ће се сада тамо правити „Мерцедеси“. Неки, па чак и ја, били су спремни да поверују у то, а то је била једна обична предизборна лаж.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г-дине Алимпићу, молим Вас немојте користити такве речи.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

То се намеће.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Немојте Ви говорити да се то намеће, то је Ваше мишљење. Молим Вас, држите се дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Држећи се дневног реда имам право и обавезу да искажем своје мишљење, јер не постоји други разлог зашто бих се уопште јавио за реч. Цитираћу неке изјаве премијера које је прошле године у септембру „Танјуг“ објавио – „То су они аутобуси за које су се многи смејали и питали ме где су, говорили да их нема и да се неће никада појавити“. Премијер је тада изјавио како у Фабрици тренутно ради 300 радника, а биће запослено још 30 радника. „Ове године приходи су били 18.000.000 евра, а прошле године 1,5, што говори да су приходи увећани 15 пута. То је показатељ да можемо да напредујемо у многим областима“, рекао је Вучић. Такође, рекао је „Показали смо да Србија може да развија своју индустрију“. Рекао је да постоји изванредна сарадња између Србије и Немачке и да верује у још успеха и да ће „Икарбус“ у будуће радити још боље и запослити више радника. Пазите сад на ову изјаву: „Када буду видели те аутобусе у Београду, Новом Саду и многим другим градовима Србије, моћи ћемо да их продајемо и на другим местима у свету“, навео је премијер, оцењујући да су аутобуси одлично дизајнирани. Тада је знак „Мерцедеса“ премијер симболично поставио, залепио га, односно тада 2014. године је био још вице-премијер и рекао је да ће „Икарбус“ и „Мерцедес“ заједнички радити на још шест до седам нових модела аутобуса, што се, наравно, није десило.

Значи, у питању је била предизборна кампања, једна тотална бесмислица. Стварно не знам никога ко би купио аутобус, на које једно потпуно нестручно лице и аматер ставља украсе на каросерију. Вероватно је то и укриво залепљено, јер не може се ни очекивати да човек који то први пут ради заиста и уради то како треба.

Што се тиче дизајна тог аутобуса, сви ми који се возимо аутобусима знамо да је он катастрофалан, да тај аутобус није сасвим нископодан, да су задња врата уска и човек једва може да се провуче, има неколико степеника и горе сви седе на некој платформи изнад мотора. Дакле, то није погодан аутобус за градски превоз овог типа као што ми у Београду имамо. Ми смо одавно напустили такав тип аутобуса и поново смо се вратили том полувисокоподном моделу, не би ли све ово деловало као истина, деловало као реалност. На жалост, ово јесте једна метафора, један показатељ како функционишу овакви политички пројекти. Треба пустити привредницима да склапају међусобне споразуме и уговоре и да инвестирају, а не треба политичари да се договарају и премијер лично своје пријатеље бизнисмене да доводи да се са њима слика.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим Вас да не користите речи са којима се не слажу грађани.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Зато је ово предузеће банкротирало, пропало је и доведено је пред стечај.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Немојте да се враћамо на то шта је било у Вашем периоду. Изговарате тешке речи.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја говорим оно што је истина и што сви грађани знају.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ви говорите оно што Ви сматрате да је истина.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Грађани Србије су доведени у заблуду да је проблем решен.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Грађани Србије су јасно показали коме верују и зато смо ми сада на власти, за разлику од вас. Ја Вас молим да се држите тачке дневног реда и да не говорите о прошлости и да не говорите ствари које нису истина. Ја мислим да то не морам Вама да причам, за разлику од Вашег колеге Балше, који има у глави неку параноју да је све лаж, да је све измишљотина. Ја мислим да сте Ви стручнији и реалнији по питању тога како шта функционише.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Госпођо заменице председника, ја потпуно разумем да се Вама не допада то што ја говорим. То је природно.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Не допада ми се, зато што није истина то што говорите. Ви вређате интелигенцију људи у овој сали и грађана који су гласали за људе који су сада у Граду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја имам право да говорим и оно што се Вама не допада.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Имате право да говорите оно што је истина, а не да говорите ствари које нису истина.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ви имате обавезу да то трпите и да ме не прекидате, него да ме слушате.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, Ви хоћете да кажете да ја имам обавезу да трпим измишљотине и лажи?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Није измишљотина и лаж то што ја причам, него то што је причао премијер, када је лагао да ће ово Предузеће да буде веома успешно и када је тврдио да је то показатељ куда иде Србија.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Престаните да износите неистине и да користите политичку терминологију којој није сад овде место. Говорите о тачки дневног реда, ја Вас молим.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да ли је ово могуће?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Могуће је. Ја сам крајње толерантна.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Говорник се јавио за реч, говори о тачки дневног реда, а ви…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Не говорите о тачки дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Говорим о „Икарбусу“; о чему другом да говорим? Како је под стечајем, ако производи Мерцедесове аутобусе? Немогуће је да председавајућа злоупотребљава своје место и да говори у микрофон истовремено кад и ја, да ви не бисте могли да ме чујете. Ово није нормално. Да ли је ово Скупштина, шта је ово?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Скупштина је и место где се говори истина и чињенице, а не неистине и измишљотине, ја Вас молим.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Шта сам ја рекао а да није истина? Ја сам цитирао Вучићеве речи. Није ваљда да то није истина?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Кога сте цитирали? Молим Вас, господине Алимпићу, да ли можемо да будемо коректни и да се држимо тачке дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Имам ја још да вам читам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Да ли можете да наставите по тачки дневног реда?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Могу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Али да не користите речи као што су – договарања, приватно, оптужбе, измишљотине и остало, ја Вас молим. Мислим да смо толико интелигентни да ми овде препознамо да те ствари нису тачне, да су измишљотине. Ја Вас молим, користите терминологију везану за тачку дневног реда, а не Ваша политичка добацивања и да Ви овде сада правите циркус.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Пазите, ово је тек почетак седнице.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Одлично, имамо времена цео дан и енергије колико желите, али само да наставимо по тачки дневног реда

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не разумем, тек долазе тешке тачке. Не знам како сте се Ви овако примили на ово и на ову претходну тачку. Ова седница ће изгледа дуго да потраје. Ово није ништа, ово сви знају, ово је потпуно природна ствар да се подсети на то. Сви су се смејали кад су гледали оног човека да лепи онај знак. Знали су да од тога нема ништа и да ће да се заврши банкротом и стечајем. Ја само то кажем, то је тако. (Групно негодовање у сали). Извињавам се, да ли можете да умирите овог одборника који добацује и провоцира и не знам шта тражи од мене?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим Вас, господине одборниче, ја схватам да сте Ви незадовољни и да не желите да слушате неке ствари које нису истина, али дајте да будемо коректни према колеги, да му дозволимо да заврши.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ово није републички парламент, немојте да ми тако добацујете са места.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим вас одборници, дајте да покажемо да смо ми крајње коректни и да поштујемо друге одборнике Скупштине Града, иако то други не раде.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Могу ли ја да наставим своје излагање у тону у коме сам га припремио? Ако Ви то не можете да поднесете, нађите неки основ па ми одузмите реч. Не знам шта друго да Вам кажем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја комуницирам са Вама. Основ је, држите се тачке дневног реда.

Ја Вас овде пуштам да наставите, из поштовања према Вама.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Видећемо на следећим тачкама како ћете се понашати. Ово очигледно нема смисла, не дозвољавате ми да говорим и ја одустајем од даље приче о овоме.