Намештеним конкурсима узимају све више линија од ГСП-а и дају их приватницима.

Обједињена расправа поводом двадесетшесте и двадесетседме тачке Дневног реда: 26. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О УСВАЈАЊУ ПРОЈЕКТА ЈАВНО-ПРИВАТНОГ ПАРТНЕРСТВА У ОБАВЉАЊУ КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА ПУТНИКА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА (потез 500). 27. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА КОНАЧНИ НАЦРТ АНЕКСА 1 УГОВОРА О ЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ У ОБАВЉАЊУ КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНОГ ПРИГРАДСКОГ И ЛОКАЛНОГ ПРЕВОЗА ПУТНИКА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА, партија 1 – Приград-локал. 39. седница, 15. јун 2017.

Када су овде представници предлагача, односно известиоци, радници Градске управе, функционери управе или секрeтари, в.д. секретара Градске управе, а овде не мислим на Вас господине Митровићу, треба да имају у виду дужност секретара Градске управе или функционера на положају у Градској управи, која их обавезује на нешто што се зове принципи Управе. У Закону о државној управи мислим да је то члан 8. Ти принципи су стручност, непристрасност и политичка неутралност. Господин Гак сада није ту, а ово се односи на њега. То што он наступа као да је одборник, то што он прича: „Ми СНС, ви ДС, ми смо, ви сте, ово, оно…“ није добро и није по правилима. Није више присутан, али је добро да чујете и ви, па пренесите јер сада је управо конкурс за ових 50-ак места за секретаре и заменике секретара. Они сви, садашњи ВД-секретари, конкуришу да буду у Управи и када постану секретари Управе нису више ни одборници, нису више представници ни једне партије јер пет година треба да обављају ту дужност. Значи, и у следећем мандату морају да буду политички непристрасни и неутрални.

ВУЈО ГРУЈИЋ (с места):

Добро, али он није ту.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Секретар није одборник. Он треба да говори о меритуму ствари, што већина секретара заиста и ради, али ово је пример потпуног неразумевања. Ако има намеру да се јави на тај конкурс, нека води рачуна о томе шта је уопште посао за који конкурише.

Толико о томе. Овде су пред нама две одлуке. Једна је о усвајању Пројекта јавно-приватног партнерства у обављању комуналне делатности јавног превоза путника на територији града Београда за један потез, који се зове – потез 500. Линије са бројевима 500 и нешто. То су аутобуси на линијама које иду на јужни део Београда – Сремчица, Остружница, Умка, Рушањ, Велика Моштаница, Ресник и сл. Имамо дефакто једну чудну ситуацију, с обзиром да је један други део нашег система јавног превоза, за тај потез 600 био склопљен уговор са конзорцијумом приватних превозника. Али, је донета одлука, недовољно објашњена и можда ћете моћи да објасните и ту одлуку, да ће ГСП ипак да обавља превоз на потезу 600, а сада се креће у јавно приватно партнерство за потез 500, где аутобуси ГСП прилично задовољавајуће обављају тај посао. Претпостављам да се овде ради о замени, да ће та иста група превозника, који су изгубили тај потез 600, да се јаве на овај конкурс и на њему да добију и да ће сада да преузму потез 500. Читајући овај материјал, лепо је све то образложено и то се своди на то да ГСП нема тренутно капацитета у аутобусима да покрива оба потеза – потез 500 и потез 600. Било би добро да нам објасните зашто не онај а зашто овај? Мислим да су на потезу 600 линије и мало дуже и пут је мало тежи и да је потез 500 привлачнији и погоднији, па сада иде приватницима. Ово је трећа или четврта оваква слична одлука. Имамо превознике у приградском саобраћају којима је додељено право да возе, и групу приватних превозника у градском саобраћају којима је додељен један део. Сада уводимо приватнике и овде. Полако се капацитети ГСП умањују и постепено све више и више приватника преузима линије. Питање је да ли је то стратешко опредељење Града, када је развој јавног саобраћаја у питању? Волео бих да чујем да ли се планира да се у будућности, можда потпуно укине ГСП и постепено да се пређе на приватне превознике и колико у свему томе учествује руководство ГСП? Да ли је руководство ГСП консултовано у самом пројекту? Чудно је да ГСП има неке другачије планове за будућност. Планирана је ова испорука 30 зглобних аутобуса, који су са „Икарбус“-ом уговорени. Такође, и за следећу годину планирана је набавка 50 нових аутобуса. То би већ били капацитети да би могао да се покрије потез 500. Мислим да би било боље за ГСП и развој јавног саобраћаја да се овај потез даје сада конзорцијуму приватника на неки краћи период, на пример, на две или три године, јер је очигледно из планова ГСП да ће за две, три године ГСП моћи да покрије тај потез са новим аутобусима, али је овде планирано да се то даје на 10 година, а 10 година је заиста дуг период. Питање је и када прође тих 10 година, да ли ће поново моћи да се успостави овакав систем какав је био. Дакле, волео бих да ми мало појасните, када смо у јануару усвајали ребаланс, тада нисам имао довољно времена да све ово причам, али сам на крају поменуо питање расподеле средстава која су у буџету предвиђена за јавни градски превоз. Оно што сам ја видео, то су врло велика средства, то је четвртина буџета, од чега је око 15 милијарди динара планирано за субвенције приватницима, а око седам за ГСП, али молим вас исправите ме ако нисам добро видео. Ако то и даље тако функционише, сав приход од „Бус-плус“-а иде ГСП-у или се и то можда дели? Али нигде нисам успео да нађем податак колико је то годишње. Нека моја процена је да је то око девет милијарди, али не могу да гарантујем, јер заиста нисам успео да нађем нигде неки званични податак. Објасните ми, сада приватници имају трећину или мање од трећине аутобуса који обављају јавни превоз у Граду, јер имају око 420 аутобуса, а ГСП 800 аутобуса и још трамваје и тролејбусе, а добијају субвенције исто као и ГСП, што је потпуно нелогично? Ми смо овде имали образложење раније, а имамо га и сада овде, које каже да је много јефтиније ангажовати приватнике него ГСП. Чињенице говоре другачије. Ако гледамо буџет 2016. и 2017. године, испада да трећина линија коју покривају приватници кошта град исто толико као и две трећине коју покрива ГСП. Зашто не идемо онда на то да ГСП вози све? Тим приватницима ситуација је много повољнија него ГСП-у. Они имају гарантоване приходе за наредних 10 година и њих не интересује да ли се наплаћују карте или не, Град то њима из буџета мора да плати и они могу са тим да рачунају и да праве своје планове. Са ГСП то није тако. Њима нико не гарантује ништа. Ствари се мењају из године у годину. Имајући то у виду, имамо и тачку 27, за коју морам да признам да ми није било лако ни припремити се за њу, нисам могао да схватим о чему се ту ради јер нам је пре два дана замењен материјал. Господине председниче, примењена је једна необична ствар. Није поднет амандман на материјал који смо добили са позивом, ако се ту нешто мења, него је послат нови материјал, на коме пише –„замена материјала“?! И ви одборници отворите један, отворите други и гледајте где су разлике. То је необично. Разлика је мала, али постоји. Постоје несагласности.

ПРЕДСЕДНИК:

То је разлог одлагања.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Разлог одлагања Скупштине, како сте Ви рекли на почетку ове седнице, били су ваљда урбанистички планови? Била је тачка план Винча, коју сте сада, данас, скинули са дневног реда. А оваква измена мора да се ради у форми амандмана а не у форми замене материјала. Повуците тачку дневног реда и на следећој седници је дајте измењену, као што ћете, очигледно, урадити са овим планом који је данас повучен. Кажем да је то необичан начин и не би било добро да се то понавља, да добијемо предлог решења а онда, дан пред седницу -замењен је материјал у коме пише нешто друго. То је незгодно када је у питању функционисање Скупштине. Шта је суштина овога? Страна 2, образложења, за оне који нису читали каже се: „Саобраћајно предузеће „Ласта“ обратило се Секретаријату за јавни превоз, са предлогом за закључење анекса Уговора, како би се залагањем потраживања из Уговора омогућила реализација кредитних аранжмана са финансијским повериоцима, који би путем кредита финансирали набавку аутобуса, а које ће Саобраћајно предузеће „Ласта“ набавити ради извршења обавеза преузетих Уговором“. Предузеће „Ласта“ је носилац тог конзорцијума који обавља превоз у тој партији приград – локал. То је мало сада као „перпетум мобиле“ јер, рецимо у овој Одлуци, на основу које ће се тек расписати јавни конкурс, јасно стоји на 51, страни да је услов да се јавите на конкурс, да поседујете аутобусе који одговарају условима конкурса. Исто тако и „Ласта“, са својим члановима конзорцијума, када се пријављивала на тај претходни конкурс, гарантовала је да имају аутобусе којима могу да покрију овај задатак који им је дат уговором. Сада када су добили тај посао, кад су добили 10 година гарантоване приходе, шта сада они траже? Траже да те будуће гарантоване приходе од 10 година искористе као залог код банке, да би дигли кредит и да би купили аутобусе. Али, „Ласта“ не би ни имала те приходе да није рекла да већ има те аутобусе! У сваком случају, ово је кршење Закона о јавним набавкама. Ако ви објавите јавни позив на сајту Града, и на сајту Управе за јавне набавке био је тај јавни позив и ту пише да сви који се јаве морају да имају аутобусе, то је услов који се сада драстично мења. Сада би по правилу, односно по закону, требало раскинути уговор са „Ластом“ и тим предузећима ако немају аутобусе и расписати нови позив и рећи да ова правила важе за све. Да сада могу да се јаве и неки други превозници који немају аутобусе, а купиће их чим добију посао, јер ће им гаранција коју ће банка признати, бити то што су добили уговор. Тај круг не може да се затвори овако. Ово је озбиљно избегавање Закона о јавним набавкама и то је нешто што у сваком случају не може да се примени. Ви рецимо, тражите да фирма која се јавља на некакав јавни позив по закону, да има неке услове, неке машине или поседује нешто а други то немају па не могу да конкуришу, не јаве се други и ви им дате посао, па се онда јаве накнадно и кажу: „Ипак немамо, али да узмемо паре од банке унапред по основу уговора који смо склопили са вама па да купимо то што смо рекли да имамо“. По мом мишљењу то тако не може. Ја можда нисам нешто добро разумео, нисам добро прочитао, можда ћете ви нама нешто другачије да објасните, али ово је један крупан криминал и управо зато је и мењан Закон о јавним набавкама, управо зато је ишла она силна прича колико се губи на намештеним набавкама, колико се намешта и да би морао да се промени закон. Закон је заиста промењен и по њему ове ствари не би смеле да се догађају. Значи, не можете мењати услове из уговора, који су били прописани када је расписиван јавни позив, а услов је био да се имају аутобуси, а онда кажете – сада мењам услове, купићете од пара које немате па ће вам Град дати. То је таква промена услова да би сада требало дати шансу и другима да под истим условима конкуришу. Надам се да сам био јасан и очекујем објашњење и одговоре.