О другом, јунском Ребалансу буџета града Београда за 2017.

Обједињена расправа поводом шест тачака дневног реда које су у вези са буџетом града. Тачке 2. до 7. Дневног реда: 2. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2016. ГОДИНУ. 3. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊУ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ, ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2017. ГОДИНИ. 4. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2017. ГОДИНУ. 5. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА, ПРОЈЕКАТА И АКТИВНОСТИ КОРИСНИКА СРЕДСТАВА БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА У 2018. ГОДИНИ И 2019. ГОДИНИ. 6. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О РЕСТРУКТУРИРАЊУ ЗАЈМА ПО УГОВОРУ О ЗАЈМУ СА ЕВРОПСКОМ БАНКОМ ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТА ИЗГРАДЊЕ МОСТА ПРЕКО САВЕ ЧУКАРИЦА – НОВИ БЕОГРАД И УГОВОРА О ЗАЈМУ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛА ПРОЈЕКТА УНАПРЕЂЕЊА БЕОГРАДСКОГ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА И САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ЗАДУЖЕЊУ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКТА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ УЛИЦА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ, 27. МАРТА, ЏОРЏА ВАШИНГТОНА И ЦАРА ДУШАНА И ПОДЗЕМНИХ ГАРАЖА У УЛ. КНЕЗА МИЛОША. 7. ПРЕДЛОЗИ ОДЛУКА: 7/1. О отписивању потраживања града Београда доспелих на дан 31.12.2015. године по основу неизмирених уступљених јавних прихода, због продаје капитала субјекта приватизације „Индустрије обуће Београд“, а.д. 7/2. О отпису потраживања доспелих за период од 01.09. до 31.12.2015. године и конверзији потраживања доспелих на дан 31.08.2015. године по основу неизмирених изворних и уступљених јавних прихода Града Београда у трајни улог у капиталу привредног друштва ГП „Мостоградња“ а.д. из Београда. 7/3. О конверзији потраживања гада Београда по основу неизмирених уступљених јавних прихода у трајни налог у капиталу Саобраћајног предузећа „Ласта“ а.д. на дан 30.11.2016. године, која нису обухваћена споразумом о одлагању плаћања пореског дуга, са припадајућом каматом до 31.12.2016. године. 7/4. О конверзији потраживања Града Београда по оснву неизмирених изворних и уступљених јавних прихода у трајни улог Града Београда у капиталу привредног друштва Фабрика аутобуса и специјалних возила „Икарбус“ а.д. из Београда. 7/5. О отпису потраживања Града Београда доспелих на дан 31.12.2016. године о основу неизмирених изворних и уступљених јавних прихода Привредног друштва за железничко угоститељство и туризам „Желтурист“ д.о.о. из Београда. 7/6. О отпису потраживања доспелих на дан 31.12.2016. године по основу неизмирених изворних и уступљених јавних прихода Града Београда Привредног друштва „Друштво за одржавање зграда“ д.о.о. из Београда. (Трећи део дискусије – о другом Ребалансу буџета града Београда за 2017.). 40. седница, 29. јун 2017.

Сада бих прешао на ребаланс, а то је једино о чему су овде представници извршне власти и говорили. Као што видите, има да се прича и у другим стварима. У тој најави смо свашта слушали: – „Имамо вишак, имамо довољно пара, можемо да бацамо и на јарболе, имамо паре не знамо шта ћемо са парама“, а главна теза је да постоји чак 3.000.000.000 динара вишка. Када човек погледа оквир, види да постоји заиста 3.000.000.000 динара више него што је било у јануару када је био први ребаланс, али нас интересује да видимо одакле су те 3.000.000.000? Ево, ово у мојим рукама је Одлука о ребалансу из јануара. Она је за разлику од ове била на А-4 формату, па је било лакше читати и то је лепо и то сам похвалио. Али, вратили су се на А-5 па не може да се чита јер је много ситно и замолио сам и успео сам да добијем CD да бих могао боље да читам. Шта су онда они урадили? Узели су ово и дали неком несрећнику у Управи и он је скенирао страну по страну и онда ми је послао тако скениран папир. Хоћу да вам кажем да је ово неко куцао, а ово постоји у „Ворду“ и можете тамо снимити. Од почетка до краја, са насловном страном, неко је скенирао и послао ми.

ПРЕДСЕДНИК:

Служба каже да то није скенирано.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Па очигледно је да јесте. Добро, није важно. Али предлажем да се прилагодимо малопре усвојеној Стратегији и једном и ми да пређемо мало на електронски вид јер погледајте ове столове, колико је стабала овде посечено, за ове материјале а неки нису ни отворили коверат са материјалом. Ако сваке паре треба да оправдате, да кажете толико и толико стабала ће бити мање посечено, вратиће се уложено за толико и толико, јер сада нису скупи таблети и ко нема свој, одборнику се купи и сви лепо пратимо у електронском облику. То је једноставна ствар, ово је XXI век и уклапа се у вашу малопре усвојену Стратегију развоја. Све ово сам прочитао да вам покажем да имам материјал и из јануара. Када отворите 1. страну видите да пише – приходи, расходи, дефицит. И укупни фискални дефицит је био 5,5 милијарди динара у јануару. Сада у овом материјалу стоји – приходи, расходи, дефицит, који је сада 7,5 милијарди динара. Предвиђени дефицит градског буџета је сада за две милијарде већи!? Подразумевам да је једна милијарда, трећа, заиста дошла од пореза на зараде, то се види у материјалу и признајем да је то због више запослених људи. Може и то да се поздрави, свака част. Ево, свака част и господину Петронијевићу ако је он за то заслужан, као председник градског Савета за запошљавање, али одмах да вам кажем да није. У целом региону расте запосленост а камате падају. Пад, као и раст просечне запослености код свих у региону је паралелан са нашим. Значи, то је светски тренд. Ако дође криза, пада запосленост а расту камате. Сада је криза прошла, запосленост расте. Свака част што то успевате да представљате као своје велико достигнуће. Вешти сте у пропаганди. Али, одмах да вам кажем, било ко да је овде на власти имао би ефекта од тог тренда. Дакле, повећање постоји. Али, има и неких других ствари. Има и на приходној страни смањења која можемо да видимо да су се појавила и предвиђена у ребалансу у односу на јануарски ребаланс. Рецимо, такса за озакоњење, а то ми је и у Завршном рачуну за прошлу годину привукло пажњу, била је планирана на 650.000.000 у јануару а сада је у новом Плану буџета одједном пала на 350.000.000. Шта се десило са озакоњењем? Да ли је могуће да тај генијални дивни Закон даје такве резултате? Говорено је да ће сви пожурити да озаконе, али видимо да ту нешто не функционише. Нису добро функционисали ни претходни закони, слажем се, али изгледа да се и са овим дешава исто. Дате људима могућност да легализују, могућност озакоњења, не морају да плаћају допринос, даје се само 5.000 динара по стану и опет ту нешто није у реду. Не знам тачно шта није у реду, али ако буде нека тачка на ту тему на некој од наредних седница па да се бавимо анализом тога, онда ћемо да се бавимо анализом тога.

Ја вам само скрећем пажњу на оно што је добро видети у ребалансу. Ту има доста шетања са тим Фондом за грађевинско земљиште. Видим да је то убачено овде, сада је у Секретаријату за комуналне послове. То је ових 7,2 милијарде. Хтео сам да видим и шта ће бити са овим пројектима што сам вам читао у Завршном рачуну, да касне и да нису спроведени у 2016. години, а требали су. Неке сам погледао. На пример, на страни 21.- Изградња система за наводњавање у Гроцкој – опет ништа. Предвиђено је само 83.000 динара. Од тога сигурно не може то да се уради. Ту је сад овај план Трг Славија, Булевар ослобођења од милијарду и по динара. Ваљда ће то да се сада заврши. Сада долазимо на овај, не највећи, наравно, али за јавност врло интересантан део. На страни 25. то имате у табели – „Јарбол са заставом, 230 милиона динара“. Није 200, господине градоначелниче, као што сте рекли, него 230 милиона. На страни 27, имате у једном другом разделу још 134 милиона за јарболе, на још 10 локација, то је укупно 364 милиона динара, или 3 милиона евра за јарболе са заставом?! Немојте да се љутите, али ћу ја стварно, у име грађана Београда да питам – да ли сте ви нормални, 3 милиона евра за јарболе? То је, морам да вам кажем, сумануто, цела та прича. Немам ништа против јарбола са заставом Србије, али кад то већ правите, немојте само од 120 метара. Направите 200 метара, направите бар 170 метара, да имамо највећи јарбол на свету. Саудијска Арабија има 165 метара, Таџикистан 165 метара, Азербејџан 162, Северна Кореја 160, па тек онда ми. Шести смо међу овим демократијама и земљама за узор, које вероватно од нафте, или не знам од чега имају пуно новца, не знају шта ће од беса па то праве, изузев Северне Кореје, ту знамо шта је у питању. Неко рече, то је патриотизам, то је национализам. Није, људи, то је квази патриотизам, то је један театрални, декларативни национализам, лажни. Није то никакав национализам. Национализам је да те паре уложите у лечење болесне деце, да уложите у нешто што може да се користи.

ПРЕДСЕДНИК:

То је моја идеја.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Шта? Јарболи? Није то, господине Никодијевићу, Ваша идеја. Зна се чија је то идеја. То је идеја Александра Вучића, то мора да се истакне. Ако је то патриотизам, ако ће то да подигне наталитет, или шта већ, нека буде 170 метара. Немојте да правите ових 10 малих за милион евра, него све уложите у овај велики и за 3 милиона евра направите јарбол од 170 или 200 метара, и онда смо Ким Џонг Уну дали домаћи задатак, и они онда морају да додају неке наставке на те своје јарболе да би били већи од нас. Што неко рече, хоћу да га цитирам, мада човек није ту: „Висина јарбола је обрнуто пропорционална демократији земље“. Па можда, надам се, да ипак због тога нисмо баш први.