О одлуци да грађани који без правног основа бораве у градским становима добију правни основ.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О РАСПОЛАГАЊУ СТАНОВИМА ГРАДА БЕОГРАДА. 29. седница, 28. април 2016.

Говорићу поводом предлога Одлуке о допуни одлуке о располагању становима града Београда. Када је скупштина Града у овом сазиву прошли пут мењала ову Одлуку, тада је промењено, односно изостављено је, односно укинута је одредба која је раније постојала да за градске станове не могу да конкуришу и да не могу да их добијају градски функционери, значи чланови већа, помоћници, градоначеник, заменик градоначелника. Остало је то отворено, слободно за њих, дакле да и они могу да конкуришу, а раније, у претходном периоду пре ове садашње напредњачке градске власти постојала је та одредба да то није дозвољено.
Сада се Одлука опет мења, конкретно мења се само један члан, додају се нови ставови и заправо се прибегава једном врло необичном решењу. Овом Одлуком се лица која су у становима који су у власништву града Београда, али су у тим становима без ваљаног правног основа, дакле против тих лица се воде и у току су судски спорови за њихово исељење из тих станова, а овом новом Одлуком се одлучује да се њима практично да правни основ да остану у тим становима, дакле да се са њима склопи уговор. Али то не важи за све, дакле ова Одлука поставља и један услов, једну границу практично, један цензус у примањима тих грађана. Та граница је постављена овом одлуком врло произвољно, онако дискреционо, дакле, ето, неко је одлучио да то буде једна и по просечна зарада у Републици Србији. Онда се то, наравно, за чланове породице увећава за одређени коефицијент, дакле ако живе двоје, ако имају децу и тако даље, увећава се значи до две, три зараде просечне, али постављен је тај неки као критеријум да ли неко ко је у градском стану без ваљаног правног основа може да добије сада овом одлуком правни основ да остане у том стану да плаћа закупнину и да га користи зависно од тога колика су му званична примања.
То је у образложењу оправдано са позивањем на једну одредбу Закона о јавној својини где стоји да се ствар у јавној својини може дати у закуп непосредном погодбом ако је то у конкретној ситуацији једино решење. Међутим, ако је то заиста у овој правној ситуацији једино решење зашто онда не важи за све? Зашто важи само за оне који имају плату до одређеног нивоа, не знам до 60.000 динара или колико, а за оне који немају 1,5 пута просечну плату него 1,55 или 1,6 за њих то да им се практично легализује останак у стану није једино решење, за њих има и друго решење а то је, као што овде и пише – исељење из стана. Дакле друго решење је оно, колико ја разумем, да се воде спорови за исељење из стана. Проблем са овом одлуком је што она дискриминише грађане, што она није, онако како видим да је Комисија за прописе у свом извештају навела да је констатовала да је предлог одлуке припремљен у складу са Уставом. Није припремљен у складу са Уставом.
Грађани који се налазе у становима града Београда без правног основа су дискриминисани и дискриминација овде постоји по два основа. Први основ је шта је са грађанима који немају никакав стан и немају шансе да га добију од града Београда? Они су дискриминисани јер нису на неки начин, да не наводим који су то све могући начини, нису без правног основа у неком градском стану, јер да јесу сад би могли да добију практично право да користе тај стан. Дакле дискриминисани су грађани јер ни једни ни други немају законско право на тај стан, али ови који су тренутно унутра добиће то право само зато што су тренутно унутра, што баш и није неки правни основ. Један од принципа права уопште, а и нашег Устава је да се из неправа не може створити право.
А сад када су дискриминисани дакле грађани Београда који немају стан, и они којима се сада наводно излази у сусрет су такође дискриминисани на основу произвољно постављене границе њихових примања. Значи они који имају 1,5 просечну зараду, а колика је тачно та граница одређује статистика. То се утврђује једном годишње тако да они чак и не знају у коју групу спадају, и ако имају среће па су испод тог цензуса биће легализован њихов боравак у том стану а ако немају среће биће избачени из стана. Колико видимо, може да се деси да то обаве и неки непознати људи са фантомкама. У ствари, моје примедбе на ову одлуку су, како да кажем, и принципијелне и правне иако ја нисам правник, али мислим да је потпуно јасно да са овом одлуком у том смислу нешто није у реду.
Ако већ желимо да легализујемо ово онда то треба урадити без дискриминисања грађана по било ком основу па и по висини њихове зараде. И сами знате да то колика је некоме плата не значи да је он, односно његова породица у некој бољој или лошијој ситуацији. Имате разних случајева, људи зарађују и на разне неевидентиране начине. Неко добија средства од породице, неко из иностранства, неко има срећу у клађењу, дакле то не значи да је неко сиромашан ако прима мање од 60.000 месечно нити обрнуто, да је неко богат ако има више од једне и по плате па сад њему не треба дати ову могућност која се другима даје. У том смислу мислим да би требало да добијемо нека додатна објашњења. Не искључујем могућност наравно, то могу да ураде и треба да ураде они грађани чија су права повређена, односно они који су дискриминисани да неко покрене пред Уставним судом иницијативу или поступак за оцену ове одлуке и ја верујем да је она у том смислу веома проблематична. Због тога мислим да ова Скупштина не треба да је усвоји односно да је треба вратити обрађивачу да се овај проблем можда реши на неки други начин. Хвала.