Ко ће платити партиципацију за топловодну инфраструктуру за Београд на води?

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ЗАКЉУЧАКА О УСВАЈАЊУ ИНФОРМАЦИЈЕ О ПОТРЕБИ ЗАДУЖИВАЊА ЈКП „БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ“ УЗИМАЊЕМ КРЕДИТА КОД НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ БАНКЕ, РАДИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ИНВЕСТИЦИЈА ВЕЗАНИХ ЗА ИЗГРАДЊУ КОГЕНЕРАТИВНОГ ПОСТОЈЕЊА НА ТОПЛАНИ ВОЖДОВАЦ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ МАГИСТРАЛНОГ ТОПЛОВОДА ПРЕКО МОСТА ГАЗЕЛА. 29. седница, 28. април 2016.

Не знам зашто се моја конструктивна и врло образложена и јасна дискусија о тачки Дневног реда назива нападом, па се онда уместо одговора потпуно неповезано помињу неке бесмислене ствари које немају никакве везе са Дневним редом?

Овде имамо чињеницу да данас доносимо закључак о новом задуживању једног јавног предузећа у саставу града Београда. Једноставно, то је чињеница која неке боли, мучи, пошто су обећавали да се као градска власт нећемо задуживати и да ни по коју цену нећемо узимати кредите, али ето, дошло време, задужујемо се. Ништа необично. Задужујемо се за изградњу инфрастурктуре. Топловодне инфраструктуре. То је нормална ствар да се ту задужујемо. Јесте кредит повољан, раније смо узимали од истог кредитора под сличним условима кредите, за сличну ствар, то све има смисла, мада сте ви таква задуживања раније нападали и критиковали.

Шта нема смисла? Нема смисла то што када смо раније узимали од KFW банке кредит који је представник предлагача и поменуо, за прикључење 25.000 станова на топловод и за гашење индивидуалних котларница, тај кредит је враћен од партиципације коју су плаћали они који се прикључују на топловод. Кредите који су узимани за инфраструктуру треба да отплаћују инвеститори за које се та инфраструктура шири, односно они због којих се то ради. Овде се конкретно ради о замени топловода пречника цеви 600 мм са новим које имају већи пречник DN 750 мм и то зато, лепо пише да би се, на страни 5, „овим топловодом је предвиђено да се снабдевају будући потрошачи у зони пројекта Београд на води за предвиђени обим изградње од 1.800.000 м2 по изградњи целокупне предвиђене инфраструктуре у подручју који обухвата пројекат“. То је дакле инфраструктура која треба да омогући снабдевање топлотном енергијом за тај део града.

Оно што је суштинско питање овде је, да ли ће као у случају стотина хиљада грађана Београда који су платили свој део тога, партиципацију за прикључење на топловод платити инвеститор? Пробајте као обичан грађанин или обичан инвеститор данас да се прикључите на топлану, рећи ће вам да  партиципација кошта толико и толико. Шта је ту партиципација? Па ваше учешће у тој инвестицији.

Овај конкретан инвеститор неће учествовати у отплати овог кредита. Њему је допринос опроштен, односно ако се сећате, то је одлучено срамно на овој скупштини, њему се признаје као допринос за уређење градског грађевинског земљишта оно што ће сам уложити у своју интерну инфрастурктуру у границама своје парцеле. Ово, пошто је у питању топловод који иде преко Газеле, није у границама његове парцеле, њега то не занима, то плаћамо ми. Ко конкретно? Па пошто ће кредит враћати Јавно предузеће „Београдске електране“, то ће плаћати грађани који плаћају своје грејање. Они неће плаћати само трошкове свог грејања и трошкове одржавања система, плаћаће и практично уместо инвеститора Ал Абара партиципацију, учешће у изградњи ове инфраструктуре која је неопходна за изградњу његовог објекта. То је један додатни порез на оне које се греју преко нашег система даљинског грејања за рачун тог инвеститора. То је чињеница. Ко ће враћати кредит, како, а за кога се ово ради? Разумете ли? То је јасно. Партиципација, вредност новог грејања, нових цеви, проширења капацитета ће бити дефакто уграђено у тржишну цену тих станова, али неће бити наплаћено за град Београд. Град Београд је то опростио и то иде у профит инвеститору. Велико је питање да ли је он заиста инвеститор, јер не знамо колико је до сада уложио и да ли је уопште ишта уложио и да ли оно што се сад ради и гради је у ствари све од наших пара? Очигледно је ту намера да он ништа посебно и не улаже, већ да унапред продаје станове, па од тог новца да се нешто гради, а ту ће наравно бити добране разлике, наравно када му ми поклањамо партиципацију за инфрастурктуру што други инвеститори немају као предност. И то је неправда, то је оно лоше у овом пројекту. Није у овом пројекту лоше то што ће се негде нешто градити, градиће се оно што се предвидело урбанистичким планом, мада га ми за тај простор још немамо, нисмо га донели, није то једини проблем, него је проблем ко ће да гради и под којим условима? Да ли је он равноправан са осталим инвеститорима у овом граду? Да ли је то дато на јавном конкурсу, да ли су наши инвеститори имали могућност да се јаве, да ли су други страни имали могућност да се јаве? Или је неко некога срео у хотелу у Абу Дабију и договорио се. Ту је проблем. (Чује се гласно читање из средине сале).

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА:

Господине Рајковићу, можете ли само мало тише да читате?

Ја се извињавам, г. Рајковић некад тако чита, па се залети.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Читајте у себи.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА:

Само мало тише г. Рајковићу, молим Вас.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Уосталом, може да затражи реплику, па да нам прочита. Ја сам завршио.