О централизацији система цивилне заштите у Београду

Расправа о предлогу одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите на територији града Београда. 7. седница, 24.10.2014.

Пре него што кажем неку реч о овом предлогу, занима ме да ли има новинара у овој сали. Ако може, нека дигну руку, само ме занима је л’ има неки новинар. Један, два. Не брани ми Пословник. Ово само да демонстрирам колико је постала важна, тј. неважна Скупштина града Београда и како јавност у овој земљи третира рад градског Парламента у коме ми овде одлучујемо о два милиона становника и о Скупштини града. Мислим да је ово много већи показатељ куда идемо и да ли до сад нисмо потонули.

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, о дневном реду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

О дневном реду, да. Добро, ево, бар су присутни одборници. И то нешто вреди.

Прво да скренем пажњу, то вероватно нисте видели. Нису видели ни предлагач Градско веће, ни Служба за опште послове ни сви који су прошли кроз ове одлуке да ово није одлука о организацији и функционисању цивилне него неке „цивнилне заштите“. То јесте словна грешка, али она само показује колико је одокативно, неозбиљно стављен материјал у Скупштини града нама овде. Нама овде можете било шта да напишете и да пошаљете, а да нико то претходно – не само одлуку него ни наслов и не погледа.

Шта није добро у овој Одлуци?

У овој Одлуци није добро то што ова Одлука уводи један до сада невиђен ниво централизације у Београду. И да, можете да ми одговорите после да бисмо то можда и ми такву одлуку донели да смо је доносили. Можда сличну? Али, то је сумњиво оправдање за ову Одлуку сада јер ја се сећам да сте ви обећали, најавили, децентрализацију града Београда, спуштање неких надлежности на градске општине, већу улогу градских општина.

Међутим, градске општине у систему цивилне заштите на територији града Београда у овој Одлуци више уопште не постоје јер сада овде постоји, ево – субјекти: Скупштина, градоначелник, Градско веће, Градска управа, правна лица, грађани. Нема градске општине као субјекта. Ту не постоји.

Из самог текста се види, значи, градоначелник је командант, значи Градски штаб, Градска управа, Град, Град, и онда Град поставља поверенике – члан 11. – по месним заједницама.

Значи, месне заједнице су груписане по општинама. Физички су груписане, али заправо Град директно поставља по једног повереника за сваку месну заједницу, за Арнајево, за Баћевац, за Бељину. Нема повереника за општину. Нема општинског штаба цивилне заштите. Значи, многи од вас овде су учествовали у томе и 1999. године. Ја сам био председник Општине, командант штаба. Значи, постојали су општински штабови цивилне заштите. И те како! Јер, овај град има скоро два милиона становника, има хиљаде и хиљаде склоништа. Заиста, не може се тиме управљати из једног центра.

Значи, оно што треба да постоји јесте Градски штаб, градски систем цивилне заштите, 17 општинских, а онда испод њих месне заједнице, а не Град па месна заједница и општине одједном немају систем, бришемо их.

Јесте да је Град јединица локалне самоуправе, па није иста јединица локалне самоуправе као Уб или не знам, Панчево, него много већа. Имамо градске општине и оне треба да постоје и треба оне да имају своју локалну цивилну заштиту и то мора да постоји.

Цивилна заштита је систем сличан једном милитаристичком систему, војничком. Значи, тамо постоји бригада, чета, вод. Овде сад укидамо чету. Имамо бригаду, команданта и онда командант има одмах водове и са десетарима директно ради. Укидамо један ниво, врло важан и неопходан ниво.

Ово тешко може овако да функционише кад дође време да функционише, верујте, нарочито на приградским општинама. Нарочито на приградским општинама, где председници општина, општинске управе треба да седе тамо и оне имају неке своје локалне штабове, али то је онако као дечји аутомобил, то је нека играчка али без мотора јер немају никакве надлежности. Они ништа не раде јер све се директно ради овде у Граду.

И то је велики проблем, тако да мислим да ова Одлука са тог аспекта није добра. Значи, није добро и ово је упућено предлагачу и о томе смо разговарали и на Савету за локалну самоуправу. Тај Савет за локалну самоуправу баш зато и постоји да узме у обзир и то, ту посебност локалне самоуправе у граду Београду. Није довољно само да кажете: ми смо се консултовали са републичким нивоом и они су рекли да је у реду. Они су рекли да је у реду. Ова је Одлука можда иста као Одлука у Крупњу, али у Крупњу нема градских општина, знате. Ви не можете за Београд применити потпуно исте критеријуме као што су примењени за све остале општине што верујем да је овде у питању.

И наравно, представник предлагача ми је рекао на седници Комисије да је добро, важно, неопходно, да ми сад усвојимо ову Одлуку, да бисмо је имали, па ћемо је онда касније мењати. То је образложење које… (УПАДИЦА ИЗ САЛЕ)

Нисте то рекли? Добро, онда ћете после имати ту прилику да кажете шта сте рекли. Рекли сте да је усвојимо, па ћемо онда нешто.