О плану заштите животне средине до 2025.

Расправа поводом. ПРЕДЛОГА ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА. 23. седница, 30. новембар 2015.

Даме и господо одборници, као што сте већ имали прилику да чујете и од мојих колега који су претходно говорили, опозиција у овој Скупштини ће гласати за овај Програм. Он је добар, свеобухватан, битан. Било би нелогично да будемо против њега, јер то је заправо Програм који је практично комплетно урађен и завршен пре, да сад не употребим реч „удара“ итд., него промене власти, значи пре увођења привремених мера у Београду.

То можете да прочитате на 240. страни на крају, где тамо каже да је Секретаријат за заштиту животне средине приступио изради овог документа у току 2010. године. Ја мислим да је тада то требала да буде заправо стратегија. Јер ово јесте стратегија, ово јесте стратешки документ. Ми имамо стратегију града Београда и на основу ње имамо читав низ секторских стратегија које су већ усвојене. Стратегију енергетике, стратегију пошумљавања, стратегију трговине, пољопривреде, стратегију развоја цивилног друштва, али у задње време се мало тај назив стратегија девалвирао, па видим да је ту донета нека одлука да више не зовемо то стратегија, него програм. Али ово заправо јесте стратешки документ, то су уствари два документа. Један тај стратешки, а други је Акциони план.

Као што можете овде да прочитате на 240. страни, да је 27. јула 2013. године престављен први нацрт програма. Значи, да су тада већ радне групе завршиле свој рад, да је овај програм постојао и он се сада веома мало разликује од тада.

Сада још мало па је 2016., изгубили смо 2 године?! Зашто смо изгубили две године? Па ево пише и то да је онда дошло до усаглашавања и понављања консултација, због чега је продужен период израде коначног текста. Једноставно нова гарнитура, нова власт, која је дошла, хтела је да поново из почетка прође читав овај процес и да се провери да ли је то то и пошто је то то, ето ми сад после неког времена, после две године, најзад имамо на дневном реду овај План. Не мења то ништа, ништа се посебно у те две године није ни догодило, ни променило, нити је урађено.

Мој колега Јоветић је рекао да штета што нема у називу плана, да стоји да је то план од 2015. до 2025., као што би било логично. По мени било би логичније да је План од 2016., јел’ да, пошто је 2015. већ готова. Али ако погледате на 124. страни, где је уствари прва страна Акционог плана, видећете да ту стоји да је Акциони план уствари за период од 2014. до 2024. Значи, да је скоро две године периода спровођења Акционог плана, већ прошло?! Зашто је то тако – из ових разлога које сам вам рекао. Значи, ово је један стари план који је чекао из неких необичних разлога да дође на дневни ред и сад је најзад дошао.

У том смислу, ово је добар стратешки план, он у себи садржи принципе, он у себи садржи процесе којих сви ми треба и морамо се придржавати и иза тога стоји заиста озбиљан и дугогодишњи рад и један континуитет рада у Градском секретаријату за животну средину.

Ово је једна стратегија и један програм коме се један град, као што је Београд може поносити. Али од суштинског значаја и важности јесте да један овакав Програм и један овакав План не буде само украс на полици и да га ми публикујемо и да га преведемо на енглески и да га показујемо, него да га заиста у пракси и спроводимо.

Значи, да не буде лицемерног приступа где ми овде усвајамо планове који су везани за заштиту животне средине. Па вас подсетим, на пример, о прошлој сличној пракси, када смо усвајали тај Програм прилагођавања града климатским променама, где се јасно видело, мислим да је то била мера број 12 и мера број 14, да те мере практично искључују онакво насеље и онакав бедем какав сте предвидели за „Београд на води“, а ето, ви не обазирући се на екологију и на нешто о чему би смо морали водити рачуна, тамо нешто градите.

Чуо сам да је секретар поменуо веома значајан састанак у Паризу који почиње и који ће окупити практично цео свет на питањима екологије и на питањима промене и глобалног отопљавања и изразио је секретар, наравно наш господин Триван, изразио је једну резервисаност и сумњу у искреност намера и заиста потенцијал тих представника свих земаља тамо, који ће тамо учествовати, да они заиста то што кажу да ће урадити и што је добро увек и бирачи то воле да чују, да ће то заиста урадити. Сличан проблем, верујте, имамо и ми овде.

Значи, много тих принципа и мера које овде стоје, заправо су, како да кажем, на неки начин кочница развоја. Ако развој посматрамо као начин, да се за што краће време направи што већи профит. И велика ће борба бити која је пред Секретаријатом, пре свега, да остале секторе у граду, у систему који чини град, приволи да се понашају по овим принципа и да овако функционишу.

Значи, све је ово лепо што овде пише, али смо ми ту већ пре неки месец, као што смо сада вама аплаудирали, исто тако смо аплаудирали и одлуци да се на обали Саве у Баричу направи – да Кинези направе ливницу, знате шта је ливница?

Нема већег загађивача од ливнице и гласало се да им се да бесплатна вода из водовода, да им се да бесплатна земља и да им се опросте све накнаде и све што морају да плаћају. Значи, то је лепо, да се запосле неки људи, којима ћемо ми да дамо плате, јер ми дајемо довољно пара у виду субвенција да за пет година могу да плаћају те раднике.

Али од екологије у том уговору, нема ничега, никаквих обавеза за тог инвеститора, а верујте инвеститор је, ја мислим, из Хонг Конга и тамо из тих крајева, они су познати и чак је и колега који је говорио то поменуо, та кинеска индустрија, позната је по томе да се не осврће баш много на екологију, па вероватно и неке прљаве технологије желе да изместе из своје земље, па ето где ће, него код нас.

Дакле, то је суштина. Да ово усвојимо али да га заиста и применимо и да верујемо у њега и да имамо све ове принципе на уму кад радимо.

Осврнуо бих се мало и на Акциони план који је десетогодишњи, мада су две године, у њему предвиђене већ прошле, па је он мало краћи. Тај план је јако значајан, јако амбициозан, све што ту пише, би било добро сада, да Београд има, када би могло да буде урађено. Наравно, немогуће је у временском оквиру од 10 или још мање година који је овде дат, наравно да је немогуће.

Програм који смо мало раније усвојили, онај Програм изградње канализације и водовода за наредних 10 година, он је овде уграђен, он је само један део овога Акционог програма, на страни 137 – 138, видећете цео тај Програм поновљен. Значи, он је ту, по први пут у историји рече неко, то јест градоначелник, а он је уствари део овог Плана знате. Значи, и не само тај, знате, много тога има. Овде је уграђена, на 132. страни стратегија пошумљавања, коју смо раније усвојили. Знате стратегија пошумљавања је добра, овде је једино циљ да се достигне 20% пошумљености. Што мислим да је уствари умањено у односу на стратегију пошумљавања раније усвојену где смо имали циљ преко 30%. То је мало реалније, с обзиром на финансијске могућности.

Али пазите, и то вам је негде око 30 хиљада хектара које треба пошумити, пута 2 хиљаде садница, 60 милиона садница, за које ми немамо ни расаднике, ни семе. Значи, много овде има тих врло добрих, хајде нећу да кажем утопистичких, али лепих жеља. Није лепо назвати ово списком лепих жеља, али оно то уствари и јесте. На 161. страни, замена фосилних горива обновљивим, знате у нашим топланама, а да ли је то реално у року од наредних неколико година?

На 168. страни јако занимљиво и молим вас да обратите пажњу на то, пошто то има везе са последњом тачком о којој ћу дискутовати данас и стварању оптималних услова за унапређење стања аутохтоне дивљачи. Значи ради се о заштити шума, о заустављању деградације шума и површина под шумама. Па онда о решавању проблема складиштења радиоактивног  отпада. Проблем који 40 или колико година у Винчи покушавамо да решимо.

На 193. страни, пазите као један, онако, део овог Акционог плана, каже, како је тачно формулисано, „завршетак пројектне документације и изградња теретне обилазне пруге Бели Поток – Винча – Панчево, са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче“, оп, то вам је пола милијарде евра овако у једној тачкици само. Затим све то до 2024? Лепо наведено.

Па имамо овде, обратите пажњу, добро, као што сам рекао овај Програм је доста стар али имате на 198. страни, 199. успоставити интегрални систем уређења вода, заштите од поплава, заштите воде итд., па је носилац Јавно водопривредно предузеће „Београд воде“. А да вас подсетим да смо ми на претпрошлој седници одлучили, да то предузеће неће више ни да постоји до следеће године, знате, централизоваћемо га.

Значи, укинули смо га а овде га предвиђамо да ће идућих 10 година нешто као да ради, то нам је већ застарео План. Али добро сад може се исправити. Јер ово наравно није први овакав План, поменут је један план сличан из 2008. године. Ја заиста не могу да поверујем овом колеги који је устврдио да сте гласали тада за тај план, односно то су радили радикали, једно друго агрегатно стање ваше, гласали за нешто, јер ја врло добро памтим, ту сам седео – никада радикали ни за једну тачку нису гласали „за“, може само бити да сте напустили салу, па да нисте били унутра, што је лако проверити кроз записник, али да сте гласани за нешто, то никада нисте.

То одмах да се зна. Ја знам како је то функционисало. Но, сад то није ни битно. Битно је да План обухвата доста овога, што је постојало и раније, да оно такође што је био предлог, ја мислим г. Рајковића, да се нека брошура о овоме штампа. Наравно, Секретаријат публикује своје извештаје редовно, као књигу једну, која се зове Стање заштите животне средине, значи Секретаријат ради то све веома добро и прати све то што се овде ради и ја сам сигуран да ће се тако и наставити.

Ово је Програм који безусловно морамо да усвојимо. Сам Акциони план, да ли ће бити спроведен до 2024.? Па неће. Свакако не све, али самим тим да га имамо и да то ставимо испред себе као неки циљ и да радимо на томе и овај сазив Скупштине и неки следећи сазив Скупштине већ је јако важно и много значи и ја се нећу либити да у ситуацијама, када будете усвајали одлуке које су супротне овим принципима овде, да узмем ову књигу и да вас подсетим на оно што смо овде заједно једногласно усвојили данас. Хвала.