Колико ће град Београд да кошта организација Фајнал фор-а?

Расправа поводом двадесет и треће тачке Дневног реда: 23. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА „ФАЈНАЛ ФОР БЕОГРАД 2018“ ДОО. 39. седница, 15. јун 2017.

Даме и господо градски одборници, пред нама је Одлука о оснивању Привредног друштва „Фајнал фор“. Ово друштво ће Град да оснује са задатком да обавља послове за реализацију спортске манифестације „Фајнал фор“. „Фајнал фор“ је кошаркашки турнир, четири екипе које се боре за једно финале. Имамо четири утакмице. Полуфинале, финале и још једну за треће и четврто место. Значи, ради се о једном спортском турниру. Оно што мислим да треба да се размотри када се о овоме говори, с обзиром да је представник предлагача, а и одборник који је говорио пре мене рекао, да је велики успех што ће се одржати ово такмичење у Београду, односно у „Арени“ и да ће Београд бити домаћин, а то је покушавано и раније. Ја сам очекивао да представник предлагача буде г. Весић, који би могао више да нам каже о томе, али и г. Петронијевић има изгледа довољно информација. Треба довести овакво такмичење у Београд, али не по сваку цену. Значи, оно што ми као одборници Скупштине Града, који овде водимо рачуна и о градском буџету, морамо да видимо је колику смо ми цену платили за то. У прилогу Одлуке о оснивању предузећа се налази Споразум, закључен 24. октобра 2016. године, са Kомпанијом “Euroleague Ventures S.A.“. У образложењу Одлуке се позива да су Споразумом утврђене обавезе града Београда као домаћина, па је неопходно да Град оснује привредно друштво. У Споразуму сам видео једну другу обавезу, а то је тачка 13.3, да у року од 30 дана од дана потписивања Споразума Град је био у обавези да о свом трошку именује особу са искуством у организовању великих светских догађаја, посебно посвећену организацији завршног „Фајнал фора“, која течно говори енглески језик. Ми нисмо обавештени да ли је та особа именована, а вероватно да јесте. Да ли је то г. Копривица, који се предлаже за директора јер из ове његове биографије не видим да је он организовао нека велика слична такмичења. Ту су наведени „Дани Москве“ и „Турнир општине Врачар 3 на 3“ и „Финале града у рукомету и кошарци и одбојци“. То баш није упоредиво са овим такмичењем, тако да он можда одговара за директора, а вама свако одговара за директора предузећа, али по овој тачки 13.3 Споразума мислим да не одговара. Шта можемо да видимо у овом Споразуму? У овом Споразуму, ако би се уопште могао назвати Споразумом, можемо да видимо да апсолутно сва права, сву зараду и потпуну контролу над овим догађајем има „Euroleague Ventures S.A.“, док је град Београд, у даљем тексту: домаћин, у ствари има само обавезе и то врло озбиљне обавезе. Очекивано је да основну обавезу платимо у кешу од 2.250.000 евра, што стоји у тачки 12. Дакле, 500.000 евра након потписивања Уговора, 1.000.000 евра пре децембра 2017. године и 750.000 евра пре 01. фебруара 2018. године. Ту постоји још много обавеза које ће Град морати да плати и које коштају много више од од ових 2.250.000 евра. Град Београд, као домаћин, се обавезује да ће бесплатно обезбедити „Комбанк Арену“ и све што иде са тим. Спонзори и ова фирма „Euroleague Ventures“ добиће сва осигурања и дозволе да бесплатно користе промотивна подручја, продају своје производе, укључујући, али и не ограничавајући се на храну, безалкохолна и алкохолна пића. Домаћин ће ставити на располагање, без накнаде фирми „Euroleague Ventures“ потребан простор за обављање свих послова – навијачка зона итд. Домаћин, односно Град обезбедиће бесплатну површину од 2.000 метара на централном месту у граду. „Euroleague Ventures“ задржава сва ексклузивна права на снимање, емитовање, репродукцију догађаја у свим средствима и у свим облицима. Значи, они узимају сва права од преноса и снимања. „Euroleague Venture“ има искључиву одговорност да преговара и стекне спонзоре догађаја. Дакле, они прибављају и спонзоре, они продају рекламе, они контролишу видео екране, билборде, само они продају робе у „Арени“, поред „Арене“. Овде у тачки 8.3. пише „Продаја робе је искључиво одговорност „Euroleague Ventures“. Домаћин, или „Арена“ ни под каквим околностима не смеју производити, ни продавати робу која се односи, или не односи на „ФАЈНАЛ ФОР. Домаћин гарантује могућност продаје и промоције било које врсте производа, спонзора „Евролиге“, значи, не само њих, него и њихових спонзора. То да домаћин треба да обезбеди особље које ће бити одговорно за рад на тим продајним местима, под руководством „ЕВ-а“, значи, ми обезбеђујемо раднике, али све активности које се односе на продају, спонзорства, реклама, све је искључиво право „ЕВ“. То је тачка 8.4. Апсолутно сви ови чланови изгледају исто. „Домаћин је одговоран за снабдевање уличних платформи, трошкове производње, инсталације, уклањање платформи са сликама догађаја, све постере, банере, заставе, аутобуске, метро сигнале итд.“. Онда смо се обавезали да им обезбедимо хиљаду аутобуских стајалишта за рекламе, рекламе у аутобусу, 50 аутобуса са рекламама. Ово је сада најбољи део – „метро станице, 15 метро станица са рекламама, 15 метро возова са трасом у различитим деловима“. Ваљда су они прочитали предизборна обећања, па су рачунали да ће до 2018. године Београд већ да има метро. Ово се вероватно односи на „Беовоз“? „Беовоз“ може да личи на метро, али није метро, јер то није, наравно, независан шински систем, него је систем који је у систему међуградске и међудржавне железнице. Ту је и употреба најважнијих мостова у Граду, Железничка станица, 20% рекламних платформи, градски банери, минимум 200 градских банера и билборда, значи, све то ми имамо да дамо.  Тачка 10, продаја улазница, каже: „„Euroleague Ventures“ ће управљати продајом улазница од пуног инвентара, имаће последњу реч о локацијама ВИП места итд“. Затим пише: “Ради јасноће, стране су сагласне да ће продаја улазница у свим случајевима бити у еврима“. Ја не знам како то може да пише? Продаја улазница у свим случајевима сигурно неће бити у еврима, бар оно што се буде код нас продавало, јер би то било у супротности са нашим законима, али то пише у овом Споразуму. Има нешто што нам дају. Дају нам 200 карата А класе, 200 карата Б класе, 200 улазница са најјефтинијом ценом у горњем делу, 50 карата у председничкој ложи – то већ знамо ко ће искористити. Наравно, ми се обавезујемо и да обезбедимо безбедносне и сигурносне услове, да гарантујемо присуство полицијских снага или било које локалне власти итд. Ту има неких ствари као што је – да ми гарантујемо да ће полиција да спречи продају робе која није њихова. Не знам како то можемо да гарантујемо као Град, али, добро? Ми не добијамо ништа од улазница, бесплатно уступамо „Арену“, бесплатно уступамо огромну количину рекламних простора, њима уступамо права, све им уступамо, а ми не добијамо заправо ништа. „Домаћин не може да организује, нити да учествује у сваком случају у догађајима који се односе, или не односе на спортове који би се могли повезати са догађајем, без одобрења„Euroleague Ventures“. Обавезујемо се да нећемо бити домаћин неком другом великом догађају у то време. Наравно, „Домаћин је дужан да обезбеди о свом трошку полису осигурања од јавне одговорности, које могу настати за све људе који раде за „Euroleague Ventures“ у износу од 10 милиона евра“. Овде даље пише када могу да раскуну овај уговор: “Укључујући, али не ограничавајући вишу силу, као што је земљотрес, национална катастрофа, рат, тероризам, или уверљива опасност од истог, штете по јавни превоз, нестанци струје итд.“. Они, једноставно, могу да раскину уговор, да одустану, и без икаквих права на било какву накнаду штете нама. Овај члан 15. је заиста лош по нас, као и члан 16. – пренос права, где „Euroleague Ventures“ може у било ком тренутку да пренесе, прода ова права на неку другу фирму и да нема више никаквих обавеза према нама. Члан 16. је врло необичан. Наравно, у случају да буде неки спор, није надлежан наш суд, него неки Швајцарски. То је одприлике тај Споразум, који смо ми „херојски успели да добијемо“. Ово заиста личи на неки максималистички списак захтева некога са ким треба да преговарате. Онда ми мало преговарамо, па добијемо и ми нешто. Не, ово смо одмах потписали, све смо прихватили. Ја овде не видим да ми имамо ишта, осим – прихватам то, у Евролиги, и вероватно још у две регионалне лиге, вероватно српској и хрватској, имаћемо права да се промовишемо, да се рекламирамо. То је нешто. Оно што би ми требало да имамо као информацију, као одборници, јесте заиста процена трошкова свега овога, колико ће то да кошта, јер ће то Предузеће, да би све ово остварило, из буџета да троши много пара. Као што смо ми по природи сумњичави, не само ја, сви су одборници сумњичави, то Предузеће може, преко неких уговора са маркетиншким агенцијама, да извуче бог те пита колико пара из буџета, а да ту практично контроле нема, нема наше скупштинске контроле, јер ми овде немамо процену трошкова, не знамо колико ће то да кошта, немамо ни праву анализу о томе колико ми тиме добијамо. На почетку смо чули од представника предлагача, господина Петронијевића, ја то поштујем, који је рекао да се очекује, не знам колико туриста? 10 – 20.000, који ће бити ту пет дана. Шта они враћају у градски буџет? Они враћају туристичку таксу, која је 155 динара дневно, јел тако, и то се враћа у градски буџет. Нека врате 100.000 евра у градски буџет, а ово остало, ја се слажем, они ће да једу, пију, ићи ће у хотел, платиће ПДВ. Као што знате, ни један проценат ПДВ-а не припада нама. ПДВ иде у републички буџет.

ДРАГОМИР ПЕТРОНИЈЕВИЋ (с места):

Где Ви живите?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Колико Република из свог буџета, који ће очигледно имати много више користи од нашег, даје бар од ових 2.250.000, да и они мало учествују? Ако говоримо да ће бити прихода на основу плаћеног ПДВ-а, због потрошње у ресторанима и хотелима, то је приход Републике. Не видим овде учешће Републике у трошковима. То вам је исто као да сте узели паре из градског буџета и пребацили у републички, милион евра, два, три. Република је приходовала, ми смо дали. Финансијски то изгледа тако. Постоји та прича о реклами Града, чуће се за Београд, биће ту „ФАЈНАЛ ФОР“, наравно, али то исто има своју цену. Постоје градови који су се, организујући велика такмичења, покајали и који су се упустили у превелике трошкове и на крају су то тек касно схватили. Када је Атина организовала Олимпијске игре, то је малтене покренуло финансијску кризу у Грчкој, јер су то били трошкови који нису могли да се врате. Слично је било и у Рију. Дакле, преузмете обавезе оваквог типа, трошите паре без размишљања, не врате се те паре у довољној мери и због тога није баш сасвим тачно да смо се ми отимали са другим градовима око овог домаћинства. Нисмо, јер ово кошта. Ми њима платимо да би дошли, да би играли те утакмице овде код нас. Слажем се да постоји разлика да ли ће бити наши клубови, или неће, надам се да хоће, разлика постоји, али постоји и ризик и да неће. Оно што ја желим додатно да чујем од господина Петронијевића, а ја верујем да он има ту рачуницу код себе у својим папирима, јесте анализа, осим ових у кешу 2.250.000, односно у еврима што им плаћамо, колико ћа нас још коштати сва ова организација и све ово што сам ја сада прочитао и што Ви можете да прочитате у том Споразуму? На крају крајева, желим да знам и колико ће зарадити „Euroleague Ventures“? То је вероватно приватна фирма, они ће свакако зарадити, али, хоће ли бар нешто поделити са нама? Са домаћином градом Београдом. Кључно питање је – да ли ту постоји нека рачуница? Није спорно да смо ми у минусу. У оваквим такмичењима градови су у минусу, али морамо да знамо колики је тај минус, како ћемо да га платимо, ко ће да га плати и како ћемо да оправдамо ту авантуру у коју се упуштамо? Унапред се захваљујем на објашњењу. Хвала.