Како се проверава и доказује да ли је јавни функционер члан или функционер политичке странке?

I део – Обједињена расправа о тачкама Дневног реда: ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА СТАТУТЕ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД: ЈКП ГСП „БЕОГРАД“, ЈКП „БЕОГРАД ПУТ“, ЈКП „ПАРКИНГ СЕРВИС“, ЈКП „ГРАДСКА ЧИСТОЋА“, ЈКП „ЗЕЛЕНИЛО БЕОГРАД“, ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“, ЈКП „ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ“, ЈКП „БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ“, ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ“, ЈКП „ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ“, ЈКП „ИНФОСТАН ТЕХНОЛОГИЈЕ“, ЈП „ДИРЕКЦИЈА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА“, ЈУП „УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА“, ЈВП „БЕОГРАДВОДЕ“, ЈП „ГРАДСКО СТАМБЕНО“, ЈП „АДА ЦИГАНЛИЈА“, ЈП „САВА ЦЕНТАР“, ЈП „БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА“, ЈП „ХИПОДРОМ БЕОГРАД“ И ЈКП „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“,

ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА РЕБАЛАНСЕ ПРОГРАМА ПОСЛОВАЊА 2016. ГОДИНУ ЗА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД: ЈКП ГСП „БЕОГРАД“, ЈКП „БЕОГРАД ПУТ“, ЈКП „ГРАДСКА ЧИСТОЋА“, ЈКП „ЗЕЛЕНИЛО БЕОГРАД“, ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“, ЈКП „ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ“, ЈКП „ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ“, ЈП „АДА ЦИГАНЛИЈА“, ЈП „САВА ЦЕНТАР“, ЈКП „ИНФОСТАН ТЕХНОЛОГИЈЕ“, ЈП „ДИРЕЦИЈА ЗА ГРАЂЕВНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДУ БЕОГРАДА“, ЈУП „УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА“, ЈП „ХИПОДРОМ БЕОГРАД“ И ЈКП „ВЕТЕРИНА БЕОГРАД“,

ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ОДЛУКЕ О РАСПОДЕЛИ НЕТО ДОБИТИ ИЗ 2015. ГОДИНЕ, ЈКП „ПАРКИНГ СЕРВИС“, ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“, ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ“, ЈП „АДА ЦИГАНЛИЈА“, ЈП „БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА“, ЈКП „ИНФОСТАН ТЕХНОЛОГИЈЕ“ и

ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ОДЛУКУ НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЈКП „ПАРКИНГ СЕРВИС“ О КРЕДИТНОМ ЗАДУЖИВАЊУ ПРЕДУЗЕЋА. 31. седница, 22. јун 2016.

Даме и господо, градски одборници, ове обједињене четири тачке, као што можете да видите, овде испред мене, обухватају врло обимне материјале и мислим да овај пут није било неопходно да дође до обједињавања, јер ово су озбиљне одлуке. У питању је 20 комуналних предузећа са њиховим новим статутима, са њиховим ребалансима, треба оставити могућност да се појединачно расправља о овим тачкама и да се о њима појединачно гласа, али покушаћу да сажмем ово што сам желео да кажем што више.

Почећу са овом тачком број 17, а то су сагласности на Статуте јавних комуналних предузећа. Дакле, имамо 20 нових статута на које треба Скупштина града да да сагласност. Ово је заправо наставак процеса који смо започели на прошлој седници, наставак усаглашавања са новим Законом о јавним предузећима, који је ступио на снагу почетком ове године. На прошлој седници, коју смо имали, ја мислим 8. јуна, усвојили смо нове оснивачке акте за ова предузећа усклађена са Законом. Ја сам тада имао једну дискусију у којој сам поставио одређена питања, а која су везана за доказивање испуњености услова за члана Надзорног одбора из реда запослених и за директора предузећа, а то су услови који се, у ствари, у јавности сматрају ако не најзначајнијим, а оно сигурно најинтересантнијом новином у Закону о предузећима. То су услови који се постављају чланом 19. Закона о јавним предузећима да члан Надзорног одбора не сме да буде члан странке, односно, један од три члана је представник из реда запослених, и чланом 19. Закона је предвиђено да он не може да буде члан политичке странке. За директора, а то је у члану 25, то је мало другачије формулисано, он може да буде члан политичке странке, али не може да буде функционер политичке странке или се тражи да он замрзне своју функцију, односно привремено је суспендује.

И наравно, ја сам тада поставио питање, када је то унето у оснивачке акте, а то је пренето из закона, ја сам поставио питање на који начин ће се то утврђивати? То мислим да је значајно за нас као одборнике Скупштине, пошто ћемо ми, Скупштина града, да именујемо и чланове Надзорног одбора и директора по спроведеној процедури. Како ћемо ми утврдити да ли они испуњавају ове законске услове или не? Тада ми је речено, на прошлој седници, „па то се уопште не уређује оснивачким актом, то ће све бити уређено Статутом“. И ево, дошли су сад статути на дневни ред и не да није уређено статутом, него се у неким статутима уопште и не помиње!

Интересантно је, ја сам то мало анализирао, да је то питање које сматрам веома значајним, потпуно неуједначено уређено у овим статутима. Значи, та одредба се изричито не помиње у статутима ГСП Београд, ЈКП „Београд пут“, Паркинг сервиса, Зеленила Београд, Београдског водовода и канализације и Урбанистичког завода. Наравно, помиње се да ће се изабрати управни одбори и директори у складу са Законом. Па сад, кога интересује шта то значи, он нека погледа Закон. У неким статутима су одредбе закона преписане, па су наведене у статуту. То је у случају Градске чистоће, Градских пијаца, Погребних услуга, Инфостан технологије, Београдвода, Градског стамбеног, Ада Циганлије и Сава центра. Код неких јавних комуналних предузећа, то је потпуно занимљиво, у статуту је наведено ово да директор не може да буде функционер партије, али није наведно да члан Надзорног одбора не сме да буде члан странке. Дакле, имамо све потенцијално могуће начине да се ово из закона помиње у статуту.  Суштинско је то да нигде није регулисано и није решено питање како ће се то утврђивати? То је врло озбиљно питање. У Србији има 111 регистрованих политичких странака. Свака од њих  има више хиљада чланова, да нема не би могли ни да се региструју. То је огроман број људи. Многи људи су чланови званично више странака, што није забрањено, а и да је забрањено не би се могло санкционисати. Сада имамо тај проблем да ми треба, на пример, члана Надзорног одбора кога предлажу запослени, када ми разматрамо и на седници Скупштине бирамо тог истог члана, ми треба да знамо да ли је он члан неке политичке партије или није. Ту наравно, увек остаје могућност да се њему затражи да он сам каже да ли је члан неке политичке партије или није, али ја морам да вам кажем да у овој данашњој Србији то не значи ништа. Данас људи мењају странке као марамице, пређу у једну странку, а забораве да се ишчлане из друге и велико је питање како се уопште ишчлањује из политичке странке? Проблем је када се у закону дефинише нека ствар која у ствари није дефинисана. Значи, ако ми кажемо у закону, у оснивачком акту, у статуту, да неко не може да буде члан политичке странке или функционер, негде мора да се дефинише како се то утврђује, односно шта је то уопште функционер политичке странке? Ја сам прошли пут поставио то питање, да ли је члан општинског одбора, члан месног одбора неке странке, да ли је функционер? Где је тај регистар који пописује све те чланове и функционере и где то може да се провери? Ако не може, ово не треба ни да пише, онда је ово спрдња. Ја могу сад да вам кажем да нисам више члан Демократске странке, то неће нико евидентирати, пошто нема чланова ДС овде присутних да то чују. Да ли сам у том случају ја сад члан или нисам? То је сад озбиљно питање. Ако је то слободно опредељење сваког човека и онда не утиче на његова друга права и обавезе, на пример, да буде директор или да буде члан, онда то нема везе. Разумете. Као вероисповест. Може да буде, не мора, нека мисли шта хоће, али ако пише да он нешто може или не може да буде, онда морамо да имамо механизам да то проверимо, односно да то докажемо, да се то испита. Шта ако неки члан Надзорног одбора буде изабран, а јави се негде нека странка, и то објаве медији, и каже – „е, он је наш члан“. Или, још вероватније – „Он је члан те и те странке“. Шта се онда дешава? Води се судски спор? Ко је тај арбитар који ће о томе да одлучи? Можда ово делује небитно, али у земљи Србији је то јако битно. Овде постоје странке на власти, странке које контролишу медије, постоје странке које то не раде. Ту можете неког човека једноставно да набедите да је члан, а он тврди да није, и шта сад? Или да је био, па се није ишчланио.

О функцијама које се замрзавају, па се одмрзавају на дан страначке скупштине, да би неко био изабран на неку највишу функцију, па се на крају тог дана поново замрзне, о томе да вам не говорим. Знате о чему говорим. Прошли пут смо говорили о томе. О примеру Јоргованке Табаковић, на пример.

Ако је икако могуће да добијемо од представника предлагача неки одговор на ово питање. Шта ћемо да радимо са овим, када дође време да проверавамо? Можемо да проверимо да ли је неко осуђиван. Постоји институција која ће да вам изда потврду да ли сте или нисте осуђивани, да ли сте држављанин, све остале ствари, али која ће вам институција издати доказ да ви нисте члан или функционер неке политичке странке? Ја мислим да је то потупно нерешено и нерегулисано.