О оснивању Слободне зоне Београда

Расправа о Предлогу одлуке о оснивању Слободне зоне Београда. 20. седница, 30. јул 2015.

Добар дан, даме и господо. Пошто имамо приступ интернету у овој сали, сајт Града Београда, део инфо вести, субота 25. јул, градоначелник Синиша Мали оценио је као невероватно да последњих 10, а можда и 15 година овај део Палилуле (Карабурма, код пијаце) није посетио ниједан градоначелник, па чак ни председник Општине.

Чисто, ко говори истину, а ко говори неистину? Као што смо малопре видели, тај председик Општине који наводно није посетио тај део Палилуле, код пијаце – је одрастао и живи тамо.

Али, да пређемо на тачку дневног реда, да пустимо ко говори истину, ко говори неистину. То је већ одавно јасно.

Као што су и моји претходници рекли, одборничка група Демократске странке ће гласати за Одлуку о оснивању слободне зоне, што је потпуно природно и нормално, с обзиром на то да се овде ради о континуитету наше политике, о континуитету програма. Оснивање овакве, сличне слободне зоне је део Стратегије развоја града Београда из 2011. године – уписано је, предвиђено је и нашим просторним плановима, предвиђено је и Стратегијом развоја привредних зона у Србији. И наравно, правни основ за оснивање ове слободне зоне је Закон о слободним зонама из 2006. године.

Дакле, овде се ради о нечему што је природно да ми подржимо. Ради се о наставку одлука и процеса који је започет у претходном периоду, а који је, као што знате, прекинут обарањем Скупштине, ванредним изборима итд.

Међутим, када говоримо о томе, постоје очигледно и неке нејасноће око оснивања слободне зоне, односно можда непознавања материје.

Градоначелник је почео своје излагање користећи множину. Рекао је: „оснивање слободних зона Београда“. То није тема данашње одлуке. Сада ми, као што иначе и закон предвиђа, оснивамо једну слободну зону која ће у овом тренутку сада бити на две локације. Значи, једна локација у општини Обреновац, где је била „Прва искра“ – Барич, а друга локација је Крњача, Месна заједница Бара Рева. То је иначе простор који је намењен за индустријску зону, односно простор предвиђен за развој нове будуће луке Београда, с обзиром на то да је нашим урбанистичким плановима предвиђено да се лучка делатност измести из централног дела градског, са Дорћола, постепено на леву обалу Дунава. То је та зона Рева у близини језера Велико блато, где се налази Панчевачки пут, где се већ налази одговарајућа индустријска зона и пруга.

Прави развој ове зоне, као и развој лучке делатности у том делу ће бити омогућен у будућности, у перспективи. Предвиђена је изградња још једног моста на Дунаву, моста који ће бити саставни део саобраћајнице Спољна магистрална тангента, моста који ће од Вишњичке бање, па преко Ада Хује значи премостити Дунав још једном и практично излазак тог моста је у зони која се сада предвиђа за слободну зону.

Зашто је добро формирати слободне зоне, то вероватно већ знате и чули смо нешто о томе у излагању градоначелника.

Слободне зоне су један институт који постоји ја мислим у већини држава на свету. То је зона у којој инвеститори, пре свега страни инвеститори, могу да обављају производне делатности намењене пре свега извозу углавном, или одређена монтажа, утовар, претовар. Зашто се зона зове слободна? Зове се слободна јер у њој не важе порески и царински закони као у обичним индустријским зонама.

Значи, инвестирање у слободну зону има своју добру страну, а то је та што ће се отворити нова радна места и то је разлог што ми то радимо. Али увек има и једну другу страну, а то је да фабрика, односно погони који раде у тој слободној зони неће плаћати порез, неће плаћати ПДВ чак ни на енергенте, царину такође.

Значи, то су зоне у којима се врло мало практично производи и продукује пореских прихода, што је добро за инвеститора, а опет, са друге стране, није толико добро за државу. Међутим, када је у питању отварање нових радних места, онда боље ишта него ништа.

Овде имамо, ко чита овај материјал може да буде мало збуњен јер Одлука гласи – о оснивању слободне зоне Београда, па онда у члану 1 пише: оснива се слободна зона Београда као једнина, па онда имате Одлуку о оснивању привредног друштва за управљање слободном зоном Београда, а она ће се звати: „Слободна зона Београда 2015“. Неће се заправо звати „Слободна зона Београда“.

Зашто је то тако? Па, зато што предузеће које се зове: „Слободна зона Београда“ већ постоји дуги низ година. Постоји у београдској луци, у Луци Београд на Дорћолу. Значи, постоји Слободна зона Београд. Мислим да је директорка Верица Калановић, бивша министарка, ако није у међувремену промењена, мада још увек стоји у АПР-у да је она директор. И та слободна зона је оформљена пре Закона о слободним зонама 2006. године и искрено речено не знам, то није сасвим јасно да ли она послује као права слободна зона, или се само тако зове, али тамо исто има доста фирми, предузећа из информатичке делатности, из трговинске делатности, која функционишу и раде у тој зони.

И уколико ће још, а ја верујем да ће Лука Београд још дужи временски период да функционише као београдска лука, можда треба радити на томе да се и тај простор присаједини овом простору.

Иначе, постоји још плановима предвиђених простора где је могуће и планирано правити слободну зону и једна од таквих локација је, ја мислим у општини Гроцка, у Винчи у близини депоније, где ће такође у близини бити један мост који ће повезати ову београдску страну са панчевачком страном, панчевачка лука је такође врло развијена и то је исто једна зона која је резервисана и која у будућности може да буде укључена у слободну зону.

Значи, што се тиче оснивања слободне зоне, ту ништа није спорно. Део је наше стратегије. Ја мислим да Стратегија о оснивању слободних зона предвиђа да у Србији има чак педесетак слободних зона. У овом тренутку их има ја мислим 13 или 14, од Суботице, тамо где раде „Сименс“ и „Сваровски“, па има у Апатину, има у Новом Саду, има у Пироту, има у Нишу Зона „југ“, у Крагујевцу где ради „Фијат“, где год постоје те извозно оријентисане велике компаније, постоје слободне зоне – у Свилајнцу где је „Панасоник“. Тако да у Београду, управо сам рекао да је постојала слободна зона у Луци Београд, па то је сад још једна теза коју смо чули од градоначелника да треба размислити да је, ето, други градови, а сад већ већина градова у Србији имају своје слободне зоне, да су се други градови нешто неоправдано боље развијали, брже итд, што наравно не стоји. То уопште није тачно.

Значи, у самом образложењу ове Одлуке пише да се у граду Београду продукује 40% друштвеног производа Србије. Ја не знам колико градска управа можда жели да се продукује – можда 60% или 100% бруто друштвеног производа Србије, али морам да вам кажем да ипак, иако смо ми одборници града Београда, морамо да размишљамо и да водимо рачуна и о будућности ове земље и о могућности за равномеран регионални развој. Тако да је сасвим нормално ако смо од 2006. године по новом закону кренули у оснивање неких слободних зона, да је то кренуло од мање развијених подручја, тамо где људи напуштају те општине, где се општине празне, где је незапосленост 2-3 пута већа него у Београду и логично је да смо прво ту позвали инвеститоре, привукли, имајући у виду интерес равномерног регионалног развоја земље Србије.

Наравно, сада, када је тај процес поодмакао и када криза и у Београду постаје тешко издржива, нормално је да смо спремни да понудимо инвеститорима услове какве нуду слободна зона и разне погодности и за део Београда.

Јер, с обзиром на то да је Београд велико тржиште – у односу на остатак Србије најбогатије тржиште, тржиште где се налази најобразованија радна снага, где имате и највећи обим бруто друштвеног производа, у случају да понудите исте услове у свим градовима, наравно, инвеститор ће прво доћи у Београд. То је потпуно нормално. И инвеститор који долази у Обреновац – о томе је говорио одборник из Обреновца, па ја сад не морам да говорим – то је кинеска компанија, они производе делове за ауто-индустрију, оне турбо пуњаче производе, то је ливница, то је релативно специјализована фирма. И наравно, врло је битно и пожељно и то је оно што раде и други градови у Србији и други градови у свету, да покушамо да привучемо такве инвеститоре да они дођу.

Али опет је велико питање и то није сад питање за ову одлуку, јер ми сада одлучујемо оно што овде пише, какве ће све даље погодности бити даване и том и другим инвеститорима кроз уговоре који ће бити потписивани. Јер, није свеједно питање да ли ће тај инвеститор платити допринос за уређење грађевинског земљишта или неће, јер Град треба да обезбеди средства за његову инфраструктуру тамо.

Питање опет које је овде постављено, значи, шта је са водом, са енергентима, са изградњом неких прилазних путева. Зар ћемо све то ми да му плаћамо? И плате за раднике?

Значи, велики је проблем уколико ми сада, иако већ имамо драстичан пад прихода намењених за изградњу инфраструктуре у Београду, односно раније накнаде, а сада доприносе за грађевинско земљиште, практично правимо 100 хектара слободне зоне и онда у каснијим фазама понудимо инвеститорима ослобађање од било каквог плаћања. Значи, инфраструктура је нама потребна, и њима ће бити потребна, а они то неће финансирати. То ћемо финансирати очигледно ми.

Значи, треба размислити да не претерамо са давањем погодности инвеститорима, да то буде на нашу штету. Неке општине себи то могу да дозволе јер је у питању бити или не бити. Значи, становници их напуштају, оне се гасе. Београд није баш у тој ситуацији и ми не бисмо требали да конкуришемо на тај начин.

Одлука о оснивању подразумева да је Град Београд оснивач и власник 100% капитала зоне. Пред почетак седнице смо добили допуну дневног реда у којој је одређују три лица која ће бити чланови Скупштине, односно у Скупштини друштва за управљање слободном зоном. Они ће бити представници тог капитала Града Београда. Иначе, тај капитал је 1.000 динара сада, као што пише у Акту о оснивању. Ми оснивамо ово предузеће са уписаним делом оснивачког улога од 1.000 динара?!

Само да подсетим да се раније са ове говорнице тај мали оснивачки улог јако злоупотребљавао као доказ да фирма није, да је ту неки криминал, да је то сумњиво – сећате се – па је главни аргумент био: „па они су основани са 500 евра“, а ми ово сад оснивамо са 8 евра?! Шта да вам кажем. Ми оснивамо…

АНДРЕЈА МЛАДЕНОВИЋ (С МЕСТА):

Али то није……..

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине замениче градоначелника, управо сам мислио да пређем на то. Ми оснивамо ово са 1.000 динара, именујемо сада нека лица у Скупштину за која не знамо ко су. Врло је интересантно да нема њихових биографија. Ваљда сте се опекли са биографијом оног Гутеше, који представља капитал, онога трактористе са средњом школом који представља капитал Београда у Пољопривредном комбинату Београд, па нам сад не дајете биографије људи, мада видим да – хвала Богу – имају завршене факултете.

Није искључено да у некој каснијој фази ово, значи слободна зона, власништво Града до које долазимо, до земљишта, до питања јавног интереса и експропријације, да сутра не буде поклањано или продавано, као што сад продајемо Пољопривредни комбинат Београд, као што продајемо Студио Б.

Значи, доћи ће на некој од следећих седница предлог – е сад то што смо узели од других експропријацијом, е сад продајемо ево акције, а вредност акција – 1.000 динара.

Дакле, управо о томе се ради. Господине замениче градоначелника, добро сте то поменули, ми оснивамо, али не значи да нећемо и да продамо. Ако већ имамо једну слободну зону која је приватна, која је путем акција продата и власник је сада Милан Беко, власник је Слободне зоне Београд. Значи, лако је проверити, ево сви имате интернет. Слободна зона Београд постоји, власник је Милан Беко у Луци Београд. Сад правимо другу. Тренутно смо ми власник, али и оне зоне некада је држава била власник.

Дакле, оснивање слободне зоне Београд – да, можда ће, кажем, и неки други простори у Београду бити прикључени овој слободној зони, ово су локације које су раније за то биле предвиђене и у овој фази ми ово подржавамо, гласамо за ово, јер ово је и било планирано, али морали смо мало и да продискутујемо о неким будућим намерама и о неким будућим уговорима који се већ спремају одлукама о посебним погодностима. Кажем опет, да не буде да је то све у интересу неких домаћих или страних тајкуна, пословних људи, а да није баш толико у интересу грађана и града Београда, али и о томе ћемо дискутовати када то дође на дневни ред. Хвала.