На свако помињање рушења у Савамали одговарају увредама.

Расправа поводом предлога Балше Божовића да се Дневни ред допуни тачком: УЛОГА И ОДГОВОРНОСТ НАЈВИШИХ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА ПОЧИЊЕНИМ ПРИЛИКОМ РУШЕЊА ДЕЛА САВАМАЛЕ У НОЋИ 24/25. АПРИЛ 2016. ГОДИНЕ. 31. седница, 22. јун 2016.

Господине председниче, повређена су 2 члана Пословника. Члан 80. и 84. Члан 80. каже да: „приликом утврђивања Дневног реда Скупштине, без расправе и по редоследу достављања предлога се одлучује о предлогу…“, па је први на том списку: „Предлог за разматрање акта по хитном поступку“. Ово је био Предлог за разматрање акта по хитном поступку. По члану 80. Ви сте били обавезни да то без расправе ставите на гласање – да ли да се уврсти на Дневни ред, а не да сада сви о томе расправљају…

ПРЕДСЕДНИК:

Повреда Пословника није расправа, немојте са мном тако разговарати.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Када је одборник изнео своје образложење, без расправе се онда одлучује, гласа се о томе. Једино тај одборник треба да каже образложење, зашто предлаже да се то стави на дневни ред. Па, ако Скупштина већином гласова одлучи да се тај предлог стави на дневни ред, тек онда се о њему отвара расправа. Ви сте, иако председник Скупштине, такође одборник, а ви сте онда почели о томе да расправљате са свог места и тиме сте дефинитивно прекршили члан 80. Ако желите и имате шта да кажете о тој теми, гласајте за то да то буде у дневном реду, па ћете онда моћи…

ПРЕДСЕДНИК:

Ја сам само образложио зашто то не треба да буде на дневном реду, а као председник Скупштине …

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Управо то по пословнику не смете да радите. Да расправљате о предлогу да нешто буде на дневном реду и да образлажете зашто не треба. О томе се не расправља, само се гласа…

ПРЕДСЕДНИК:

Не дерите се господине, немојте да будете нервозни, али полако, полако Алимпићу, немојте да вас нервоза због Врачара дрма још.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Зашто ме прекидате? Ја имам само 2 минута.

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, ја као председник Скупштине града апсолутно имам право да дам коментар и образложим све што се дешава у овој Скупштини. Управо то и јесте поента председника Скупштине града. Ако су неки други можда били муле па ћутали, ја користим оно што је посао и овлашћење председника Скупштине града и имам право да образложим зашто нешто треба или не треба. Председник Скупштине града није фикус, ако сте ви своју улогу тако доживљавали док сте били овде, то је ваш проблем, ја нећу да се понашам као биљка коју заливају и молим изволите наставите и образложите даље повреду Пословника и вратите се на место да радимо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Значи, ово што пише у члану 80. то значи да одборник који је предлагач има право да образложи зашто он мисли да би нешто требало да буде на дневном реду. Сви остали одборници укључујући и вас као председавајућег немају право да добију реч да би рекли зашто они мисле да то не треба да буде на дневном реду, јер то би била расправа о томе да ли треба или не треба нешто уврстити у дневни ред, а у члану 80. пише да се о томе одлучује без расправе. Значи не расправљамо ми о томе, па сад неки кажу треба, неки кажу не треба. Чак ни ви. Не. Ми само саслушамо једног предлагача који каже зашто он мисли да треба и онда се гласа. Нема расправе о томе. А члан 84. сте повредили тако што, као што видите, сада се користи време које припада Одборничкој групи Демократске странке – 10 минута укупно за рекламирање Пословника и остала јављања ван тачака дневног реда. Када је господин Божовић пре мене тражио да рекламира Пословник, требало је мерити му време из тог фонда времена, што је грешка мерилаца времена, али ви сте били дужни да их опоменете. Требало је да они активирају ово време, ових 10 минута, а не онај минут који је остао од оних 10 минута који господин Божовић има за образлагање предлога и због тога сте му ускратили време које му је припадало, пуно време од 2 минута за његову реплику. Дакле, ту је повређен члан 84, што мислим да је добро да имате у виду за неки следећи пут када то поново буде била тема.

А сада, да се не бих склањао са говорнице, ако могу одмах да тражим и реплику?

ПРЕДСЕДНИК:

Не. Морате на место. Да пређемо на гласање. Молим, нисам вас споменуо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Јесте, поменули сте, или мене или господина Антића.

ПРЕДСЕДНИК:

Вас, немате дилему. Антић није ћутао, то знате.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро, то је решено. Пошто сте значи потврдили да нисте увредили господина Антића, него мене.

ПРЕДСЕДНИК:

Што се сматрате увређеним ако сам рекао – неко се можда понашао као мула и ви одмах скочите да говорите? На то, откуд знате да сам мислио на вас? Било је и пре вас председника Скупштине града, па нисмо почели историју од вас. Па шта ви мислите?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Цитирам. Члан 91: „уколико се одборник у свом излагању увредљиво изрази о другом одборнику…“ Члан 90: „није дозвољено коришћење увредљивих израза“. Израз је био „мула“ – а то је животиња, ја мислим која се добија укрштањем коња и магарца или тако нешто, је увредљиво и то је свакако увредљив израз. Али, ми, чињеница је, немамо овде списак израза који се сматрају увредљивим, али се свакако поређење одборника са животињама, нарочито тим које се зову марва, јел да, код нашег народа, може сматрати увредом.

ПРЕДСЕДНИК:

Рекао сам да ја нисам морао да ћутим.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Потпуно је јасно шта сте рекли: „Ја нисам мула, као неки пре мене који су седели на овом месту“. Ту је пре вас седео господин Антић, на вашем месту, па сам ја хтео да питам да ли мислите на њега или на мене који сам му био заменик…

ПРЕДСЕДНИК:

Никако на вас…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

…а заменик председника градске Скупштине углавном ћути. И, како да вам кажем, мој посао као заменика је био да углавном ћутим за време седница, али видим да ви не разумете да председавајући треба да омогући одборницима да говоре. Као што видите, ја нисам ћутљив човек, али сам ћутао кад сам био председавајући, јер није пристојно да непрекидно само ја причам ту, иако имам испред себе стално укључен микрофон и то морате и ви да научите. Значи, ако волите да причате пређите овде, доле међу одборнике, а ако сте председавајући, онда дајете реч једном по једном одборнику, слушате њих и тако трпите четири године. То је посао председавајућег. То нисте још схватили добро, али у сваком случају инсистирам да ми се извините за увреду која мислим да је очигледна, а ви одлучите да ли ћете да се извините, али ја инсистирам на томе и мислим да би било коректно.

ПРЕДСЕДНИК

Господине Алимпићу, показаћу вам још једном разлику нас и вас. Уколико сте се осетили прозваним, ја вам се извињавам, али нисам мислио на вас, и не знам зашто сте одмах истрчали за говорницу.

Прелазимо на изјашњавање.