Минимално и наизглед смањују пред изборе порез на имовину само да би га следеће године још једном драстично повећали.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ЗОНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА,

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ЗОНА И НАЈОПРЕМЉЕНИЈИХ ЗОНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ,

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ СТОПЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ и

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ СТОПЕ АМОРТИЗАЦИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ. 23. седница, 30. новембар 2015.

Даме и господо Одборници, четири Одлуке су пред нама у овој обједињеној расправи. Ова прва седма тачка она се односи на зоне које се примењују приликом наплате локалних комуналних такси и колико сам видео ту је дошло до једне измене на територији општине Сурчин, односно такозвано насеље Радиофар, јели тако, који је пребачен из те више скупље зоне у нижу, проблем са тим насељем је тај што се налази у зони Аеродрома и што је иначе читава та зона требало да буде посебно штићена и практично људи који ту живе су плаћали виши порез, али пошто ту станују људи углавном нижег имовинског стања сматрам да је сасвим у реду смањити њихову зону у зони тог насеља Радиофар и у овој другој одлуци која се тиче измена, делимичне измене, значи зоне које се примењују за наплате пореза на имовину и ту је Радиофар насеље пребачено у нижу зону и колико сам видео смањена је зона заштите водоизворишта у Макишу. То је у складу са раније донетим одлукама о којима сам ја доста причао, и што не бих сада понављао и у Парк шуми Звездара, тамо исто где су се појавила одређена клизишта дошло је до одређених промена.

Значи, те промене нису толико значајне, нису обухватиле тај број становника да би осетно могле да утичу на некакву промену суме наплаћеног пореза на имовину.

Две Одлуке које усвајамо а које су везане за порез на имовину и које могу да утичу на износ који ће бити наплаћен у наредној години за порез на имовину, јер ове одлуке, иако их ми доносимо сада наравно не односе се на ову годину већ се примењују само на следећу 2016. годину.

Једна је ова одлука коју смо донели и прошле године за ту годину и претходне, значи, такву одлуку смо имали и за ову годину 2015. и 2014. годину, а то је Одлука која ограничава колико грађанима односно пореским обвезницима који не воде пореске књиге може бити у тој години повећан порез, значи ограничење да им може бити повећан порез на имовину највише до 80%, то сада уводимо у Одлуку и за следећу годину 2016. годину. Сама чињеница да ми ту Одлуку усвајамо и да је уводимо у Одлуку говори да постоје грађани, значи физичка лица власници објеката који су обвезници пореза на имовину а којима ће порез бити повећан, којима би порез требало да буде повећан и за више од 80% следеће године у односу на ову а ми смо овим ограничили да им може бити повећан највише 80%.

То су углавном, ви ме исправите ако грешим, они којима је и у овој години већ повећано 80% па и у претходној, али њихово повећање у 2014. години што је последица законских измена из 2013. године је био толико да ни ево два повећања од по 80% нису била довољна да достигну њихову пореску обавезу па ће сад и трећи пут њима бити повећано за 80%.

Ја сам пажљиво слушао представника предлагача и мислим да је он рекао око 3% обвезника постоји на које се ово односи значи 3% грађана, 3% обвезника којима ће бити повећан порез 80%. Колико ја знам обвезника има око 750.000 и 3% од тога је 22.000. Толико дакле има обвезника којима ће порез бити повећан за 80% и када говорите о томе да данас смањујемо порез на имовину имајте само у виду и замислите да сте у кожи једног од тих 22.000 којима ће доћи порез и ове године 80% већи. Чињеница је да овом одлуком, то је тачка број 10, неким пореским обвезницима, грађанима ће бити умањен порез, биће им умањен порез ове године у односу на прошлу годину, што је наравно опет и даље много више него што је то било 2013. године јер подсећам вас на те цифре да је у односу на 2013. годину када је наплаћено порез на имовину мислим око 5,5 милијарди динара ове године очекује се да буде наплаћено 16 милијарди динара ако укључимо и онај део који припада градским општинама и део који припада Граду, значи 16 милијарди динара, значи три пута више ће грађани Београда плаћати порез на имовину ове године него што су платили 2013. године.

Значи, умањење које ће им сада бити омогућено овом одлуком о промени висине стопе амортизације је слаба утеха. То је једна кап, али свака промена те врсте је добродошла, ми ово поздрављамо, говорили смо да људима треба олакшати, треба смањити порез на имовину, шта ће да га мења – амортизација, значи умањење на старост објекта, до сада се рачунала амортизација од 0,8% годишње, а максималан попуст по том основу је могао да буде 40%. Значи, објекат који је стар 50 година, он би практично добио максимално смањење по амортизацији ове године и њему би порез био умањен за 40%, је јер је стар 50 година. Они који су старији, шта да им се ради, ником ништа, они су већ искористили максимално смањење од 40% и њима се не би смањило. Када говоримо о том умањењу за старије објекте, то су објекти старији до 1965-ог годишта изградње, старији од тога немају од ове одлуке никакве користи. Пошто повећавамо стопу амортизације са 0,8 на 1% годишње, максимум од 40% постићићете већ ако вам је зграда стара 40 година. Ако је зграда изграђена 1975-те године и касније, имаћете неку корист од тога, односно смањење. Највеће смањење ће имати управо оне зграде које су изграђене 1975-те године, до сада је њихов попуст био 32% сада ће њихов попуст бити 40%, значи 8% је разлика. То је максимум, колико неко може да има користи од ове одлуке, то је 8%, а то је онај који живи у кући или стану која је изграђена 1975-те године. Више или мање од тога, ако је зграда млађа, онда ће тај попуст бити мањи, ако је старија неће приметити неку разлику, и то је то.

Један овај грађанин коме повећамо порез за 80%, у Одлуци број 9 коју смо утврдили, он како да вам кажем, надокнађује у новцу 10 ових који имају куће из 75-те године којима ће бити смањено за 8% и због тога, да мало појасним ствари, због тога је мој колега Божовић претпоставио, праву рачуницу претпостављам да имате у граду, да у ствари неће доћи до свеукупног смањења износа пореза на имовину. Значи доћи ће до мале прерасподеле, неки ће платити нешто мање, неки ће платити много више, а све у свему град ће сакупити пара следеће године колико и ове, можда чак и мало више. Ако легализација, мада то не треба звати више легализација, озакоњење, сада је нови термин. Има разлике, у легализацији добијете грађевинску и употребну дозволу у једном решењу, а код озакоњења не добијете употребну дозволу него је само упис. То значи, чим се пријавите за озакоњење, не морате ни да се пријавите, него су дужни инспектори да вас пријаве, односно да вам донесу решење о рушењу, који у ствари не служи за рушење него да би сте били озакоњени. Истог тог тренутка би требало, било би логично да градска пореска управа одмах те објекте упише у пореске књиге, а уколико пријава, ако се поднесе пријава за порез на имовину за ову следећу годину. Тако да ће вероватно бити и неко повећање и по том основу. Питање је колико има објеката који су пријављени до сада, а нису унети, преко Секретаријата за легализацију, па ћемо видети у току следеће године.

Сада, шта је овде у ствари главни проблем, зашто је грађанима Београда морао да буде повећан порез на имовину оволико, зашто ми делује да ће и у будућности порез на имовину да се повећава, неће се смањивати. Мислим, можда и хоће, али се онда отварају неки други проблеми. Главни проблем у овом тренутку, о кредитима ћемо касније по некој другој тачки, главни проблем је у ствари намера Републичке власти да смањи приходе локалној самоуправи, вероватно сте за то чули, ако нисте, као градски одборници треба да знате, не тако давно, овог 16. новембра, потпредседница Владе, министарка за локалну самоуправу Кори Удовички, изјавила је на једном скупу о унапређењу и управљању јавним финансијама да ће у буџету за 2016. годину вероватно бити  смањена средства за локалну самоуправу. Она најављује и очекујемо да већ у буџету за следећу годину буду смањена средства за локалну самоуправу и ја не мислим да ће то смањење бити много велико, али за 2017. годину спрема се масакр, катастрофа. Припрема се нови закон о финансирању локалне самоуправе и већ су одређени договори, одређени састанци и припрема се нови Предлог закона о финансирању локалне самоуправе, очекује се, најављено је, да ћемо видети Нацрт  до краја године, а почетком следеће ће бити усвојен закон и он ће почети да се примењује од 1. јануара 2017. године. По том новом закону о локалној самоуправи, локалној самоуправи ће значајно бити смањен њихов буџет. Најављује се, ја сада не могу да претпостављам, већ само да пренесем оно што се прича у круговима општина и градова, најављује се умањене фирмарине, неких локалних такси, укидање заправо, то су изворни приходи локалне самоуправе, и поново се прича о смањењу учешћа локалне самоуправе у порезу на зараде. Значи, ако се сећате, у порезима на зараде, локална самоуправа има удео од 80%, који припада локалу, 20% Републици, град Београд има удео од 70%, за шта су са ове говорнице овде критиковали прошлу власт, сад представници нове власти, како је то градоначелник Београда прошли дозволио, да Београд има 70%, а друге општине имају 80%. Оно о чему се сада разговара и што је сада у предлогу који је актуелан јесте да локалне самоуправе имају само 50%, а Београд можда чак 40%. Ја се искрено надам да до тога неће доћи, ту је градоначелник који треба да се бори са републичком власти да до тога не дође, јер би то било за финансије и приходе града и локалне самоуправе потпуна катастрофа.

Зашто до тога долази и зашто се о томе уопште расправља и прича, не могу сада да причам шта је министарка рекла, да није прави проблем у томе колико има новца, већ како смо уредили његово трошење. Локалне самоуправе се налазе у веома лошем положају, а не због тога што имају мало средстава, навела је министарка и рекла је још једну врло занимљиву чињеницу да на крају сваке године, локалне самоуправе имају буџетски суфицит и да због тога ММФ и други посматрачи често кажу да им средства треба смањити јер не могу да их потроше. Заиста, ово јесте проблем, јер је ММФ у последњој трећој сеанси разговора са нашом Владом, добио информације о завршним рачунима локалне самоуправе, где је видео велики суфицит. Логично, да сам ја економиста из ММФ-а, рекао бих Влади, „па ево вам паре“. Узмите локалној самоуправи, видите колики су им суфицити. Подсећам вас да је највећи суфицит управо града Београда, по завршном рачуну за 2014. годину град Београд је исказао суфицит од 7 милијарди динара. Укупно сви трансфери општинама које Република даје општинама су око 30 – 33 милијарде. Седам милијарди је суфицит града Београда и ви то сада треба да објасните у граду Београду. Зашто је до тога дошло? То не значи да нама не требају те паре, то не значи да Скупштина града нема пројекте и да није предвидела где ће да се потроше те паре, те паре нису потрошене зато што јавне набавке нису спремљене на време, пројекти нису урађени на време, није се добро радило. Закон јавним набавкама је беспотребно страховито закомпликован, то је исто чињеница, и оно што ја видим као проблем и обраћам се директно градоначелнику, срећа што је ту, ако буде имао воље да ме чује, јер смо добили данас као информативни материјал, Извештај о приходима и расходима буџета до краја септембра, за ова прва три квартала. Тамо пише, можете да видите на првој страни, приходи су остварени до 30. септембра ове године за 64,4% а расходи за 55,8%. Та разлика од 10% где приходи се остварују, а расходи се не остварују, ми опет имамо тај проблем и ако се овако настави онда ћемо и 2015. годину да презентујемо са великим суфицитом од неколико милијарди динара. Било би јако добро да се то не догоди. Ја не знам шта ту да саветујем, јер ово је интерес свих нас, интерес града, ако можете да нађете неки разлог, неки изговор, да направите ребаланс у децембру, па скините средства са оних пројеката и са оних апропријација где видите да не може до краја године ту да се спроведе а на неким другим има наравно где треба пара и где може то да се заврши и да би некако изравнали те приходе и расходе да суфицит не би био толико велики. Јер тако суфицит који је резултат спорости у трошењу средстава или у раду управе, даје лажну информацију и ММФ-у и Влади, да локална самоуправа, односно Град има превише пара. И како они онда на то реагују, они кажу узећемо новац локалној самоуправи, смањићемо приходе, смањићемо порезе на зараде, укинућемо таксе, пребацићемо таксе да буду републичке, свака Влада то жели да ради, и прошла Влада је то волела да ради, а ми онда имамо проблем, ово наравно има везе са дневним редом, јер ја говорим о висини пореза на имовину. Ако би Град себи дозволио да смањи порез на имовину, онда себи прави додатни проблем, смањује приходе. Оно што ће да уради Влада Републике Србије, она ће Граду да смањи одређене изворне приходе, а на питање градоначелника и председника општине како ћемо ми сада да функционишемо, одговор ће бити „повећајте порез на имовину“, јер је то изворни приход на који ми можемо да утичемо, они ће рећи: „дали сте највећу стопу амортизације, то можете смањити“.

Проблем је много дубљи и већи, него што на први поглед изгледа, иначе стално смањење буџета локалних самоуправа, па и града Београда, макар било праћено и пребацивањем надлежности, није децентрализација. То је централизација. Суштина централизације је наравно у новцу, само фискална деценрализација је права децентрализација, оно где се креће садашња власт, што није никаква тајна нити изнанеђење за нас, ово је централизаторска странка и коалиција која је на власти, наравно да иде у правцу централизације. На страну то што причају ваши функционери, они то причају због перцепције јавности, због новинара, ево, ја то нисам знао, а данас од г. Башића чујемо да предузеће Екозона „Ада Хуја“ уместо да буде градско треба да постане Републичко. То је нешто што стално, на свакој седници имамо некакву централизаторску одлуку, видим да се спрема укидање Завода за информатику и статистику, то је за следећи дневни ред најављено, то је све правац додатне централизације, смањења средстава са којима град може да ради, ако идемо стално у том правцу, ако нам Република смањује трансфере, комплетној самоуправи локалној, ако се и најављеним законима смање још додатно изворни приходи локалне самоуправе и смање приходи које локална самоуправа дели са Републиком, имаћемо проблем за који ви тврдите да га већ имате, са враћањем до сада узетих кредита, а како онда говорите о новим кредитима? Али о томе у следећим тачкама када будемо говорили о обећању да ћете ви то финансирати изградњу водовода и канализације. Како, са ког рачуна, не знам, али ово је за неке грађане мало смањење, ја сам сасвим сигуран да ће са ове седнице изаћи пропагандна порука грађанима како је смањен порез на имовину силно, и опет кажем, има их доста чије су зграде 75-о годиште, њима ће бити неколико процената мањи порез, али имамо и оних двадесетак хиљада грађана којима ће за 80% бити повећан порез. А грађани ће знати да ли им је порез смањен или повећан, и колико, тек када буду добили решења, што верујем да ће бити средином следеће године, пошто је то тако уобичајено. А то је после локалних избора.