О давању градских локала без закупнине ради подстицања запошљавања.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ИЗМЕНЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗАПОШЉАВАЊА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2016. ГОДИНУ,

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О НАЧИНИМА, УСЛОВИМА И КРИТЕРИЈУМИМА И МЕРИЛИМА ЗА ДОДЕЛУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА КОЈИ ЈЕ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ГРАДА БЕОГРАДА У ЗАКУП ПОД ПОСЕБНИМ УСЛОВИМА У ЦИЉУ ПОДСТИЦАЊА САМОЗАПОШЉАВАЊА И ПРОШИРЕЊА ПОСЛОВАЊА,

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О НАЧИНИМА, УСЛОВИМА И КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ИЗБОР КОРИСНИКА СРЕДСТАВА У ОКВИРУ МЕРА И АКТИВНОСТИ УЗ ПОДРШКУ РАЗВОЈА, ИНОВАТНИХ ДЕЛАТНОСТИ И САМОЗАПОШЉАВАЊА КОЈИ СЕ ФИНАНСИРАЈУ ИЗ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА И

ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О НАЧИНУ, УСЛОВИМА И КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ИЗБОР КОРИСНИКА СРЕДСТВА У ОКВИРУ МЕРА И АКТИВНОСТИ УЗ ПОДРШКУ РАЗВОЈА ЖЕНСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА КОЈЕ СЕ ФИНАНСИРА ИЗ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА. 29. седница, 28. април 2016.

Имамо дакле, спојену, обједињену расправу за четири тачке Дневног реда, које су све везане за Акциони план запошљавања града Београда, који смо овде у Скупштини града не тако давно усвојили и различите мере везане за спровођење тог програма.

У материјалу за ову 34. тачку, добили смо поново и текст Акционог плана запошљавања за ову годину и то је прилика да се подсетимо и на резултате рада ове градске власти и њених планова у прошлој години. Поново имамо овде у материјалу ону табелу која је на шестој страни Акционог плана, а то је сада 9. страна овог материјала. Имамо табелу са индикаторима тржишта рада за београдски регион, где видимо да је стопа незапослености на крају 2014. године, у четвртом кварталу била 16,4%, то је у бројевима 120.804 незапослена, а да је у трећем кварталу 2015. године, после само девет месеци, та стопа повећана са 16,4% на 18,8%?! Стопа незапослености и број незапослених повећан је са 120.804 на 140.937 и то довољно говори о резултатима из прошле године. Какви ће бити резултати у овој години? То ћемо тек да видимо, али ови прошлогодишњи катастрофални резултати очигледно не утичу на неку свакако потребну промену начина рада и функционисања.

Оно на шта бих ја желео да се осврнем је Предлог одлуке о давању пословног простора у закуп по посебним условима. У ствари, ти посебни услови су, ако сам добро разумео, без закупнине, дакле бесплатно, без кирије. Мало ме предлагач г. Петронијевић збунио када је набрајао. Сви смо добили текст одлуке и колико сам ја видео овде постоји тачно 33 пословна простора наведено. На пет општина. Он је поменуо да постоје и неки локали на Савском венцу и на Чукарици, ја то овде не видим, тога нема? (Петронијевић са места потврђује да је погрешио). Добро. Значи грешка. Видимо сада списак један тих локала, углавном су локали, продавнице, неки са припадајућим магацинским простором, различитих квадратура. Имамо производну халу од 300 квадрата, имамо магацинске просторе. Нема разлога да сумњам да су ови простори доста погодни, привлачни, вероватно нису у питању неки простори лоше тржишне вредности које нико није хтео да изнајми, па их сада због тога дајемо? Претпостављам да није то питању, ако јесте, било би добро и то назначити да знамо да је то био разлог.

Шта ја овде видим као проблем? Видим као проблем да сада по критеријуму тог запошљавања, ми дајемо на коришћење привредницима или предузетницима 33 пословна простора, без накнаде, без кирије, ми заправо интервенишемо на тржишту. Вршимо једну интервенцију у економији. Вршимо једну дисторзију, једно изобличење тржишних услова. Шта то значи? То значи да неки људи који већ имају бизнис, који су већ предузетници, који плаћају своје локале, плаћају своје кирије, овиме су доведени у неравноправан положај, јер ћемо сада увести на тржиште нове привреднике, нове предузетнике, који ће се можда бавити тим истим послом и конкурисаће онима који нормално функционишу на тржишту са једном државном помоћи, једном субвенцијом, а то је бесплатан пословни простор, који ће заправо створити један нереално добар услов за њих да они послују на тржишту. Они ће заправо онима који већ раде, који већ запошљавају људе, бити нелојална конкуренција. Може се догодити ако неко отвори некакву продавницу или неку услужну радњу, да у близини постоји нека слична таква а да ова која две године послује без трошкова закупнине буде онда конкурентнија, може да понуди ниже цене које су нереалне и нетржишне и да затвори ову другу радњу. У крајњем збиру ви и нисте баш повећали број запослених, некима сте можда помогли, али некима сте одмогли. Неки ће можда због пада промета јер су неконкурентни, јер су њихови трошкови већи, остати без могућности да раде и да зарађују. То је иначе проблем када су овакве мере у питању. Управо због тога, ја мислим и по правилима Европске уније овакве ствари нису дозвољене. Мислим да је то у преговарачком поглављу број 8, у коме се разматра политика конкуренције. То ће се питање отворити у процесу нашег приступања, поглавље о државној помоћи, и не препоручује се овакво интервенисање на тржишту које ствара ту нелојалну тржишну утакмицу. То је један проблем. И ако је то проблем који овде видим, пошто је град Београд ипак велики град и ово су велике општине, то није велики број локала који може представљати озбиљан проблем на комплексном тржишту, али у одређеној улици у одређеном крају може представљати нелојалну конкуренцију.

Друго питање је питање шта се дешава сада са јавним приходом који је град Београд дужан да приходује, да убира по основу ове јавне својине? Закупнина није нама остала од деде, па да ми можемо да је опраштамо и поклањамо. То је јавни приход који улази у буџет, а ми кажемо сада овом одлуком „не треба нам тај приход“. Поклањамо га. То је прилично проблематично. Још више је проблематично шта је са ПДВ-ом? То овде ништа не пише. Пословни простор који издаје локална самоуправа, та кирија нема у свом саставу само закупнину, већ и ПДВ, 20%. Тај ПДВ мора да се плаћа. Чак и ако ви опростите закупнину, државу нисте питали да ли смете да опростите ПДВ. Ако сте власник ресторана и неко код вас руча и ви му издате фискални рачун што морате по закону, па одлучите да му опростите и кажете „не морате да платите тај ручак“, ПДВ морате да платите, или ви или он. Ко ће да плаће ПДВ у овом случају? То овде не пише. Можда се подразумева да то треба да плаћају грађани који закупљују тај пословни простор и онда долазимо на оно друго питање, које исто није јасно, ја га нисам случајно поставио. Ако су у питању неки пословни простори који су већ нуђени на тржишту по ценама које ова Скупштина града одређује, по ценама које град има, па нико није хтео по тој цени да их изнајми, ако је то у питању, онда заправо за град, односно за Дирекцију представља проблем плаћање комуналија, грејања, пореза на имовину, па се сад тражи нека жртва којој ће се дати да то плаћа. Нису им опроштене комуналије. Па ако им још није опроштен и ПДВ, ми им у ствари нисмо учинили услугу. У том случају смо им ми дали нешто што они привредници који већ раде на тржишту који имају радње, који већ знају, нису хтели да узму тај локал, јер им се не исплати. Ови који још немају посао и које ми сад зовемо да оснују фирму и да уђу у посао, онда их можда уводимо у неку клопку, јер ће и они у неком тренутку схватити да не могу да покривају те трошкове, који чак и да им опростите саму закупнину нису мали.

Ја мислим да сам поставио смислена питања г. Петронијевићу, па очекујем од Вас, као и увек, добар одговор.