Могу ли комуналне услуге да стварају профит и да ли је грејање на угаљ смањење коришћења фосилних горива?

Расправа о 24. и 25. тачки дневног реда: ПРЕДЛОЗИ ЗА РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ОДЛУКЕ О ПРЕНОСУ ДЕЛА ДОБИТИ ПО ДЕВЕТОМЕСЕЧНОМ ИЗВЕШТАЈУ ИЗ 2016. ГОДИНЕ:

  • ЈКП „Београдске електране“
  • ЈКП „Београдски водовод и канализација“
  • ЈКП „Градска чистоћа“

и ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ДУГОРОЧНИ ПЛАН ПОСЛОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ И РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕЋА – СТРАТЕГИЈУ РАЗВОЈА ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА „БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ“ ЗА ПЕРИОД ОД 2015. ГОДИНЕ, СА ПРОЈЕКЦИЈОМ ДО 2035. ГОДИНЕ. 35. седница, 30. новембар 2016.

Даме и господо одборници, иако обично то не радим, овај пут сам гласао против Одлуке о спајању ових тачака Дневног реда, јер заиста не видим апсолутно никакву повезаност између Одлуке о давању сагласности на пренос дела добити, који усвајамо сваке године и Одлуке о давању сагласности на Стратегију развоја Предузећа „Београдске електране“, што заслужује да буде посебна и одвојена тачка. Овде никаквог разлога за спајање нема. Што се тиче преноса дела добити, захваљујем се господину Пешићу на објашњењу, које је било довољно јасно али очигледно не и свима довољно јасно, пошто је одборник, који је пре мене стајао овде, рекао да је ово резултат некакве уштеде. Уштеде у чему? Предлагач Пешић је малопре говорио и рекао да је ово вишак који је настао тако што је град Београд из свог буџета уплатио субвенције за претходне године, које је био дужан да уплати Јавним комуналним предузећима. Председавајућа, молим Вас да замолите одборнике да не добацују са места.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим вас, будите парламентарни да испоштујемо колегу одборника да образложи тачку.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ово нема смисла. Не разумем зашто тако добацујете? Не вређам вас ништа. Господин Веља Пешић, представник предлагача, је рекао о ком новцу се овде ради. Ради се о субвенцијама које је Град уплатио јавном предузећу, а не ради се ни о каквим уштедама. Ако је то уштеда онда је она остварена 2011, 2012. године јер субвенције тада нису исплаћене. Дакле, не ради се ни о каквим уштедама већ о тим субвенцијама. Оно што је интересантно јесте да је Град те субвенције уплатио јавним предузећима, а сада ми доносимо Одлуку да их што пре врати назад, практично авансно, јер година још није прошла. То је „пресипање из шупљег у празно“ и у суштини неће решити ништа. Град сам себи плаћа, само пролази кроз рачун јавних предузећа. Ту никаквих нових пара нема, нити се ишта посебно дешава. Демагогија је била та прича о том силном дугу који је Београд наводно дужан некоме према споља. Заправо, Београд је био дужан једино сам себи и, као што видите, са овим кружним током новца то се раскњижује, а нико изван Београда те паре није добио, као што никоме нисмо ни дуговали. О томе смо разговарали доста пута на претходним седницама и драго ми је да са овим то решавамо и најзад долазимо на коначно објашњење. Иначе, да је овде у питању прави профит и права добит ових Предузећа, ја бих рекао оно што сваки пут говорим, а то је да сматрам да јавна комунална предузећа не треба на овај начин да стварају добит, нарочито не оволико велику, коју уплаћују у буџет па да се то користи за неке друге потребе, као што је мој претходник поменуо, за изградњу обданишта итд. Грађани треба да плаћају порезе, накнаде и таксе и да тако финансирају изградњу обданишта, али не треба да финансирају тако што ће им бити речено да плаћају грејање а они у ствари плаћају нешто друго. То је превара грађана. То је парафискални намет. То је једна врста пореза који се „залепи“ за рачун за грејање и ви плаћате нешто што рачун за грејање није. Ако је профит у Предузећу које снабдева грађане топлотном енергијом 3.000.000.000 динара, које снабдева 300.000 становника, онда је сваки од тих становника платио више него што је морао, и то 10.000 динара, јер трошкови грејања очигледно нису толики колико се грађанима наплаћују. То је тај проблем. Ако се сећате, на прошлој седници сам похвалио и гласао за једну одлуку која је била добра, да се профит које је остварило, а тада је било у питању Јавно предузеће „Градско зеленило“, 59,5 милиона динара, не уплати у градски буџет као профит, него да се искористи за набавку опреме тог предузећа и набројано је које опреме. То је прави пут и то треба учинити и када су у питању и „Београдске електране“, „Београдски водовод и канализација“ и „Градска чистоћа“. Дакле, ако грађани плаћају грејање, плаћају воду и ако плаћају градску чистоћу онда тај новац треба на те комуналне услуге да буде и утрошен. Ако ту има неког огромног вишка онда га дати на побољшање квалитета и услова обављања те комуналне услуге, што је свакако потребно.

Да је то потребно види се у 25. тачки и са те стране постоји веза између ова два документа. Можемо да прочитамо у овом документу сагласност на Стратегију развоја предузећа ЈП „Београдске електране“ и можда ће господин Пешић желети да ми да нека додатна објашњења на крају. То је на страни 20, помиње се предлог у овој Стратегији да се створи „Енергетски холдинг града Београда“, а као образложење и објашњење тога управо стоји – „Београдске електране“ годишње могу да генеришу 41,2 милина евра, али када Граду пребаце 85% добити, што ми овде обично изгласамо, онда им остане свега 19,6 милиона евра, што може да задовољи потребе амортизације, али само у мањем износу инвестиције за системску замену мреже“. Дакле, и овај документ то каже, потребно је део тог профита вратити Предузећу, односно у систем даљинског грејања. Управо овде пише: „Стварањем Енергетског холдинга град Београд би могао да део средстава које му се исплаћују у виду дивиденде „Београдских електрана“, употреби за реализацију различитих енергетских пројеката на нивоу Града“. Дакле, и овом Стратегијом се уочава тај проблем и та несразмера да Град извлачи новац из јавног предузећа, а „Београдским електранама“ и том комуналном систему је тај новац потребан. Иначе, када говоримо о Стратегији – написана је углавном стручно и онако како се и пише. Али, нешто је нелогично. То је везано и за једну од претходних тачака, о којима сам говорио када смо усвајали урбанистичке планове. Ова Стратегија је у доброј мери контрадикторна. Контрадикторна је у том смислу да се у овој Стратегији понавља на више места да је визија – смањење утицаја на животну средину. На 3. страни се помиње да је мисија, између осталог, и учешће обновљивих извора енергије, а када погледамо Стратегију видимо да је стратешки циљ заправо реализација Пројекта топловода од Термоелектране Никола Тесла (ТЕНТ) Обреновац до Топлане Нови Београд, док се даље пише да је циљ смањење употребе фосилних горива!? Које гориво користи ТЕНТ? Ако ћете за грејање да користите лигнит из Колубарског региона, то је и те како употреба фосилних горива за грејање и то оних која највише загађују, која највише утичу на стварање ефекта стаклене баште, значи лигнита који је гориво за које је договорено и ми смо се прикључили том Париском споразуму да се максимално смањи коришћење такве врсте горива. Дакле, у том смислу мислим да је Стратегија прилично контрадикторна, јер не може се истовремено говорити о томе да ћемо се грејати сагоревањем угља лигнита, а истовремено говорити да то унапређује животну средину и да ми желимо нешто супротно. Контрадикторност је велика. То је моја суштинска примедба на ову Стратегију. Мислим да град Београд треба да има Стратегију другачију, која ће дугорочно у том периоду, а предвиђен је 20-годишњи период, предвидети увођење у много већој мери обновљивих извора енергије, чистих извора енергије, а не да се окрећемо ка сагоревању лигнита. Хвала.