О новом Генералном урбанистичком плану Београда и плановима Генералне регулације.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ГЕНЕРАЛНОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА БЕОГРАДА, ПРЕДЛОГА ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА СЕДИШТА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – ГРАД БЕОГРАД, ЦЕЛИНЕ  I – XIX, и још 5 урбанистичких планова и три одлуке о изради планова. 28. седница, 7. март 2016.

Даме и господо, градски одборници и одборнице, надам се да можемо да пређемо на конкретну расправу. Ви знате да ја када говорим, волим да цитирам оно што је написано заиста у папирима и да читам одатле, што је данас изузетно тешко, имајући у виду да овај материјал има више хиљада страница. То је наравно један од разлога зашто сам гласао против обједињавања ових тачака за које је и сам градоначелник рекао да су то можда наважнији планови у граду Београду. Генерални урбанистички план и План генералне регулације за ових првих 19 целина. Није разлог само обимност тачака, ево имамо двоструко време за расправу, није ни ствар у томе да сада треба сатима о томе расправљати. Друга ствар је овде у питању, у питању је правна немогућност да ми истовремено усвојимо ова оба плана, јер План генералне регулације произилази из Генералног урбанистичког плана, који је плански и правни основ за План генералне регулације. Прво мора да се усвоји Генерални урбанистички план, да га Скупштина града усвоји, да се он објави, да се стави у регистар и да се зна шта у ствари пише у том плану, јер ми то још увек не знамо, јер имамо и амандмане, расправа још увек траје. Технички, оно што су ми објаснили у нашој правној служби, да ће се то решити тако што ће се написати да Генерални план ступа на снагу даном доношења, а не осам дана касније као што је по закону, па ће се онда одштампати Службени лист града Београда, који је ваљда већ одштампан или не знам како то може унапред, незаконито, али он ће имати данашњи датум, па ето, то као нешто решава.

То што Службени лист има данашњи датум, можда ће једнога дана некоме ко буде читао те Службене листове, дати слику како је то било урађено законито, али то дефинитивно није било урађено законито.

Шта је био основ да се уопште припремају планови генералне регулације, да се води јавна расправа о њима? Предлог плана о коме је вођена јавна расправа у ствари, није сасвим исти као овај који данас усвајамо. Ми дефакто, истовремено усвајамо, истовремено расправљамо о два плана који не могу истовремено да се усвајају и разматрају, него проистичу један из другог.

Али исто тако разумем журбу предлагача, јер је читав овај процес заиста у великом закашњењу и неки моји претходници су већ говорили зашто је тај процес у толико великом закашњењу и колико. Већина одборника овде није свесна колику штету је граду Београду нанело беспотребно одлагање усвајања и Генералног плана и Плана генералне регулације, који су одавно већ могли да буду усвојени.

Генерални урбанистички план, практично готово исти као овај нови који сад усвајамо, је био у потпуности завршен већ у 2012. години. Почетком 2013. године требало је да буде усвојен. Чекао се само потпис ресорног министра, надлежног за грађевину, тада је то био Велимир Илић, који је требало да потпише сагласност на План. Имао је рок од 30 дана. Он није потписивао тај план, чекао је нешто. Онда се отворило питање зашто не потписује? Испоставило се да је проблем предвиђена локација новог гробља Јелезовац. Грађани су били против тога да на тој локацији буде ново гробље. То је разлог за одлагање. Значи, закључак је да треба померити гробље, па ће онда бити потписа. Чак могу да цитирам како је то тада министар образлагао: „У другим општинама граде се банке и хотели, а у Раковици и на Вождовцу гробље“. И то је био разлог одлагања.

Гробље Јелезовац је и у овом плану тамо где је и онда било. Грађани су поново потписали петицију, њих неколико стотина и ту су испред и траже да то гробље не буде тамо. То очигледно није био прави разлог, јер да је био разлог, онда бисте то сада променили.

Тада су били покушаји да се то убрза, да се убрза доношење тог плана, јер то заиста није био разлог да читав град чека, да све буде у застоју, па је локација гробља померена врло мало на самој тој локацији, неће бити на тим парцелама, биће на неким другим парцелама, али у суштини на тој истој локацији је и остало. Направљен је покушај компромиса,

Па ни тада министар није хтео да потпише План, да да своју сагласност, него је то што је у покушају да му се изађе у сусрет, гробље мало померено, он лепо искористио да тражи тада нову јавну расправу, са једним солидно образложеним ставом а то је: „Е, сад пошто гробље није на овим парцелама него је померено пар стотина метара даље, сада је то нова ситуација и мора нова јавна расправа“. И одржана је нова јавна расправа.

Ово вам говорим зато што сада не важи тај принцип. Сада оно о чему су грађани имали прилику да расправљају у јавној расправи на шта су давали примедбе у јавној расправи и када су у питању планови генералне регулације и када је у питању ГУП, после јавне расправе је доста измењено. Што прихватањем разних примедаба, што одлуком саме планске комисије и то више у ствари није тај план и није та ситуација која је била на јавној расправи!?

Ако ћемо да поштујемо правило које је примењено тада 2013. године и сада би требало поново отворити расправу, јер грађани нису имали прилику да у јавној расправи дискутују о неким елементима плана који су унети после јавне расправе.

Да је то све било само у ствари измишљени разлог и да нису постојали разлози да се кочи град, већ је у питању била искључиво политика, потпуно је јасно из чињенице да је ресорни министар потписао план један дан после смене градоначелника града Београда Драгана Ђиласа.

Значи 25. септембра 2013. године, дан после смене градоначелника министар је одлучио, е сад план може, нека Привремени орган, нека друга власт, ова прекомпонована, испадне боља од ове Ђиласове, па да они могу да усвоје Генерални план.

Онда је наравно кренуло, кренуле су разне идеје, како у ствари тај план треба сасвим променити, јер оно што је један од проблема који постоји, имамо га овде у градској скупштини, у функционисању града, а то је да свака већина у Скупштини града, а ево имамо изборе и чешће од четири године и свака већина сматра да треба да почне испочетка.

Свака већина сматра да оно што је пре било не ваља и сад ми то све треба да променимо. И метро, и зелене површине и мостове где ће да буду, тунеле и онда да планирамо и градимо све испочетка.

И тако кад је сад тај нови план, то јест овај план који ми сада усвајамо прошао нову јавну расправу и читаву процедуру и прошле године је требало да дође пред одборнике Скупштине Града на усвајање, опет се догађа једна необична ствар а то је да имате на страни 10. у овој другој свесци у образложењу наведено да је Градско веће тада одлучило: „Не усваја се, не утврђује се предлог ГУП-а који је био припремљен“. Није план одбила дакле Скупштина Града која треба да усваја или прихвата планове, него је Градско веће одлучило да се прави нови план из почетка односно да се решење о плану коригује.

И онда је наравно било све испочетка, нове јавне расправе, нови јавни увиди и онда на крају када смо добили овај предлог, пажљиво смо га погледали, бар онај од одборника ко је стигао да погледа, и видимо да се ту у ствари ништа битно није ни променило?! Овај план у великој мери личи на план који 3-4 године чекамо, што је и логично јер основ овог плана су пре свега планови из 2011. године, значи онај Регионални план просторног развоја административног подручја Београда, и Стратегија развоја Београда из 2011. године. Они су наведени овде у тексту као основ за доношење Генералног плана.

Ја као члан комисије и као заменик председника комисије која је радила на изради Стратегије развоја града Београда из 2011. године могу тиме само да будем задовољан. То јесте била добра наша стратегија коју мислим да треба да настављамо. Али зашто смо онда беспотребно изгубили три године? Колика је штета од тог беспотребног политичког одлагања, само да би се рекло „ево ви нисте донели план, укочили смо вам га, а ми га сада доносимо“. Колико смо изгубили, па ево само у прошлој години? Планирала је Дирекција за грађевинско земљиште приходе преко осам милијарди динара, то смо на почетку године планирали, ове године планирамо да приходује преко 12 милијарди. Значи прошле године смо планирали да приходује осам и данас имамо извештај колико је Дирекција заправо приходовала!

Приходовала је мање од 30% од тога, нешто преко две милијарде динара, значи више од 70% планираног новца у касу Дирекције није дошло. Шта се наводи у образложењу извештаја Дирекције као разлог тога? Разлог број један је недоношење Генералног урбанистичког плана! Огроман губитак за град Београд и огромно успоравање за град Београд. Сада кад погледамо План видимо да у ствари у том процесу поновног доношења и поновног усвајања већина тих неких фикс идеја и тих неких најављених нових другачијих ствари, на крају кад је то дошло до струке и кад су стручни људи, урбанисти, планери требали да дају своју реч о томе, одједном видимо да се те ствари релативизују, одбијају чак, заправо ништа од тога што је најављивано због чега се наводно План мења, се није десило.

У овом Генералном урбанистичком плану па скоро да и нема Београда на води, значи он се уопште не спомиње, помиње се нешто врло стидљиво, као Савска тераса коју треба уредити. Гробље Јелезовац наравно остаје где је и било пре три године планирано. Оно што је за мене као човека са Чукарице интересантно, ја сам о томе и раније говорио је онај чувени најављивани па чак и дан данас Чукарички напредњаци најављују план о великој привредној зони за коју су наводно заинтересовани Кинези, и не знам ко све, која ће се градити у Макишу на месту водоизворишта, досадашњих заштићених зона водозворишта – од тога нема ништа. То није прошло. Неће бити Индустријске зоне уз нови Обреновачки пут на 1.100 хектара који су раније били предвиђени као заштићена зона водоизворишта, што је преименовано у комерцијалну зону. У ходнику имате карту на којој то јасно можете да видите, иако је ова власт актуелна у општини Чукарица која и даље води кампању као да ће ту бити Привредна зона и деле некакву новину која се зове „Чукарички Специјал“, у којој је нацртана онако тамно плавом бојом уз Обреновачки пут, некаква Привредна зона, овде то није, овде је то зелена површина и становање и мало северно од Ранжирне железничке станице у Макишу, то је комерцијални садржај, то је проширење станице али то дефинитивно није Индустријска зона и од тога се, надам се, одустало.

Да не говорим да нема нигде уцртаног Деспотовог града на доњем Калемегдану који је лично премијер најавио као некакав будући пројекат и то смо гледали опет неке куле, то је све потпуно заборављено. Најаве како ће да се преиспитују трасе метроа – а метро не пролази кроз Београд на води, забога, говорили сте – мораћемо да скренемо да он обавезно прође кроз Београд на води?!

Јер пролази сад метро кроз Београд на води? Јесте ли погледали то у плану? Не пролази метро кроз Београд на води, он то заобилази, као што је и пре било, ни ту се ништа посебно није променило. Па је био чувени сукоб пре свега са колегама који су некада били у ДСС-у, тешки метро – лаки метро, шта пише сад овде у плану Генералне регулације? Пише да ће метро бити наравно, односно не зове се то метро него високо капацитетни систем превоза који ће ићи подземно, само тамо где мора, и где не мора да подземно – иде надземно.

На свим осталим деловима ићи ће надземно, биће то практично лаки метро, односно високо капацитетни шински систем, онако како је то било предвиђено пре 6 година када смо ми морали да губимо време објашњавајући да је то најбоље и најлогичније решење, сада разумем да то није више спорно, видећете када прочитате тај део у плану да је све у реду. Значи окрени-обрни ништа се ту посебно није променило, али неке ствари опет треба посебно напоменути. Ево, на пример, страна 159. у овој првој свесци Генералног плана, па ту каже… То је, тиче се наравно изградње високих објеката, то је као што знате вероватно Београд на води, њега карактеришу небодери, куле и високи објекти.

И сад ту каже да је за зоне, за објекте висине преко 50 метара, да је током израде Плана за спровођење јавног Урбанистичког архитектонског конкурса у коме град Београд има активну улогу у свим фазама обавеза, препорука је да се у случају планирања изузетно високих објеката и тако даље, значи да ће се обавезно спровести конкурс. Па, као што знамо, није било никаквог конкурса за Београд на води за који се то највише односи?!

На страни 170-ој овог Плана, говори се о визурама Београда, визуре Београда значи поглед како Београд изгледа, да ли то треба мењати? Оно што тај план Београда на води треба да уради, јесте да унакази визуру Београда. Шта о томе пише на страни 170? Пише: „Неке од поменутих визура су посебно угрожене попут визура које се отварају са Теразијске терасе и Врачарског платоа“. Значи, након доношења овог Генералног плана потребно је приступити изради посебне студије Визура града Београда, значи и пише на 169. страни посебно као угрожена визура се наводи Теразијска тераса, поглед ка Новом Београду ка мостовима на реци Сави. Јасно вам је кад дођете на Теразије и кад дођете на Теразијску терасу ако се изгради оно што је на макети, неће се више видети ништа од ове визуре, од погледа ка Новом Београду и ка мостовима на реци Сави. Овде пише да то не треба да се деси, ово вам је изгледа заостало из оне прошле верзије плана, нисте стигли да промените?!

Најневероватније од свега а тиче се опет тих високих објеката можете да нађете на страни 188. значи у овој првој свесци – Генерални план први део, Шта се каже на страни 188? Каже, за изградњу високих објеката, претпостављам Куле ове што се планирају у Београду на води, потребно је предвидети јасне процедуре измене техничке регулативе и примену иностраних техничких прописа и стандарда који се односе на специфичне објекте. Такође треба предвидети капацитете водоводне мреже које обезбеђују довољне количине воде за гашење пожара у високим објектима, кулама и тако даље.

Да вам поновим, треба предвидети примену ИНОСТРАНИХ техничких прописа?! Шта нама каже овде Генерални план? Да за високе зграде и објекте који по нашим прописима вероватно не би требали ни да се граде, треба предвидети, за њих ће да важе не прописи Републике Србије, него неки – инострани прописи?!

Који инострани прописи? Прописи Европске уније? Прописи Сједињених држава? Која држава у Сједињеним државама? Државе Илиноис, где је Чикаго или држава Њујорк? Да ли можда прописи из Уједињених Арапских емирата? Ког Емирата? Дубајиа или Абу Дабија? Шта то значи? Како неко може да напише да ће важити за нешто инострани прописи а чак не каже ни које државе? Крајње је, крајње неозбиљно.

Не знам да ли сте обратили пажњу, а требало би као одборници у градској Скупштини, да је на оном чувеном потпуно незаконитом и нелегалном билборду који не би смео да постоји а могу да кажем билбордчини која заклања Железничку станицу, фасаду на Железничкој станици која је иначе изграђена 1884. године и која је заштићена као Споменик културе од великог значаја и никако не сме билборд да буде на таквој фасади, то сви знамо.

Тамо је на том билборду недавно промењена слика, она слика што је првобитно стављена где је то све било пуно неких небодера и кула то је све изгледало атрактивно, замењено је, сад кад погледате, обратите пажњу, тамо је врло мало од тога остало. Остале су ове две зграде што се управо граде, остала је она висока кула, она буздован кула, остале су онако као лего коцкице неке мање зграде које личе на неки скромнији блок на Новом Београду. Нема ни нових мостова, ту је само на слици остављен постојећи трамвајски мост. Нема та слика више благе везе са оном макетом која и даље стоји у Геозаводу. Неко је променио слику на билборду која је, морам да кажем, сада изгледа много мања инвестиција у питању, са много мање детаља и на тој слици нема неких посебних објеката осим та два-три који су, колико се сећам, прва А фаза, значи и ту се нешто дешава али да кажем да то није предмет уопште овде, пошто је та зона изузета, значи о томе Скупштина Града већ не одлучује, то је екстра зона и ми с тим више немамо везе јер то више не припада грађанима Београда нити се ми за то више питамо. За то се сада пита Алабар, Ал Зајед или ко већ.

Има још једна лоша ствар у овом плану на коју бих вам скренуо пажњу да погледате. Треба упоредити две табеле, једна је на 29. страни овде наравно прве свеске где је Генерални план и ту се налази табела где је приказ биланса површина у границама ГУП-а, то је стање за 2010. годину, значи како је то по старом плану, како је то било, како је то сад. Ту је у тој табели на 29. страни укупна површина обухваћена планом је 77.851 хектар као и сада, али пољопривредне површине заузимају чак 38.252 ха, значи 49,1% територије. У оквиру плана досадашњег од тих 78 хиљада хектара 49 % су пољопривредне површине. Мислим да сви ми знамо где су те пољопривредне површине. На прилазима Београду, одакле год да долазите и ако долазите са севера Зрењанинским путем, ако долазите из Новог Сада и ако долазите с југа Ибарском магистралом или Обреновачким путем видећете огромна пространства пољопривредног земљишта, то је нешто што карактерише Београд. Доброг, квалитетног пољопривредног земљишта.

Шта предвиђа нови Генерални план? То је на страни 41. нова табела, шта је превиђено сада. Сада је предвиђено да пољопривредне површине од тих истих 77.851 хектар захвате само 14.344 хектара, значи 18,4%. Значи до сада је било 49% скоро половина сада то пада на 18%. То је како да вам кажем један масакр пољопривредног земљишта у Београду. Занимљиво је да чак и Министарство пољопривреде и животне средине даје примедбу на то, то би требало да буде на 77. страни, ево пише, Министарство пољопривреде и животне средине 1. септембра 2015. године даје примедбе на овај план. Једна од примедби је „Образложити и размотрити потребу за смањењем укупне површине пољопривредног земљишта у односу на биланс површина са 38.252 хектара на 14.408 хектара и пренамену овако велике површине грађевинског земљишта“.

Пољопривредно земљиште као што, надам се сви знате, није ресурс кога има бесконачно, није ресурс који је обновљив. То је ресурс који је можда за Србију једини прави и најважнији ресурс, ресурс који се чува и свако претварање пољопривредног земљишта у грађевинско до сада је било колико је год то могуће избегавано. Инвеститор који је то радио морао је да плати не знам колико пута катастарских приход и тако даље, значи био је дестимулисан финансијски да претвара пољопривредно земљиште у грађевинско јер то је нешто што ми треба ипак да оставимо својим потомцима, својим унуцима. Пољопривредно земљиште. Не треба да га потпуно покријемо и претворимо у грађевинско а то што је овим планом предвиђено је заиста превише. То је једно од, онако, битних места где треба добро промислити пре подизања руке када је овај план у питању.

Као што сам већ рекао за план Генералне регулације он ће практично бити нелегалан јер се усваја истовремено са Генералним планом који треба да буде основа за његово усвајање. Значи ради се једна практично немогућа ствар. То је велико питање шта је плански основ за план Генералне регулације? Значи, да ли стари план који заправо јесте био основ или нови? И сад, на неким детаљима гледајући шта је ту где предвиђено сам видео да у ствари тај проблем постоји. Рецимо на 22. страни то је ова прва свеска, плана Генералне регулације стоји да Луку Београд треба изместити са са садашње позиције, значи то је потпуно јасно. Пише „Планирано је да се обављање лучке делатности из ове зоне постепено премести на новоизабрану локацију“ и тако даље, „до потпуног измештања Луке са ове позиције“. Лука ће наставити да обавља делатности на постојећој локацији наравно, док се не премести радиће, али овде пише да је планирано да се Лука премести.

У Генералном плану то не пише, не пише да се премешта Лука Београд, то је једна од ствари коју сте ваљда променили али нисте променили план о Генералној регулацији и питање је да ли се Лука измешта или се не измешта? Па велико је питање где се Лука измешта јер вероватно сте видели и вероватно је познато да је Влада потписала некакав споразум са Кинезима да ће се правили Лука у близини Пупиновог моста. Ја мислим да су овде присутни и представници Града који су у тој причи учествовали. Лука, место узводно од Пупиновог моста Кинези, ово-оно, контејнери, возови, међутим – тога нема у плану. Ево имате испред карту, погледајте, и видећете стару Луку тамо где је она сада на Дорћолу, видећете преко пута а мало низводно планирану нову Луку, има сидро нацртано лако је препознати то је будућа нова Лука у Крњачи а тамо где сте ви потписали са Кинезима нема сидра и нема плаве обојене зоне Луке и не постоји и није предвиђено.

Сад ко је ту шта потписивао на основу чега, на основу ког плана? Ја сам мислио, можда ће се сад то унети. Није се унело. То је, овако, реклама нека, да кажемо – ево потписаћемо, биће, а чак и не планирамо, знате. То је, како да кажем, или ће то доћи касније у некој измени, односно то показује да је ово у ствари план који је стар а ми га сад усвајамо као нови. Ево има још један доказ, пазите  а то је 9. део, страна 870, замислите докле сам ја стигао у читању. Страна 870. и ту пише – примедбе чланова Комисије. Значи, Комисија која усваја план, они имају сад примедбе шта треба усвојити и примедба бр. 13, каже „Ставити ван снаге План детаљне регулације трга Славија“. Добро, тај план можда и треба ставити ван снаге али он је нов! Ево ја сам гледао, 8. јуна прошле године на нашој 17. Седници усвојили смо План детаљне регулације трга Славија, сећате ли се? Онај план поводом кога сам ја дискутовао што нема подземних пролаза. Кад сам констатовао да је у прошлом плану трга Славија било предвиђених подземних пролаза? Да може да иде саобраћај непрекинуто, да не морају возила да стају, а сад су, односно 8. јуна прошле године, укинути ти подземни пролази што рече Градоначелник – грађани су клаустрофобични или као да грађани Београда не знају шта су то подземни пролази.

Али, ево сада у овом плану пише да треба ставити ван снаге ПДР Славија и на следећој страни 871. пише да се та примедба прихвата?! Значи она постаје саставни део плана и сад кад ми усвојимо овај План с обзиром да је та примедба прихваћена План детаљне регулације Славија који смо усвојили и који је објављен недавно онда ће бити стављен ван снаге? Наравно неће, него кад је ово писано и кад се све то догађало ми још нисмо променили план о Славији, али то тако не може да пише, то је крајње неозбиљно, читава ова процедура овако збрзана, збрчкана, ствара велику правну несигурност за грађане и за инвеститоре.

Један од разлога зашто су оволико грађани испред ове зграде и чекају нас у тим протестима и зашто смо добили на самом почетку Седнице још један овакав штос са неколико стотина страна а то су Амдандмани између осталог грађански Амандмани које су потписале стотине грађана који су се ангажовали због неког свог проблема. Један од разлога за те амдандмане је тај што је у процесу доношења плана Генералне регулације један план био на јавној расправи а онда је у великој мери промењен и грађани у ствари кад су имали прилику да учествују у јавној расправи, да дају своје примедбе у многим случајевима то нису урадили или су мислили да су примедбе усвојене а онда је Комисија променила неке ставке и сада имамо тај проблем.

Имамо проблем грађана чије куће треба да се руше, имамо проблем грађана испод чијих кућа је гасовод, имамо проблем грађана који не могу да легализују своје куће, они су испред зграде Скупштине града и траже да их неко прими, да неко са њима разговара, значи то је озбиљан проблем процедуре и врло је могуће да ће доћи до одређених судских спорова, јер процедура у којој ми доносимо ове планове на тај начин није сасвим легална. Кажем опет, прво треба да усвојимо Генерални урбанистички план, он онда да се објави, онда он постаје правни основ да видимо који су Амандмани усвојени а који нису усвојени. Нико од нас, па чак ни ја нисам успео да прочитам Амандмане јер смо их добили на улазу у салу а видим да за неколико Амандмана пише да ће бити усвојени и да су постали саставни део предлога а за неколико Амандмана пише да се не препоручује да буду усвојени. И оно што је велики проблем, рецимо, тај Амандман који смо узели који је поднео градоначелник, то је овај Амандман који ће бити усвојен чим га је градоначелник потписао, где гласи овако, ево да цитирам: „проценат слободних и зелених површина на парцели минимум 55% с тим да озелењени паркинзи улазе у проценат зелених површина“.

Претпостављам да су то они паркинзи као код Сава центра где има мало траве, бетонске плоче кроз које пробија трава, знате, али паркинг није зелена површина, нарочито док су аутомобили на њему, знам да и та трава неће много да расте. И шта сад? Ако улази паркинг у тај проценат зеленила, може све да буде паркинг, али да кажемо ево формално имамо половину зелених површина. Ово је битан Амандман, битна промена, сам Градоначелник нам је то јутрос дао и сад ћемо да усвојимо а ја сам сигуран да се питају грађани Београда, не би им се ово баш допало. Овакав начин доношења овако важних планова, како да кажем, са једним текстом излазимо пред грађане, а онда овде оп, други текст променимо и то код битних ствари, то није прави начин да се ово усваја. Тако да и поред тога, што се ови планови планови у суштини наслањају на Стратегију развоја града Београда у чијој сам изради и сам учествовао и моје колеге и то је Стратегија развоја града. То је програм онај који је једном приликом градоначелник рекао да би „баш волео да види која је то била наша стратегија“, – па ево, градоначелниче, то је наша стратегија. Та из 2011. коју он сада наводно користи за рад и за планирање, и логично би било да ми пређемо преко ових неких „ситних ствари“ као што су зоне, површине, пољопривредне површине, изузимање простора за Београд на води, уништавање визура града Београда, некакве наводне индустријске зоне тамо где их нема на плану, а иде се, грађанима се прича како ће их бити и води се кампања. И поред свега тога било би логично да ипак гласамо за План, јер План морамо да имамо. Знате, већ сам навео као разлог зашто је прошле године Дирекција за грађевинско земљиште уместо 8 предвиђених милијарди приходовала само две, наведено је као разлог то што није донет Генерални план.

Ако сад не би био донет Генерални план вероватно би од ових садашњих предвиђених 12 милијарди на крају испало 3-4 па би опет разлог био недоношење Плана.

Значи, како да вам кажем, то ставља одборнике онда у врло незгодну ситуацију да и поред многих елемената ових планова због којих не би можда требало да дигну руку ипак дигну руку, тако да ћемо ми вероватно гласати за ово, мада има још времена па ћу се консултовати кад се вратим на место са председником одборничке групе пошто се можда и не слажемо.