Нови Статут? Залажу се за децентрализацију али само на речима.

Расправа о ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧКА О ИЗМЕНИ ЗАКЉУЧКА О ПРИСТУПАЊУ ПРОМЕНИ СТАТУТА ГРАДА БЕОГРАДА. ПРВИ ДЕО. 22. седница, 23. октобар 2015.

Даме и господо, могу на почетку да се сложим и прикључим задовољству које је исказао шеф Одборничке групе СПС-а, да смо најзад после девет месеци, пошто рок истиче који смо дали у јануару, у Скупштини Града чули нешто званично о тој Комисији и шта она ради и какве су намере.

Пажљиво сам слушао излагање градског менаџера. Морам да кажем да је градски менаџер добро ушао у ову проблематику, иако заиста нигде не видим основ да се градски менаџер овим бави. Градски менаџер је помоћник градоначелника, постављен за развој економије, пројекте, Статут Града, је de facto политичко питање, чиме би пре други требало да се баве. Једноставно, ово му није у опису посла. Али, са друге стране, оно о чему сада одлучујемо није ништа од овога што је градски менаџер сада причао, ми сада одлучујемо да рок од девет месеци, који очигледно није био довољан, померимо и да тај рок буде 12 месеци. То је оно о чему сада расправљамо, а не о свим овим интересантним питањима које смо чули.

Градском менаџеру предлажем да се мало више бави својим послом и да размисли како ће да образложи продужетак рока за завршетак Цветног трга, пошто тамо стоји табла на којој пише да је рок 75 дана, који су истекли. Најављени рок је био 10.октобар, а тамо је још увек ископана рупа и видим да су далеко од завршавања, а нешто и нема радника на градилишту.

Доста сам чуо у уводном образложењу и неких својих речи, раније изговорених, тако да против тога заиста не могу да будем. Ви сте вероватно заборавили, али може се проверити у стенограму, 21. јануара на нашој 13. седници, када смо изненада, дан раније ово добили у дневном реду, да се иде на промену Статута и рок је одређен да буде девет месеци.

Тада сам рекао неколико ствари које смо управо сада чули. А то је да немамо шта да мењамо у Статуту, нарочито у правцу озбиљне децентрализације пре него што се промени Закон о главном граду, можда Закон о локалној самоуправи и читав низ секторских закона. Управо, то сам ја рекао, а сада чујем од градског менаџера нешто као: „када је Комисија почела да ради, схватили смо“. Што нисте слушали шта су вам одборници причали па бисте одмах схватили?

Друга ствар коју сам тада рекао јесте да девет месеци за то није довољно. То се и показало. Сада вам кажем да ни додатна три месеца нису довољна. Требало је одмах да померите бар за шест месеци, јер промена секторских закона који су овде предвиђени, Закона о локалној самоуправи, Закона о главном граду, Измене и допуне Закона о планирању и изградњи у року од три месеца се највероватније неће спровести и ми ћемо поново имати сличну тачку на дневном реду.

Тада сам и изразио своје сумње да намере ове градске власти да спроведе праву децентрализацију нису искрене, бар тако мислим, јер се то веома много показује на речима али се врло мало или ни мало показује на делу, чак супротно. Имамо у последњим месецима и годинама ваше власти сталну централизацију. На прошлој и претпрошлој седници смо имали питање „Београдводе“, које се укидају и припајају „Србијаводама“ и одустајемо од надлежности водопривреде.

Пошто је известилац, градски менаџер рекао да 10 година град Београд ништа од надлежности није добио, морам да кажем да то није тачно. Добио је надлежности у водопривреди променом Закона о водопривреди, што је било пре мање од 10 година. И „Београдводе“ су постале градско предузеће и добили смо надлежност над обалама и над тим сплавовима, о којима сте сада говорили. Значи, Београд је добијао неке надлежности.

Ви сте поменули Закон о водама а нисте рекли шта су ту Ваши предлози. По том Закону о водама ми сада губимо те надлежности. Оне се поново враћају на републички ниво. Губимо и „Београдводе“, које смо имали неколико година. Све се то уједињује у „Србијаводе“. Значи, обрнут процес од процеса децентрализације.

Као нека накнада, сада нам се најављује да ће се сада мењати Закон о шумама, па ћемо имати „Београдшуме“. У реду, то јесте некаква децентрализација у тој области, али то је слаба надокнада за водопривреду, што су показале и поплаве.

Град Београд је успео много да уради у тој области. И о томе сам говорио на седници када је то била тачка дневног реда, па нема разлога да то сада понављам. Пре пар седница имали смо и Одлуку, која је de facto централизација на нивоу самог Града, значи преношење одређених надлежности из области спорта, које су општинске и оне постају градске. И о томе сам говорио, тако да нема разлога да поново причам. Значи, ми у пракси имамо процес централизације. И у односу Београд – градске општине нисам ништа видео од децентрализације, али на речима – ма, то су потоци речи.

Шта се сада догађа? У јануару сам проценио да је рок од девет месеци одређен због предизборне кампање у београдским општинама, јер тада се причало да ће избори да буду у децембру и онда би таман био припремљен некакав предлог, па би случајно председници општина, који су чланови Комисије, могли да се растрче у кампању и да обећавају општинама децентрализацију, нарочито овим приградским, да ће добити ово и оно. Ништа се од тога није десило, а очигледно да ће избори бити онда када им је време по закону. Значи, за неколико месеци.

И овај рок се врло згодно помера сада на три месеца, па ће се то питање за три месеца моћи отворити у кампањи, у виду обећања, а не у виду реалне децентрализације. Шта ће стварно бити, то ћемо видети.

Оно што сте до сада радили, показали сте да ваше намере нису искрене и да радите супротно од онога што говорите. Много тога што је речено и најављено звучи добро, употребљиво, али не иде се у том правцу.

Што се тиче имовине, а то је битна ствар, чак бих и исправио колегу Башића малопре, који је рекао да нема основа у Закону о јавној својини да градске општине имају имовину – заправо има законског основа. То је члан 18, где јасно стоји да Статутом Града се може одредити да општине могу да имају своју имовину коју користе, тако да ми то већ сада можемо да урадимо. Нисмо и вероватно и нећемо.

Постоји још једно питање, а то је питање најављене промене Устава. Из дискусије градског менаџера или неког од дискутаната чули смо да ће смањење броја одборника у Скупштини Града бити везано за смањење броја посланика у Скупштини Републике, да ћемо ми прво сачекати да видимо колико ће бити смањење у Скупштини Републике, па је менаџер рекао да ће то бити 150, па ћемо и ми онда да смањимо број наших одборника. То значи промену Устава. То значи да се прво мења Устав, што је логично, па Устав мења неке основе, па се на основу тог новог Устава и тих чланова који регулишу област локалне самоуправе мења Закон о главном граду и Закон о локалној самоуправи, а не обрнуто, да ви промените Закон о главном граду и Закон о локалној самоуправи, па да се промени Устав и поново онда све да се мења.

За све то рок од три месеца никако није довољан. Права, суштинска децентрализација, уколико политичка воља постоји, може се спровести кроз промену Устава прво. И ту се може на другачији начин дефинисати статус градских општина, па онда кроз промену Закона о локаној самоуправи, Закона о главном граду, о финансирању локалне самоуправе. Није тема, али градски менаџер је говорио о томе – ми смо на прошлој или претпрошлој седници одлучили да практично пренесемо на Републику проблематику сплавова. Значи, нећемо ми више бити надлежни него Република, а сада градски менаџер каже да би ми хтели паре од такси на сплавове, што не може да буде наш изворни приход јер ако измене Закона о водопривреди буду овакве како су предложене, то неће бити у нашој надлежности и неће бити наш изворни приход. То је приход Републике.

Градски менаџер је рекао да намеравамо кроз Закон о финансирању локалне самоуправе да провучемо да нам Република пребацује тај приход који наплаћује за нас, што је раније био случај у неким пореским облицима. Показало се да то није добро функционисало и да Градска пореска управа треба да наплаћује оно што су градски приходи а не другачије.

Сада већ улазимо у неку проблематику, којој сада овде није место. Да је Комисија радила онако како смо је ми задужили, да је обавила посао за девет месеци, ми би сада имали неки нацрт измене Статута о коме бисмо расправљали. Уместо нацрта имамо предлог о продужењу рока. Слободан сам да најавим да ћемо имати поново продужење рока када и овај рок истекне, тако да ми уствари немамо ништа, сем неких обећања.