Мењају план генералне регулације преко наводне техничке грешке.

Расправа поводом тачака Дневног реда од 8. до 14. : 8) ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА БЛОК ИЗМЕЂУ УЛИЦА ПАЛМИРА ТОЉАТИЈА, АЛЕКСИНАЧКИХ РУДАРА И БУЛЕВАРА МИХАЈЛА ПУПИНА, ГРАДСКА ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД, 9) ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛА БЛОКА 12, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД И ЗЕМУН, 10) ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА ИЗМЕЂУ ТРАСЕ УМП-а И УЛИЦЕ ЖИЧКЕ, ДРАВСКЕ И КАЈМАКЧАЛАНСКЕ, 11) ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ РАКОВИЦА УЗ УЛИЦУ КНЕЗА ВИШЕСЛАВА, 12) ПРЕДЛОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛА ПРИВРЕДНЕ ЗОНЕ П1 (ЦЕЛИНА XI), ГРАДСКА ОПШТИНА СУРЧИН, 13) ПРЕДЛОГ ЗАКЉУЧКА О ИСПРАВЦИ ТЕХНИЧКИХ ГРЕШАКА У ПЛАНУ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА СЕДИШТА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – ГРАД БЕОГРАД, ЦЕЛИНЕ I – XIX, 14) ПРЕДЛОЗИ ОДЛУКА: – о изради Плана детаљне регулације за стамбени комплекс уз Црнотравску улицу, Градска општина Савски венац, – о изради Плана детаљне регулације подручја између улица: Краља Милана, Ресавске, Немањине и Светозара Марковића, Градска општина Савски венац, – о изради Плана детаљне регулације за блокове између улица: Кнез Данилове, Владетине, Далматинске и Станоја Главаша, Градска општина Палилула, – о изради Плана детаљне регулације за блок између улица: 27. Марта, Ђушина, Далматинска и Др. Драгослава Поповића, Градска општина Палилула, – о изради Плана детаљне регулације за подручје између канала „Борчански преток“ и улица: Зрењанински пут, Братства и јединства и Хоповске, Градска општина Палилула, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације санитарне депоније „Винча“, Градска општина Гроцка, – о изради Плана детаљне регулације постројења за експлоатацију пијаће воде и wellnes и spa центра на подручју К.О. Кораћица, Градска општина Младеновац, – о измени Одлуке о изради Плана детаљне регулације локације „Мали пролаз“ – део насеља Међулужје у Младеновцу, Градска општина Младеновац, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације Булевара краља Александра за блокове између Жабљачке и Бајдине, Блокови Е1 – Е9, за део блока Е6, зона В1 уз Булевар краља Александра, Градска општина Звездара, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације за подручје између комплекса правно-биротехничке школе „Димитрије Давидовић“ и улица: Петра Кочића, Трогирска и Тошин бунар, Градска општина Земун, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације насеља Плави хоризонти за блок између улица Курирска, др. Борислава Вујадиновића, Рајка Лешјанина и Стојана Марковића, Градска општина Земун, – о изради Измена Плана детаљне регулације комплекса бензинских станица са пратећим садржајима на оријентационој стационажи km 557+634 до km 560+212 инфраструктурног коридора аутопута е-70 границе Хрватске-Београд (Добановци), општине Земун и Сурчин, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације привредне зоне Горњи Земун – зоне 1 и 2, за блок између саобраћајница С6, Новосадски аутопут, С10 и С11, – о изради Плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма“, Градска општина Чукарица, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације за комерцијалну зону западно од Ибарске магистрале (од петље на Лабудовом брду до петље са Кружним путем), општина Чукарица, за Блок 1, – о изради Измена и допуна Плана детаљне регулације за комерцијалну зону западно од Ибарске магистрале (од петље на лабудовом брду до петље са кружним путем), општина Чукарица, за Блок 4, 43. седница, 21. децембар 2017.

Даме и господо градски одборници, обично, када је на дневном реду обједињена расправа о урбанистичким тачкама и о новим урбанистичким плановима и одлукама о изради нових урбанистичких планова, онда можемо да чујемо од одборника владајуће коалиције како је то доказ како се много ради, како се гради, како се изграђује итд.

МИРКО РАЈКОВИЋ (с места):

Слажемо се, тако је.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да бих проверио шта је у ствари тачно и шта је права истина која стоји иза тога, скинуо сам са сајта Скупштине града статистички годишњак. То што је, приликом расправе о буџету, неки одборник мене назвао морбидним, само зато што сам се позивао на статистику, жао ми је, мораћу и овде да се позовем на статистику. Као што знате, што ја мислим да је био лош потез, ова ваша градска власт је укинула градски Завод за статистику, па од 2016. године Статистички годишњак града Београда издаје Градски Секретаријат за управу. Сад сам ту хтео да видим где су та силна градилишта, квадрати, то што се наводно гради. Ту лепо стоји колико је квадрата које године изграђено, па се каже – стамбене зграде, метара квадратних, 2012. године 717.890. Године 2013, 721.036 квадратних метара, године 2016, пошто годишњак за 2017. годину још није изашао – 341.188 квадратних метара. Ако се ја добро разумем у математику, даме и господо, то је дупло мање стамбене изградње сада него за време претходног мандата.

Пословна изградња 2012. године – 125.280 метара квадратних, године 2015. – 14.019, што је скоро десет пута мање. Године 2016. – 64.684 метара квадратних. Статистику за 2017. годину ћемо, на жалост, добити тек крајем године.

Ово су трендови који заправо показују да је иза свих ваших прича, добре пропаганде, рекламе, приче, ових слика које сте изложили у ходнику, заиста изграђена квадратура по званичној статистици, у годинама када сте ви на власти, 2014, 2015, и 2016. године и вероватно и 2017. године далеко мања него 2011, 2012. и 2013. године. То је табела из Статистичког годишњака, који издаје градска управа, Секретаријат за управу. Имате га на интернету, можете да га скинете и да упоређујете податке да ли су тачни. Како онда та ваша пропагандна прича – сад има хиљаду градилишта, а било је три градилишта? Ваљда су сада схватили да је то мало глупо причати тако, јер то нико неће поверовати, па сада причају да има дупло више градилишта. Да је било 500 и нешто, сада има хиљаду и нешто. Ја сам заиста хтео да проверим где су тих 1.100 градилишта, има ли негде неки списак? Наравно, на сајту Скупштине града има списак издатих грађевинских дозвола, али њих је тек нешто више од 300. Шта је са остатком? Поставио сам одборничко питање и добио сам одговор на постављено одборничко питање. Заправо, у тих хиљаду градилишта су сабране све грађевинске дозволе и сви локацијски услови и све пријаве радова на општинама, дакле, све. Општине, град, све. То значи, Београд на води – градилиште комада један, и, тетка Мица мења прозоре на стану – то је градилиште такође комада један. Таква врста статистике није реална. Много је реалније да гледамо број квадрата, као што ја овде гледам. Не кажем, с обзиром на експлозију бесправне градње последњих година, могуће је да сте ви ту сабрали и неке бесправне објекте, а да не говорим тек о кривичним делима легализације, односно озакоњења бесправних објеката, који су изграђени после оног рока, ако се сећате, који је Закон утврдио? Озакоњени не могу бити објекти изграђени после 27. новембра 2015, па чак и ако су започети пре тога, и имају, рецимо, темеље и пар стубова. А од 1. јануара 2016. године свака бесправна градња је кривично дело и о озакоњењу таквих објеката не може бити речи. Међутим, има примера да сте озакоњивали и такве објекте. Али, главни проблем је да ваш план о масовном озакоњењу раније изграђених објеката заправо не успева.

У Предлогу буџета смо видели да је прошле године било предвиђено да се од такси за озакоњење узме 650 милиона динара, па је у ребалансу у јуну месецу то смањено на 350 милиона динара, па је у новембру месецу 2017. смањено на 220 милиона динара. И сада се предвиђа свега 240 милиона динара у целој 2018. години да се узме. Шта се дешава са озакоњењем? Шта се дешава са оним обећаним, силним, као што видимо, чак и у буџету предвиђеним, квадратима, зградама које ће бити озакоњене, таксама које ће ући у касу Града? На крају се то свело на 200 милиона динара. Зашто говорим о бесправној градњи? Говорим због тога што град систематски не руши бесправну градњу. Општине руше бесправну градњу али, наравно, само из своје надлежности. Величине до 800 квадрата. Податке о томе ћу да вам дам. Општинама је 30 милиона динара од Града пренето 2016. године за рушење бесправних објеката, а утрошено је 27 милиона и 750 хиљада динара, скоро све. Општине руше онолико колико им пара Град пребаци. Међутим, град Београд, 2016. године –  План за рушење бесправних објеката из надлежности Града, а то су сви објекти величине преко 800 квадратних метара, је био 19,5 милиона динара а утрошено је само 597 хиљада динара. Године 2017. Планирано је 22,2 милиона динара, утрошено је негде око 700.000 динара. Али још није готова година, можда ће да догура до милиона. Један ваш одборник, који сада није ту, ме је критиковао када сам о томе говорио на прошлој седници Скупштине, и рекао је како ја желим да се грађанима руше објекти. Наравно да је то законска обавеза Града, градске инспекције, да руши бесправне објекте, нарочита сада, када је донет тај толико хваљени закон, са којим сте се толико хвалили, за који је речено – сад више нема бесправне градње, све ће бити рушено. Не руши се скоро никоме када су објекти из градске надлежности у питању. А, ако поштујете закон – озаконити их не можете.

Ваљда су то ти квадрати и те зграде којима се сада хвалите, вероватно имајући у виду неко њихово накнадно озакоњење?! Раније смо и о томе говорили, када се озакоњује зграда, онда се плаћа неколико пута, да не кажем десетину пута мања накнада за уређење грађевинског земљишта, него ако се гради и плаћа по закону. И у томе је пљачка, и у томе је проблем.  Захваљујем се председавајућој што ми је дозволила ову дигресију, пошто заправо нисам причао о урбанистичким плановима.

С обзиром су спојене оволике десетине тачака, прво сам мало о урбанизму желео да причам уопште, а онда ћу се спустити на конкретну ствар. Скренуо бих вам пажњу на следеће:

Тачка 13. – ово није ни урбанистички план, ни одлука о усвајању урбанистичког плана. Ово је Закључак, који сада треба Скупштина да усвоји, о исправци техничке грешке у Плану генералне регулације грађевинског подручја, седишта јединице локалне самоуправе – град Београд, целина од 1 до 19, да не читам цео назив. Дакле, у питању је План генералне регулације града Београда. То смо раније усвојили. Сада се ту наводно поткрала техничка грешка?! Нико је није раније приметио? Дошло је време да се пројектује по том генералном плану. Констатовало се да је ту техничка грешка и иде се на Скупштину да се то измени. Да је то заиста тако, то би било у реду.

Даме и господо, овде се не ради о исправци техничке грешке. Овде се ради о суштинској измени одредбе Плана. О чему се ради? Дакле, у Плану је стајало, друга реченица у трећем ставу текстуалног дела Плана, поглавље Б), „приликом реконструкције свих саобраћајница првог реда, обавезно увођење бициклистичког саобраћаја“.

Дакле, Град је одлучио да се, када се реконструишу саобраћајнице првог реда, обавезно угради и бициклистичка стаза. Сада нам кажу да је то у ствари грешка и да је требало да пише – да треба, приликом реконструкције саобраћајница првог реда, планирати, „уколико постоје просторне могућности, увођење бициклистичког саобраћаја“, што, у ствари, значи – ништа. Дакле, ако може, нека иде, ако не може, не мора. Нисте морали ништа ни да напишете. Спорно је што је то амандман, то је промена Плана, то није техничка грешка. Техничка грешка је ако је неко хтео да није обавезно, ако је у јавној расправи било да то није обавезно, али се грешком написало да јесте. Али, није било тако. А у јавној расправи су, а знам да јесу, учествовали и представници бициклистичких организација, учествовали су грађани. Они су можда били одушевљени овом вашом храбром одлуком.

МИРКО РАЈКОВИЋ (с места):

Можда нису.

ЗОРАН АЛИМПИЋ.:

Можда нису, али ја знам ко јесте – градски менаџер Горан Весић. У понедељак, 18. децембра 2017. године господин Горан Весић је држао говор на неком „славном“ представљању о томе шта је то Скупштина града наводно ових година урадила. Наслов тог његовог говора на сајту Скупштине града гласи – „Седам великих победа градске власти“. Добро, леп наслов. Једна од тих победа је следећа: „Београд је донео Одлуку да бициклистичке стазе морају да се изграде у свим улицама првог приоритета“. То сте могли да гледате у понедељак на свим телевизијама. Он сада наставља да описује једну од тих седам победа. Даље каже – „То је храбра одлука, али је у складу са стандардима развијених европских престоница, у којима бицикл постаје део јавног превоза. Наш основни циљ, који ћемо остварити у наредном мандату је да се створе услови да бицикл… итд.“. Даље се каже: „Велики су отпори овој промени у свим структурама, не само у опозицији.“ Одмах да вам кажем, ми уопште не пружамо никакав отпор овоме. Ево, ја тражим да ово остане. Ово није техничка грешка.

МИРКО РАЈКОВИЋ:

Нисте поднели амандман.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Како да поднесем амандман на „техничку грешку“? Ја тражим да ово остане, јер није грешка. А Горан Весић каже – „Велики су отпори овој промени у свим структурама, не само у опозицији“: Нема отпора у опозицији, то вам тврдим као представник исте, али очигледно има код неких представника власти. И они су победили, претворивши данас Весићеву наводну победу, у техничку грешку. То су очигледно они који тврде да је једна од ових седам победа којима се Весић у понедељак хвалио, у ствари техничка грешка и да нема те победе, него је то пораз. Сада ми треба да гласамо о томе и да признамо да је то била техничка грешка? Даме и господо, не мења се овако План генералне регулације. Ако хоћемо да променимо План, зна се да он мора поново да иде на јавну расправу, на јавни увид, и зна се да морамо да усвојимо измене и допуне Плана. Господин Весић очигледно не зна да ви данас ово радите, јер иначе не би од себе правио будалу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, ја Вас молим да водите рачуна о речнику. То је Ваше мишљење. Господин није овде, не можете тако да причате. Молим Вас, држите се тачке дневног реда а не говорите о томе да ли је неко будала, или није будала.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја нисам рекао да је он будала, напротив, рекао сам да он није будала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја Вас молим да се обраћате са поштовањем. Наставите да говорите о тачкама дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Рекао сам да није будала. Закључујем да вероватно није знао да ћете сада ово, на овај начин, да повлачите из плана.

МИРКО РАЈКОВИЋ (с места):

Ко је будала овде?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Будала је онај ко добацује и молим да то не радите. Дакле, ово је озбиљно кршење Закона о планирању и изградњи. Овако не могу да се мењају урбанистички планови. Ја се надам да ће представница предлагача, Секретаријата за урбанизам, то овде да каже, јер овако можемо да променимо било који план, без одлуке о измени плана, без јавне расправе, само да кажемо, на пример, – „техничка је грешка да је овде требало да буде пет спратова, у ствари је требало да пише десет“. Људи, не може тако да се ради. Ја тражим, инсистирам да се ова тачка повуче са дневног реда. Ако је у међувремену промењено мишљење градске власти да неће свуда да стављају бициклистичке стазе, можда се то стварно не исплати, или је ту проблем, онда тако мора и да пише. Не можемо на овај начин да се прво хвалимо усвојеним планом, да га објавимо, да се сликамо, да држимо говоре, а онда два дана касније да кажемо – у ствари, то је техничка грешка?! Па да онда направимо пројекат за три саобраћајнице без бициклистичких стаза. Онда ће ти бициклисти да кажу – чекајте, зар ми нисмо били овде на јавној расправи? Ви ћете рећи, не, то што сте ви мислили да је у плану, то је у ствари била грешка. Морам да вам кажем да то тако не може да се ради. То је урбанистички криминал. О чему се иначе конкретно ради? Ради се о томе да се сада ради пројекат за реконструкцију и уређење три – четири саобраћајнице, Краљице Марије, 27. Марта, Џорџа Вашингтона и Цара Душана. По овој Одлуци о генералној регулацији, требало би планирати у њима бициклистичке стазе. Сад ћемо да кажемо – не, то је грешка, неће бити бициклистичких стаза.

Шта је мени још пало у очи? Пало ми је у очи – на жалост, градоначелник је изашао, није сада ту – када је држао свој последњи говор, рекао је да нема више задуживања. То сте сви чули, рекао је нешто попут „вратили смо све кредите и нема више задуживања, не узимамо кредите“. Ова реконструкција улица, која ће иначе да кошта 3,3 милијарде динара и планирана је да буде готова до 2019. године, се финансира из кредита EBRD (Европска банка за обнову и развој). Дакле, управо у ове улице, које још ни испројектоване нису, и које су, као што је Славија требало да има подземне пролазе, оне су требало да имају бициклистичке стазе, финансирају се из кредита EBRD, који ће Град тек да повуче, а отплаћиваће га наредних година. Дакле, то што градоначелник прича – уопште није истина. Случајно се појавила прилика да вам на ово скренем пажњу, а таквих примера има много. Заправо, постоји доста објеката инфраструктуре који се граде из кредита, што је иначе сасвим нормално у развијеном свету, да из једног једногодишњег буџета изградите објекат инфраструктуре, једноставно је неисплативо. То треба да се развуче на више година, а то се ради путем узимања кредита и то уопште није срамота, не морате да кријете, само образложите. Толико, хвала.