Коментарисање предлога буџета града Београда за 2016. годину.

Расправа поводом ПРЕДЛОГA ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊУ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ, ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2016. ГОДИНИ и ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2016. ГОДИНУ и још шест повезаних тачака. 26. седница, 28. децембар 2015.

Добар дан даме и господо одборници,

Пре него што почнем са излагањем, само да проверим, пошто нисам баш најбоље разумео, имамо двоструко укупно време за дискусију чланова одборничких група. А ако сам добро разумео, то сте ви сад протумачили да то значи да је време за реплику такође удвостручено. Да није два минута него четири?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ:

По Пословнику је тако. Значи, мене је тако техничка служба и обавестила и потврдила. Хвала.

Господин Бакарец. (Добацивање…… не чује се…….)

Господине Бакарец ја у сарадњи са техничком службом овде се договарам. Значи, ја вас молим. Господине Алимпићу наставите.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Није у реду да г. Бакарец са места то објашњава али је у праву. Значи 91. члан Пословника регулише време за реплику 2 минута а укупно време у које се урачунавају и реплике је дупло. Значи, можете два пута више реплика али оне и даље треба да трају два минута али добро то је сад ствар тумачења Пословника. Пошто знамо како се овде тумачи Пословник – гласањем, ако ви кажете четири и то ставите на гласање, сад ће да буде четири, нема проблема.

Али да пређемо, не на буџет, него на ових осам тачка, које смо објединили, односно расправу смо објединили. Као што видите ја сам донео и те тачке, донео сам и прошлогодишње и доста сам папира овде донео. Јер смо чули од одборника који је пре мене говорио, г. Рајковића, да ми овде одборници опозиције машемо папирима. И то је ваљда неки крунски доказ да то што ми причамо није тачно?! Ја мислим да је то управо обрнуто.

Значи, ја ћу сада за све што вам будем рекао, да кажем и где то пише. А ви ако имате испред себе материјал, а већина има, рећи ћу вам и на којој страни пише, па ћете ви моћи да проверите на свом папиру да ли то пише. И ово нисам ја писао, него сте ово писали ви, односно извршна власт. Зато машемо папирима. А онда неко то хоће као да демантује и тврди „није тачно, није тачно“, па маше рукама или наочарима. Јер папира нема. Само нека каже где то пише?

Значи, ако упоређујемо дефицит – да видимо шта упоређујемо? Упоређујемо документ тај са документом тим, а не некакве неодређене приче. И он (одборник Рајковић из СНС) је имао папире које је читао, значи налаз ревизора – одлично. Ако је пронашао у некаквим фиокама некакве необрачунате рачуне, што нису звали ревизора? Ваљда је то негде пописано, ваљда су ти рачуни негде пописани, ваљда постоји о томе неки папир и то је оно што ја тражим на већ много седница. Уколико је све то у реду, можда сте ви у праву, можда је постојао некакав дефицит од 20%? Докажите.

Ја само стално тражим где то пише, да могу и ја то да прочитам и да анализирам, како сад тај дефицит од 20%, разумете? Док тога нема – папира, можемо да машемо наочарима и рукама и да тврдимо „јесте, часна реч 20%“. А важно је то питање зато што, како да вам кажем, ја нисам приметио ни један једини наступ градоначелника и градских челника а да нису изнели ту лажну чињеницу да су наследили дефицит од наводних 20%. И никада нису покушали ничим то да документују – на телевизији, у ходнику, кад држе говор, увек само кажу „ми смо наследили 20% дефицита“. А ја кажем: одакле, где то пише да сте ви то наследили, јер то тако није било, знате? Шта можемо да упоређујемо? Ево: Одлука о буџету, ова коју сте сви добили, па окренете – прва страна и доле у дну пише: “укупни фискални дефицит 3.887.266.000, итд.“ и то пошто ту не пише у процентима, колико смо чули од г. Милосављевића: 4,6 или 7% колико је?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ:

Господине Милосављевићу, па не може да вас пита. Имате право на крају да образлажете, пустите га има право да прича.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Шта ће бити после ребаланса, то ћемо да читамо у ребалансу а сад читамо шта је овде. Сад је дефицит предвиђен да буде 4,5%, па да се вратимо поново на то, да не морамо сад то стално да понављамо. Пише овде, али је писало и на првој страни и других буџета, за претходне године, јел се сећате? Значи, кад смо усвајали буџет за 2013. годину, тамо је стајало да је дефицит 3.919.700.000, то је било 5,14 одсто. Па је онда био ребаланс који био у 26. јуна 2013. године и тада је дефицит предвиђен на 6,36%, то је прва страна тог ребаланса. И онда је била смена градоначелника, па долазак Привременог органа и Привремени орган наводно проналази те скривене рачуне, ваљда их уноси у буџет, ваљда их евидентира и онда Привремени орган ради ребаланс у децембру 2013. године а дефицит је тада утврђен на само 3,51%.

Значи, када је садашњи градоначелник Синиша Мали постао градоначелник он је наследио дефицит из ребаланса из јуна 2013. А када је он постао председник Привременог органа, наследио је тај дефицит од 6,36%, онда је он урадио ребаланс и направио то другачије, у реду, као Привремени орган и ту је утврдио дефицит од 3,51%. Тај дефицит је он наследио кад је постао градоначелник. Мислим, то су папири истоветне врсте које упоређујемо. Ако упоређујемо неке друге папире, онда реците, али сада упоређујемо прве стране одлука о буџету и одлука о ребалансу.

Значи, није тачно да је било ко наследио дефицит од 20%, него је наследио мањи дефицит него што је сад. И тако пише на првим странама буџета и никаквих сад ту објашњења нема типа: „па ви машете папирима“. Да, ја машем папирима. Машите и ви папирима, ако их имате.

Тачка 1. пре буџета – Одлука о обиму средстава за вршење послова Града и градских општина итд. Значи, Одлука којом се расподељују средства између града и градских општина. То је била тема и на прошлој седници. Када смо, ако се сећате, по не знам који – трећи, четврти пут мењали критеријуме који иначе треба да буду стални, на основу којих се ова Одлука ради.

Овде се урадило обрнуто. Значи, прво се знало шта се хоће – да се драстично умањи буџет централних општина у којима је на власти за вас непопуларна влада а онда су се уназад радили критеријуми. Па су критеријуми једни били предложени за 24. седницу, па су скинути с дневног реда, па су на прошлој 25. седници, пре две недеље, усвојени критеријуми на основу којих смо већ значи и како ће изгледати ова Одлука о обиму. И тад смо на тој седници могли да чујемо доста говора, донекле сличним овим данас, али били су још више у том правцу, где се исказивала одређена врста… презира према грађанима центра града. „Они уживају, они поправљају паркиће, мењају се жардињере, деца им имају бесплатно пливање, деца им добијају компјутере, имају геронтодомаћице“ итд. „Е, неће то тако више моћи!“ Кажете ви. „Сад ћемо ми те паре да дамо периферним општинама где нема канализације, где се тешко живи, па ће грађани са периферних општина да добију те паре.“ У реду. То се увек радило у некој мери, јер су приходи у центру града већи и од пореза на зараде и од пореза на имовину, неколико пута већи и од овог извора средстава – кирије на пословном простору, јер је то центар града.

Наравно да се део средстава преливао ка општинама које су периферне, јер је то део једне буџетске солидарности. И овде је сад речено „е, сад ће то још да се екстремно уради, узеће се пола милијарде централним општинама и то ће онда да се да на периферију.“ Па човек то чак може и да прихвати. Али видите, порадовали су се узалуд одборници са општина које нису у строгом центру града, јер се то преливање у ствари није десило. Предлажем вам да сви отворите страну 13. где је табела ове одлуке, прве тачке дневног реда, и онда ћете горе видети у табели, остварење буџета за 2015. и план за 2016. годину и ту ћете онда моћи да видите да је остварење прихода града за прошлу годину 70,6 милијарди а да је план за ову годину 85,5 милијарди, 15 милијарди више прихода за град треба да буде ове године.

Општине имају минус, значи имају мање. Конкретно значи на страни 12. можете да прочитате, где пише „структура текућих прихода, итд.“ у Буџету града је обим повећан за 11.884.000.000 динара, а у буџетима градских општина смањен за 526.670.000. Значи, ако посматрамо обим свих општина заједно, свих 17 општина смањен им је буџетски оквир за пола милијарде, односно више од тога – за 526 милиона динара.

Значи, те паре, то су те паре које су узете од ове четири општине. Стари град, Врачар, Савски венац и Звездара. И те паре, оне нису, онако како вам је обећано колеге одборници на прошлој седници, дате другим општинама него њих је узео град. То је наравно оно што се иначе овде ради – централизација. То је централизација фискална. Град је то узео, па имамо сада ту ситуацију, ако се и даље буду мењале жардињере, поплочавали већ поплочани тргови, што сви знате ко то ради, ако гледате телевизију, Весић то ради, не раде то општине. Значи, град ће то да ради, односно градски функционери у кампањи са парама тим које узимају од градских општина, наравно. Значи и то је централизација.

Ми неке надлежности, неке послове које су радиле градске општине, кажемо – „нее, сада ће то да ради град“!? То је развлашћивање градских општина, то је централизација, то супротно од децентрализације за коју се ви наводно формално залажете. Значи, то је оно што се десило, Град је смањио обим комплетно свим општинама, било је ту неке прерасподеле код већине општина, а код 4 општине је буџет смањен за укупно преко 526 милиона динара и то је узео Град.

Е, сад се поставља питање, пазите, враћам вас поново на страну 13. и горњи део табеле, значи приходи Града 70 милијарди ове 2015. године, а 85 милијарди за 2016. годину. Чули смо мало пре више пута кукњаву како је у 2016. години врхунац тих враћања кредита и како то износи чак 8 милијарди динара. Пазите сад шта овде пише: Град је имао буџет 2015. године 70 милијарди приход, а имаће ове године 85 милијарди, то пише на 13. страни табеле. Значи 15 милијарди више прошле него ове године. Ако је тај врхунац враћања кредита тих 8 милијарди, то у ствари значи да Град нема никакав посебан проблем. Могли смо да узмемо те кредите у износу од 400 милиона евра, рачунали смо на повећање прихода у будућности, значи да Град неће имати све мањи и мањи буџет, него ће имати све већи и већи буџет и да ће од једног дела тог повећања, од половине тог повећања моћи да се врате кредити. То је логика. Значи, никакав није претио банкрот, никакво силно чудо и кукање.

У таквој ситуацији и треба узети кредит и потрошити га на инфраструктуру, на путеве, мостове, ревитализацију трамвајских пруга, изградњу школа, на све оно на шта је кредит и трошен. На то је кредит трошен. Ово само доказује да ту уствари није било никаквог проблема. Сваке године, свака седница, свако излагање ове Градске власти своди се на кукање и кукумавчење: „шта смо затекли, куку леле, дуг, кредит“, ово – оно.

Две године већ владате, четири године на републичком нивоу, ништа не радите само кукате на то шта је пре било. Ништа посебно пре није било, само се пре радило, а сад се кука. Нема никаквих проблема, нити банкрота, нити дефицита који не може да буде покривен и све би ово врло решиво било и да нисте ви извршили промену власти, смену градоначелника. Значи да пустимо ту ствар. Доста, у реду, рекли сте „куку леле, шта смо затекли“ али ајде сад почните да причате о нечем корисном, дајте да нешто радимо.

Није ово наравно баш тако једноставно, као што ја причам, па да ми не би после одговарали и објашњавали, ја знам зашто Град има 15 милијарди више тих прихода. Зашто је то тако приказано. То се види на крају крајева у буџету. (Чује се неко добацивање из сале). Па ево сад ћу да вам кажем:

Значи, имате приходе интегрисаног тарифног система од 9 милијарди, који су ове године у буџету приказани да су 9 милијарди, а прошле године је било приказано само за пола, значи 4,5 милијарде. То је већ те 4,5 милијарде. Имате 2 милијарде прихода из обданишта који нису били приказани у буџету, а постојали су наравно, то су паре које грађани плаћају за децу у обдаништима, оданде се онда плаћају трошкови обданишта, плате итд. Сад је то приказано у буџету, па је то још 2 милијарде повећање.

Предвиђена је већа продаја нефинансијске имовине, а то значи продаја градског грађевинског земљишта и продаја објеката у својини града зграда, станова и то ће бити више тога продато у односу на прошлу годину. Ја мислим негде за 800 милиона или милијарду и то је још један додатак у буџету. Али пазите, то је продаја градског грађевинског земљишта и градских некретнина. То не можете сваке године да продате. Кад продате – продали сте, тога више нема, неколико година ће бити земље и станова за продају а онда ће у једном тренутку да нестане. Према томе, не можете да рачунате на тај приход као на нешто што ће вечно да постоји.

И оно што је посебно занимљиво, о чему је један од претходника говорио, а и ја – добит јавних комуналних предузећа. А то значи профит јавних комуналних предузећа, вишак који је остварен у пословању јавних комуналних предузећа. А како може да се оствари тај вишак? Тако што грађани плаћају комуналне услуге преко предузећа Инфостан. Извињавам се, сад ваљда морам да кажем „Инфостан технологије“. Плаћају грађани воду, плаћају грејање, плаћају комуналне услуге, изношење смећа и уместо да те паре буду онда и максимално употребљене само за те услуге, значи за трошкове грејања, трошкове производње воде, одвођења канализације, за трошкове тих услуга. А ако остане пара – треба смањити цене. Али не, овде се остварује профит, вишак!?

Значи, грађани плаћају грејање скупље, више него што би морали. Конкретно, имали смо у 2014. години 4,5 милијарде динара вишка од грејања и то је онда уплаћено у буџет. Што је рекао један од претходних говорника, то је парафискални намет, пуњење буџета са нечим што није порез и што не треба да служи за пуњење буџета. Значи, ако постоји толики вишак и профит у пословању јавних комуналних предузећа, или га уложите у унапређење те услуге, да грејање буде боље, да изношење смећа буде боље итд. или смањите цене.

Овде је један од претходних говорника, ја мислим г. Прелевић, рекао да су смањене цене комуналних услуга. Ја сам се баш изненадио, јесте рекли сте, па сам вас питао са места, па сте ми рекли да дођем овде да питам, да питам која је то цена комуналних услуга смањена? Повећане су наравно. Цене свих комуналних услуга од кад сте ви на власти, не много али су повећане, а остварен је велики профит који се уплаћује у буџет.

И оно што највише боли, је повећање пореза на имовину, која ће у овој години да буде негде 2,5 милијарде или 2,3 милијарде. Значи, у односу на ову годину више пореза на имовину ће бити наплаћено 2,3 милијарде. Погледаћемо после табелу где то пише, па ћу вам ја цитирати како сам дошао до те суме, али то могу чак можда и одмах.

Ево овако, страна 13. Још увек сам на тачки 1. још увек нисам прешао на буџет. Значи, страна 13. па имате при дну „изворни приходи“, па каже „порез на имовину“, процена остварења, укупно 15.510.800.000, а план за 2016. годину 17.800.000.000. Када од 17 милијарди и 800 милиона одузмемо 15 милијарди и 500 милиона, то вам је 2 милијарде и 300 милиона. Значи, ево машем папиром. Није милијарду и 800, него две и 300, што пише у вашем папиру.

Значи, ако сте читали новине, пратили медије кад смо имали прошлу, претпрошлу седницу, кад је усвојена Одлука о минималном повећању амортизације и главна вест је била „смањиће се порез на имовину“. Знате, порука у медијима коју сте слали ка грађанима била је: „па смањујемо, па схватили смо да смо преоптеретили грађане, смањујемо порез на имовину“. Ово што данас усвајамо каже „не, не смањујемо порез на имовину него повећавамо порез на имовину“.

И ајде да останемо још на порезу на имовину, пошто, повећава се сума од прихода пореза на имовину. Ајде да погледамо у буџету, то је страна 134. где ви дајете објашњење. На врху 135. стране у Одлуци о буџету стоји „порез на приход на имовину планиран је у 2016. 14,8% више у односу на процену остварења у 2015“. Па онда кажете зашто.

Повећање прихода од пореза на имовину очекује се на основу… па ту има неколико основа. Јесте ту је и озакоњење, ту је и проналажење нових непријављених кућа, али је ту и „утврђених виших износа пореза на имовину“. То је прави разлог. Овај: обвезницима који не воде пословне књиге, а то су грађани који немају фирме, због промене висине пореске основице, узимајући у обзир прописано ограничење у повећању пореза у односу на 2015. годину од 80%. Значи, никоме не сме више од 80% да се повећа порез, али до 80% може, као и смањење амортизације и промена просечних цена по м2, не на доле, на горе, промена просечних цена по метру квадратном.

Значи, ви сте у образложењу написали како повећавате порез на имовину. Није то никаква тајна. И да вас подсетим на историјат пореза на имовину, као једног од најзначајнијих прихода Града.

У 2013. години пре увођења привремене управе, добро, она је уведена у новембру, значи до краја те године, наплаћена сума пореза на имовину је била 5,5 милијарди динара. Затим је повећан порез на имовину… (Неко из сале добацује: „По закону је повећан“).

Господине, немојте да ме прекидате. Али сви који добијају обрачун годишњи од Пореске управе, добили су решење о порезу и видели су да ли им је смањено или повећано. Значи, повећано је и сада говоримо, значи 5,5 милијарди у 2013. Сада говоримо о 15 милијарди у прошлој, у овој 17 милијарди!? А ја ћу да се усудим да за 2017. годину прогнозирам 21 – 22 милијарде. Зашто? Не зато што сам видовит, него због онога што имате у образложењу Предлога закона о финансирању локалне самоуправе, који се налази на сајту Министарства финансија. Значи, нови Закон о финансирању локалне самоуправе, треба да се усваја почетком следеће године и да почне да важи од 2017. године и по том Закону је предвиђено да Београд повећа порез на имовину за још 3,5 милијарде. То је тако наведено у образложењу.

То још није усвојено. Говорим дакле о Нацрту закона о финансирању локалне самоуправе. По том нацрту смањује се, Граду се смањују одређени приходи, смањиће се учешће у порезу на зараде, укинуће се одређене таксе. А како град треба то да надокнади? Тако што ће грађанима још да повећа порез на имовину. И ја сам се позвао на папир, имам га и ту али не могу сада да га нађем, али га можете наћи на интернету, на сајту министарства, ради се о образложењу Предлога закона о финансирању локалне самоуправе.

Оно што је интересантно од прошле године од кад усвајамо овај програмски буџет, јесте што у њему можемо да видимо не само ове цифре и милионе, милијарде, него можемо и да видимо на шта ће се то трошити, можемо да видимо ове тзв. индикаторе који нам показују шта ће да се тим уложеним новцем оствари. Значи, то је овај програмски део буџета, од 80. стране, и сад ту онда видите, то је сад врло ситно.

Морам да се захвалим обрађивачима, пошто онај Буџет за 2015. је био умањен на А5 формат, па сам ја прошли пут морао лупу да носим да бих гледао програмски буџет. Сада је јако још доста ситно, ипак је то доста веће, сада је штампано на А4 формату, па могу без лупе да гледам. Значи, погледајмо страну 85. на којој се налази оно што је јако занимљиво о чему је градоначелник говорио и о чему су говорили и други. Узевши у обзир буџет и пројекције буџета, пошто је ово програмски буџет, имате базну годину, то је ова 2015., имате пројектовани буџет који усвајамо за 2016., а у програмском буџету се онда предвиђају, пројектују средства и индикатори којима се прати шта се тим средствима постиже, шта се дешава на терену за 2017. и 2018. годину, значи 3 године унапред.

На страни 85. горе при врху су индикатори који треба да покажу како ће се кретати повећање броја прикључака на канализацију. То је оно о чему се прича овде онако машући рукама и без папира. „Уложићемо, направићемо канализацију, сви грађани Београда ће за 10 година, да имају прикључак на канализацију“. Тренутно кажу, трећина грађана Београда нема прикључак на канализацију. Добро. Колико има тих прикључака у базној години?. Ево овде на страни 85. пише 69.477. Ако 30% нема, значи да бар 100 хиљада треба да постоји тих прикључака, јел тако? И ако ћемо за 10 година све да прикључимо, треба да прикључујемо годишње 3 хиљаде.

Шта је циљана вредност наведена у овој табели за 2016? 69.677, само 200 прикључака више. Толико се направи годишње нових зграда у Београду и овако и онако, а ови који сад немају канализацију, њих ту нема. 2017. – 69.877, нема никаквог повећања, значи ни 2017. Да видимо има ли нешто 2018. када вам иначе истиче мандат, тој нашој Скупштини овде… Е, тог податка нема из неких разлога. Значи, у целој овој вертикали постоји тај податак, индикатори за 2018. али овде је нула, нема ништа. Али је јасно из упоређивања, значи 2015, 2016, 2017. године, број нових прикључака на канализацију по овом буџету ће остати низак, значи по 200 прикључака више годишње, чисто онако да не буде баш да ништа није прикључено.

Нисам ово ја писао, ово сте ви писали. Можда ово није тачно, можда је ово безвезе, а што нам онда дајете безвезе материјал да о њему причамо? Али то тако пише. Значи, то вам је план за проширење канализационе мреже.

Ево, сад вас позивам на страну 101. да окренете, ту је такође један индикатор, који је мени интересантан, при дну доле „број деце у предшколским установама града и у приватним установама заједно“, значи сада је 61.760 у овој години. Значи, ту је предвиђена циљана вредност за 2016, 2017, за 2018. Иначе, значи 30% деце није покривено том услугом. Нема повећања у плану? Број који предвиђате до краја вашег мандата је потпуно исти, значи нема нових места у обдаништима по буџету који ми данас усвајамо. А нисам чуо да је неко уложио амандман и рекао да је ово грешка.

На страни 138. „Приход од дела добити јавних предузећа“, ове године треба да буде 5 милијарди и 450 милиона. То је значи вишак који се остварује, највише вероватно опет од Топлана, значи вишак који остаје када грађани плате грејање. Плати се гас, плати се мазут, плати се одржавање система и онда остане вишак од 4 милијарде динара!? А шта ви кажете на то? „Ајмо да га ставимо у буџет и да га потрошимо за расељавање за Ал Абара да може човек да гради“. Грађани нису те паре дали за то, они су платили грејање. Ако је гас појефтинио, смањите цену грејања и то сам и прошле године причао и ником ништа.

То је потпуно нормално, ако падне цена гаса, падну трошкови грејања, онда и грађани очекују да им се смањи цена. Јер кад буде поскупео гас и поскупели трошкови грејања, онда нећете тако цинично да добацујете, него ћете наравно повећати цену грејања и рећи: „па људи, поскупео је гас“. Е, ја сад с правом тражим да се сада смањи цена.

Овде исто и то образложење да у буџет улазе средства ИТС-а која раније нису комплетно ушла и исто тако на страни 138. „примања од продаје нефинансијске имовине“, значи милијарду и по је, Дирекција ће продати градско грађевинско земљиште. Продати га и онда Град више неће бити власник, нећемо га више имати, на тај начин се повећава овај буџет и ствара се та слика силног повећања буџета. Кажем вам опет то неколико година може тако, али неће дуго.

Е, сад има ту у овом програмском буџету, и овако чисто да кажем као куриозитет, неких ствари. На пример, као једна од мера штедње које је Привремени орган увео, а Привремени орган је прво ударио на социјално угрожене, на социјалне категорије, на укидање помоћи пензионерима, на смањивање принадлежности породиљама, трудницама, на смањивање социјалних давања, на смањивање попуста које социјално угрожени имају на комуналне услуге. Па су тада укинуте студентске и ученичке стипендије, па је онда схваћено, то је било 2013. – 2014., па је ове године то као враћено, делимично. Ето, било је студентских стипендија ове године, 2014. сте их укинули, а ове године сте као нешто вратили. И мене занима колико ће бити тих стипендија сад у 2016. години? И није грешка – пише 200 динара. Јел тако? Ево страна 180, при дну, студентске стипендије у износу од 200 динара. Проверио сам и у табели, није грешка, заиста и у табели стоји 200 динара.

Претпостављам да ћете то у јуну од суфицита у ребалансу повећати, али сад је оволико и чисто га читам овако као куриозитет. Занимљиво је да знају студенти колико мислите на њих.

И још један занимљиви куриозитет на страни 194. тамо каже исто једно објашњење, једног интересантног трошка, то је доле – Служба за комуникације и координцију односа са грађанима, па каже „програмска активност – информисање и за израду портала Града Београда, односно за сајт Града, онај сајт „beograd.rs“. – 19 милиона и 200 хиљада динара“. Е сад, да не погрешим, овде фали једна нула, на страни 194.

Вероватно особа која је куцала ово, није могла да верује да толико може да кошта сајт, па је прескочила једну нулу, али у табелама је то ипак 19 милиона и 200 хиљада динара. Ту је секретар, па ме исправите ако ја грешим, ако је то мање, ако је то 192 хиљаде, па и да прогутамо. Али ако је заиста 19 милиона и 200 хиљада динара, то је 160 хиљада евра за сајт „beograd.rs“! Тако пише. Што је мало много. Ту би смо се могли сетити силне хајке и панике када је, сећате се, Министарство г. Дулића направило сајт „Очистимо Србију“, који је коштао чак 25 хиљада евра, па је на то била велика повика. А овај сајт треба да кошта, ако је ово што пише овде тачно, 160 хиљада евра. Једва чекам да видим тај сајт.

Ове остале одлуке које су везане са Одлуком о буџету, не бих сад нешто много ни коментарисао, осим ове последње одлуке, а то је тачка 8. о промени зона. Одлука о одређивању зона, која је битна, јер ту се одређују зоне на основу којих се наплаћују комуналне таксе града Београда.

Ми смо на седници 30. новембра, променили ту одлуку, јел се сећате? И као променили смо зоне. То је било пре мање од месец дана и сад опет мењамо зоне. Значи, ја само молим, да би уопште могли привредници у Београду, који плаћају те таксе и накнаде да знају у којој су зони, да не мењамо зоне баш сваки час.

Добро, имам још десетак минута, али не морам баш све да потрошим, пошто је време било дупло. Хвала вам.