Коментарисање ребаланса буџета за 2016. годину

Обједињена расправа поводом тачака дневног реда ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2015. ГОДИНУ,

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊЕ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2016. ГОДИНИ,

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О РЕБАЛАНСКУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2016. ГОДИНУ и

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА ПРОЈЕКАТА И АКТИВНОСТИ КОРИСНИКА СРЕДСТАВА БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2017. – 2018. ГОДИНУ. 31. седница, 22. јун 2016.

Господине председниче Скупштине, ово што се говорило, ја морам да кажем да није коректно, јер је колико је одборник Марјановић имао времена?

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, још једном вам кажем… не мерите му време сада, ја се извињавам ако ме оптужујете да сам ја намерно пореметио систем, ево прихватам, али да знате од грешке техничке службе се ништа страшно неће десити, говорите колико год хоћете, али у овој скупштини нико не гласа из Бодрума, нико не гласа лажним картицама, овде се зна ред и извините због техничке грешке.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Питање је и да ли овде има довољно одборника за усвајање ребаланса буџета, а што се тиче ове грешке, ја једноставно морам да кажем: поведите рачуна, ваш посао на тој позицији није да расправљате са висине са нама одборницима, него да водите рачуна да се Скупштина одвија у складу са Пословником. Значи, постоји могућност по члану 84. Пословника када се спајају важне тачке да се да време за расправу у двоструком трајању. Прошли пут кад смо усвајали буџет то смо и урадили, одлучили смо да се одобри двоструко време трајања расправе. И мериоци времена су помислили да је и сада тако и то смо видели на дисплеју. Немогуће је, разумете ли, да ми ускладимо сада то, јер одборник из моје одборничке групе је сматрао да имамо двоструко време, говорио је дуже, онда кад сам ја дошао на ред, ви сте тек онда приметили и наложили да се умањи време за које је писало да ми је преостало.

ПРЕДСЕДНИК:

Говорите господине Алимпићу колико год хоћете, имаћу толеранцију, само се држите Дневног реда. Молим вас, тихо. Овде више не пише колико имамо времена, тако да ни ја ни ви нећемо знати.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Пише 38 минута, али нема везе. Немојте да добацујете са места, или ћу само дуже да говорим због тога, сигурно нећу краће говорити.

Али и да пређемо на тему. Буџет, односно тако спојене 4 тачке Дневног реда. Да кренем од Ребаланса. Као што смо могли да чујемо и од представника предлагача и од неких учесника у расправи, овај Ребаланс доносимо зато јер се повећавају приходи, али повећавају се и расходи. Приходи се повећавају отприлике за 6,5 милијарди динара, али повећава се и дефицит, предвиђени дефицит за још 3,5 милијарде динара? Тако да се обим тих расхода, издатака буџета укупно повећава за негде око 10 милијарди, што је у односу на првобитно утврђени буџет преко 10%.

Значи, расходи буџета, трошкови се повећавају за преко 10%?! Није овде само у питању повећање прихода, и да сад ми те приходе треба да распоредимо, у питању је да то повећање прихода очигледно није било довољно и повећава се и предвиђени дефицит. Планирани дефицит је био, када смо у децембру усвајали буџет 3,887 милијарде динара, што је негде било око 4,5% тадашњих предвиђених прихода. Сад се повећава на 7 милијарди и 231 милион динара, што је ако сам добро израчунао око 7,78% предвиђених прихода. То није мали дефицит. Да подсетим, пошто овде људи воле да се подсећају те 2013. године, када је Демократска странка била у граду на власти, колики је тада био тај исти планирани дефицит? Значи, планирани дефицит можемо да упоређујемо са планираним дефицитом. Ако намеравате да уведете неки други појам, као што сам видео у јавности да помињете „реални дефицит“ који не постоји у закону, нити у овим папирима, онда поредите реални дефицит из једне године са реалним дефицитом из друге године. Планирани дефицит 2013. године на почетку је био 5,14%, а после Ребаланса који је исто био у јуну 6,36%. Мање него овај сад дефицит, а после Ребаланса који је био у децембру, који је урадио Привремени орган, дефицит је био само 3,51%. И то су чињенице. Значи, имамо раст прихода за 6,5 милијарди и овде смо могли да чујемо отприлике одакле је тај раст прихода, односно известилац, ја милим да је то рекао, сад то је много компликовано, неки приходи су подбацили у односу на предвиђене и планиране, а неки су већи. Пошто је све укупно више, највећи део тог повећања је чувени профит, добит јавних комуналних предузећа. Онај профит који се предвиђа да ће бити, добит ће бити из претходне године 5,453 милијарде и из ове текуће године урачунаћемо половину периодичним извештајима – 4,4 милијарде. Укупно сад рачунамо на 9,866 милијарди повећања, односно прихода у овом буџету од те добити јавних предузећа и то је образложено на 138. страни. Значи, на почетку је било планирано 5,450 милијарде од јавних предузећа, сада је још 4,4 милијарде, и то је интересантан број – 4,4 милијарде динара, па молим да га запамтите за касније.

Осим тог повећања добити јавних предузећа на ово повећање укупног буџета утиче наравно и суфицит из претходне године. Био је планиран на 5,45 милијарди и сад се на тај суфицит додаје још 4 милијарде и укупно ће то да буде преко 9 милијарди, 9 милијарди и 172 милиона, значи планирамо суфиците који се преносе из прошле године, мада негде половина од тога Дирекција има суфицит, Дирекција је имала извршење од 30% од планираног и преноси се 4,5 милијарде из прошле године у овогодишњи програм Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Када саберемо тај пораст прихода од шест и по милијарди, поред дефицита од три и по милијарде, планирано је да се потроши до краја године у овом буџету неких десет милијарди динара више него што је било планирано крајем децембра када смо први пут усвајали буџет. То је приходна страна.

Расходна страна, на шта треба сада тих десет милијарди да буде потрошено? Значи, свакако је у питању нешто што није било предвиђено у оном првом буџету у децембру а што је потребно потрошити, потребно урадити, па би по тој некој наопакој логици коју ви овде користите могли да кажемо да је Град био задужен и да је некоме дуговао тих десет милијарди па ево сад ћемо их употребити. И овде је било речи о тим неким највећим ставкама које чине то повећање потрошње у буџету од десет милијарди. Скоро пола милијарде, односно неких четристотине и двадесет милиона су расходи за новозапослене. Констатовали смо да у образложењу стоји да је то само за сто нових комуналних полицајца па и пошто је то превише, сазнали смо да су ту и планирани и други новозапослени. Толико о тој причи о незапошљавању нових људи у Градској управи, о смањењу броја запослених, значи врло је евидентно ново запошљавање и пораст трошкова за њихове зараде.

Затим имамо расходе који се повећавају за извршене услуге у Јавном превозу односно у овом Интегрисаном тарифном систему. Ту је чак 2.376.000.000 динара више сада по Ребалансу него што је било у плану. Ко је ту подбацио у проценама и да ли су били као што би ви то рекли у питању некакви трошкови који су били сакривени и стављени у фиоку када смо усвајали буџет за 2016. у децембру па су сад изашли? Сада, 2.376.000.000 динара одједном се констатује да је потребно до краја године још платити за превоз, значи за ГСП, за ове приватне превознике, за железницу, за Беовоз и за Апекс који врши наплату карата и који за то има 8,53%. То изгледа уопште није било предвиђено у првобитном буџету? Било је, што би ви рекли, стављено у фиоку па су се сад у Ребалансу тек сетили да и они људи имају право на 8,53% за ту своју услугу.

Интересантно је исто и велика цифра више од пола милијарде 571.000.000 је за дотације и трансфере градским општинама, што је доста. То вам је као буџет једне целе градске општине и то је на страницама 197. и 198.  и ту ћу цитирати шта пише – да тих 571.000.000 је за намене недовољно планиране кроз додељене оквире градским општинама?! Ту само могу да кажем две ствари. Прво, па ја сам тај који је говорио када је усвајан буџет и који је тврдио да је управо за овај износ мањи оквир општина и да нисте добро планирали!? Баш сам ја то говорио и то вам је у стенограму. Сад се испоставља да сте ви схватили да за пола милијарде није довољно планирано кроз додељене оквире градским општинама. Али у чему је разлика? Да је то како треба додељено градским општинама а не кроз ове дотације и трансфере дискреционо које Градско веће и Градоначелник одлучују којој ће општини када да дају а када не, него да је то у складу са критеријумима дељено, е онда би све општине имале право на део овога. А на овај начин ово су, наравно, добиле одабране општине и у ових пола милијарди се наравно крије предизборна кампања СНС-а која је финансирана и коју сад из ребаланса треба покрити. Предизборна кампања у одабраним општинама. То је врло видљиво из материјала и из текста, али нажалост немам времена да детаљишем о томе јер има других ствари о којима треба причати.

Највише у ствари новца од тог новог дефицита и од тог новог прилива средстава који се планира биће, у ствари, дато и то је ово на страни 147. – права и накнаде Социјалне заштите и онда су неки одборници овде видели, учинило им се, одборник Марјановић који је говорио пре мене, каже то је сад новац који ће добити труднице, обданишта, породиље и тако даље. Наравно да ништа од тога неће видети никакве труднице, ни породиље ни обданишта, јер пише да је у питању плаћање обавеза по примљеним рачунима Инфостана. То пише на страни 147, то је 4.709.000.000 динара. 4.709.000.000 динара иде Инфостану, Инфостан узима свој проценат а онда  неких четири и по милијарде или колико, трансферише Јавним предузећима а то је управо онај број, она цифра, она сума од четири и по милијарде колико ће Јавна предузећа имати већи доходак у овој години односно већи профит него што је од почетка било планирано. Значи, проста логика и проста математика говори да је овде у питању једно пресипање из шупљег у празно. Сад не знам шта је ту прво, јел да, шта је кокошка, шта је јаје, шта је шупље, шта је празно, али овако Јавна предузећа добијају по некаквим примљеним рачунима Инфостана који претпостављам да су примљени сад у овој години? Када су они примљени? То је питање на које ћете ми ви одговорити када буде представник предлагача одговарао и ти рачуни Инфостана се сада плаћају и четири и по милијарде динара одлази Јавним предузећима, највише Београдским електранама које су и највећа ставка на тим рачунима и онда, пази чудо, та Јавна предузећа констатују да им се појављујуе вишак од баш четири и по милијарде и тај вишак уплаћују у градски буџет, враћају га назад.

Ко је ту шта вратио? Какву корист од тога су имале породиље или обданишта или шта се већ овде помиње а, нажалост, не само овде него и у саопштењима јавности да се јавност обмањује. Заправо ништа. Није се овде догодило ништа, паре су направиле круг. А шта је у питању, у питању је значи то да су пре прекомпоновања власти 2013. године грађани са најнижим примањима имали право на попусте код плаћања Комуналних услуга преко Инфостана и то је зависило од њихових примања. Они који имају најнижа примања имали су право на 50% попуста, па они са мало већим цензусом примања 40%, 30%, итд. Привремени орган је онда у априлу 2014. године смањио та права најсиромашнијим грађанима, смањио те попусте. Конкретно, ко је имао попуст 50% смањено му је на 30%, ко је имао 40% смањено на 25% и тако даље. За те грађане комуналне услуге су тог тренутка поскупеле и то много. А за Комунална предузећа да су добијали те паре то би значило да су добијали много више, јер таквих грађана има 61 хиљада домаћинстава, то значи да није мало. У време када су ти попусти били оволико – 50% па по скали, требало је Јавним комуналним предузећима да се из буџета надокнађује та разлика, значи да не буду Јавна комунална предузећа та на која пада терет социјалне помоћи и солидарности према грађанима него да тај терет падне на градски буџет.

Али, није необично у држави Србији да тај терет пада и на Јавна предузећа. Поменућу чувени Србијагас који је увек у проблему и дугу и кука како је гас много јевтин и како је то социјална категорија па траже од државе паре да му надокнаде ту разлику у цени, па ето, ипак опет добију из буџета. Шта се онда догодило, тај новац није пренет тим предузећима а ја мислим из документације која је расположива да он није био ни фактурисан, значи да је тај новац о коме сад говоримо био фактурисан а да су га предузећа фактурисала односно Инфостан, онда би то било евидентирано у извештају ревизора 2015. године за 2014. годину, а није. Било би евидентирано и да ли је евидентирано у овом извештају овог ревизора приватног за 2015? Или? Ево, тај извештај имамо, овај ДРИ државни ревизоров немам јер је он у електронском облику на сајту. Значи, ја већ пар година покушавам да добијем одговор и од вас и од вас овде у првом реду о каквом ви то дефициту говорите и о каквих то 20% и тако даље и најзад смо дошли на праву истину да ви у ствари говорите о том пресипању између градских предузећа и градског буџета? Али видите, када повећате цене и када не дајете ту социјалну помоћ грађанима, предузећа, она су функционисала и пре тога, она од тога у ствари остварују само профит. Ако им грађани плате четири милијарде више, њима је то четири милијарде профита и они то уплате у буџет града. Од априла 2014. године најсиромашнији грађани, 61.000 домаћинстава плаћају много скупље рачуне Инфостана а сада се испоставља да они плаћањем тих скупљих рачуна отплаћују сами и онај попуст који су имали у време кад је градоначелник био Драган Ђилас 2013. године! Значи, од тог новца што они сад више плаћају комуналне услуге јер су им попусти смањени, тај новац се сада приказује као профит Јавних комуналних предузећа, нарочито у Топланама, тај профит се пребацује у буџет а онда се из буџета поново враћа у предузећа. На тај начин заправо грађани уназад плаћају то што су раније имали попуст. Тих 61.000 породица најсиромашнијих грађана.

Да ли су они то прихватили, да ли они на крају крајева уопште то знају то је друго питање, али то је једноставно чиста математика. Кажете да су смањене неке друге ставке рецимо порез на имовину? Да, он је мало мањи сада у односу на предвиђену цифру која је била 17,8 милијарди динара. Овде сабирам значи и општине и Град, значи 17,8 милијарди су грађани Београда требало да плате порез на имовину. Сада по Ребалансу 17,3 милијарде, значи дошло је до одређеног смањења. Али, до таквог смањења је дефакто дошло и прошле године, јер је прошле године било предвиђено 15,8 милијарди а наплаћено је 15,4 милијарде, значи увек се ту мало пребаци очекивање, јер грађани немају пара да плате тај порез, али, ако сте ме пажљиво слушали, ове године ће ипак бити наплаћено две милијарде динара више. Две милијарде динара ће грађани Београда платити порез на имовину више него прошле 2015. године по завршном рачуну. Значи, прошле године је било 15,5 ове године 17,5 милијарди, значи две милијарде више а подсетићу вас да је 2013. године порез на имовину за грађане Београда био 5,5 милијарди. Сада је више него три пута више. Три пута више, значи толико грађани плаћају скупље порез на имовину, а плаћају, и то они најсиромашнији и много скупље комуналне услуге и то су сад ти вишкови којима се ви тако силно хвалите, значи на рачун грађана и то оних најсиромашнијих.

Однос према општинама. Дакле, то је тачка два, измена одлуке о обиму средстава општина. Значи, као што смо констатовали, Град је свој буџет сада увећао за десет милијарди динара, преко 10%. Колико је логично било онда, да су и оквири општина мало увећани, да и они добију нешто од тога? Али, не добијају ништа. Значи, на страни 10. ове Одлуке о обиму средстава стоји да је општи оквир и овај други оквир у складу са посебним законима исти, не мења се ни динар у односу на првобитну одлуку о буџету, значи дефакто се учешће општинских буџета у градском смањује и то је опет још један чин фискалне централизације, стално се општинама узима новац, смањују им се буџети, док ће градски буџет…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА

Господине Алимпићу, само секунда, ја се извињавам нестало је времена.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Овде на дисплеју га има и пише још 27 минута.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА

Заменик секретара је ту па нека рачуна, а ја ћу одавде.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Ове занимљиве податке о Студију Б је Балша поменуо. Заиста, веома је чудно. Студио Б је продат 19. августа 2015. године за негде око 64.000.000 динара, а месец дана раније им је уплаћено из градске касе више од тога?! Значи 15. јула из текуће буџетске резерве 94.000.000 субвенција. Иначе, која се даје Студију Б као субвенција. Укупно је била прошле године ја мислим 213.000.000 укупно. Значи два милиона евра је Студио Б добио  у прошлој години, и сасвим је нормално и логично претпоставити да је на рачуну Студија Б у тренутку када га је неко купио за 64.000.000 било и више од 64.000.000 милиона. Кеш, а да не говоримо о имовини Студија Б, то је потпуно јасно, јер им је месец дана раније уплаћено на рачун 94.000.000. Има ли ту криминала, то је већ за неког другог.

Пошто немам више много времена, али видим сада нема …

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА

Господине Алимпићу ми пратимо, ви имате још мало времена, само да колеге наместе…

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Добро ја ћу наставити да причам да не губимо време, скратићу. Имамо овде у завршном рачуну најзад потврду да је из резерве дато оних тридесет пет милиона за концерт Роби Вилијамса. Колико је то много то можемо да видимо на странама 66. и даље. За онај чувени дочек Нове године за који је градоначелник рекао да је привукао 90.000 туриста из Бугарске. За тај дочек је из резерве дато само око 8.400.000 динара што је мало ако га поредимо са овим концертом Робија Вилијамса. Ипак је то 90.000 бугара. Налаз ревизора нажалост, ове године није могла да ради Државна Ревизорска институција а и било би добро да сваки пут кад се то догађа добијемо и допис од ревизора граду којим ДРИ одобрава да онда Град може ангажовати приватног ревизора односно неку фирму за то овлашћену, као што је ове године и учињено. Пошто ми је још мало времена остало, из овог налаза приватног ревизора за 2015. годину, који је наравно много мање обиман и мање детаљан од налаза који иначе ради Државна ревизорска институција, скрећем пажњу на једну ствар, то је извештај ревизора, то је на страни 38 на дну. Ево, то је ова страна која је и промењена, тако да је имате на овом малом папиру. На страни 38. на дну пише следеће: „Јавна набавка – превоз путника у Јавном градском превозу, планирано извршење уговора је на десет година на колико је склопљен уговор са групом понуђача, што је у супротности са чланом 8. Одлуке о јавном линијском превозу на територији града Београда којим је прописано да се поверавање линијског превоза врши на основу Јавног конкурса на период од пет година“. Значи, о овоме сам ја доста дискутовао тада кад смо усвајали ту одлуку, то јест када је Скупштина усвајала ту одлуку – ја наравно нисам за њу гласао, мислим да је то било у децембру прошле године. Значи, ову грешку је неко направио, и ревизор је ту грешку констатовао. Уместо да је дата та концесија, односно приватно јавно партнерство на пет година дата је на десет година!

Али колико вреди та грешка од пет година? 250 милиона евра! Значи, ова набавка укупно за десет година вреди 500 милиона евра, толико је отприлике гарантовано конзорцијуму приватних превозника који су преузели тих 30 и нешто линија ГСП да возе, они не наплаћују карте, они возе. Град им је том Концесијом гарантовао приход који за 10 година износи око 50 милиона евра годишње значи укупно 500 милиона евра. Направљена је „грешчица“. Требало им је то дати на пет година а дато им је на десет и да ли ико мисли да се овакве грешке праве случајно? Шта мислите колики мито је плаћен да би се тако погрешило? За 250 милиона евра је незаконито, ван закона спроведена набавка. Ја не знам да ли овај ревизор…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА

Господине Алимпићу, само ћу вас замолити, истекло вам је време, управо ме је обавестила техничка служба, тако да молим вас, само да завршите још минут и то је то.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Добро, завршићу са овим, мислим да је 250 милиона евра довољно велика грешка. Ја знам да Државна ревизорска кућа подноси прекршајне и кривичне пријаве за грешке много, много мање вредности. Ово је грешка огромне вредности и спектакуларна превара, ја сам још и тада када је та тачка била на дневном реду рекао да је та концесија односно то јавно приватно партнерство вероватно највећа пљачка у овом мандату после наравно Београда на води, који је без сумње највећа пљачка, а сада је те моје речи потврдио и ревизор, независни ревизор кога сте ангажовали. Пошто немам више времена, оставићемо неке ствари за неки други пут. Хвала.