О пљачки грађана преко надуваних рачуна за грејање и чудном планирању линија Метроа.

Обједињена расправа о тачкама 29, 30, 31. и 32. Дневног реда. 29. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА СРЕДЊОРОЧНЕ ПЛАНОВЕ ПОСЛОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ И РАЗВОЈА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД: ЈКП ГСП „Београд“, ЈКП „Београд пут“, ЈКП „ Паркинг сервис“, ЈКП „Градска чистоћа“, ЈКП „Зеленило Београд“, ЈКП „Београдски водовод и канализација“, ЈКП „Београдске електране“, ЈКП „Погребне услуге“, ЈКП „Јавно осветљење“, ЈВП“Београдводе“, ЈУП „Урбанистички завод Београда“, ЈП „Ифостан технологије“, ЈП „Градско стамбено“, ЈП „Ада Циганлија“, ЈП „Сава центар“, ЈП „Београдска тврђава“, ЈКП „Градске пијаце“, ЈКП „Ветерина Београд“. 30. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ДУГОРОЧНЕ ПЛАНОВЕ ПОСЛОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ И РАЗВОЈА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД:, ЈКП ГСП „Београд“, ЈКП „Београд пут“, ЈКП „ Паркинг сервис“, ЈКП „Градска чистоћа“, ЈКП „Зеленило Београд“, ЈКП „Београдски водовод и канализација“, ЈКП „Погребне услуге“, ЈКП „Јавно осветљење“, ЈВП“Београдводе“, ЈУП „Урбанистички завод Београда“, ЈП „Ифостан технологије“, ЈП „Градско стамбено“, ЈП „Ада Циганлија“, ЈП „Сава центар“, ЈП „Београдска тврђава“, ЈКП „Градске пијаце“, ЈКП „Ветерина Београд“. 31. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ОДЛУКЕ О РАСПОДЕЛИ НЕТО ДОБИТИ ИЗ 2016. ГОДИНЕ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ГРАД БЕОГРАД: ЈКП „Београдски водовод и канализација“, ЈКП „Београдске електране“, ЈКП „Ветерина Београд“, ЈУП „Урбанистички завод Београда“, ЈП „Ифостан технологије“, ЈП „Ада Циганлија“. 32. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА: 32/1. Одлуку о покрићу губитка из ранијих година Јавног водопривредног предузећа „Београдводе“; 32/2. Одлуку о покрићу губитка из 2015. године Јавног комуналног предузећа „Градске пијаце“. 40. седница, 29. јун 2017.

Ово су веома значајне тачке, јер су у питању средњорочни и дугорочни планови наших јавних предузећа и јавно комуналних предузећа. Дакле, они обављају велики део посла, да не кажем гро посла, од онога што локална самоуправа уопште ради, а ми сада треба да усвојимо средњорочне планове – то је, ја мислим, за пет година – и дугорочне планове – то је за 10 година – шта ће и како ће та предузећа да раде. Данас смо посвећени усвајању стратешких планова и стратешких опредељења. Не могу да замислим важнију расправу од оваквих стратешких расправа, без обзира што је све то сада овако набијено, ем све у једну седницу, ем све у једну тачку. Заиста ћу се потрудити да сведем своју дискусију на то да то не буде само критика, него да буде што је више могуће постављање питања и отварање дилема које ја имам, а које мислим да одборници Скупштине треба такође да чују, пре него што гласамо и пре него што ово усвојимо. Ако ништа друго, оно због тога да знамо шта смо усвојили, јер усвајамо ствари које ће имати велики утицај на живот грађана Београда у наредних пет или 10 година. На пример, код Средњорочног плана Предузећа „Паркинг сервис“, на страни 24. можемо да видимо какав је њихов план за повећање цена за паркинг карте за станаре, власнике станова, који имају те паркинг карте без временског ограничења паркирања. У Дугорочном плану је предвиђено да се њима те цене повећају за 50%. Ја мислим да је то планирано за 2018. годину, значи, следеће године. Дакле, 50% се повећавају месечне паркинг карте за власнике станова у зонама у којима имају право на паркирање. Предвиђено је и неко повећање у 2020. години. Значи, на ту цену из 2018. године, још 25% повећање. Поставља се питање – да ли то баш мора тако? Да ли то има везе са Стратегијом развоја Града, итд? Да ли ми тиме на неки начин људима из централних зона града, тамо где су те паркинг зоне, отежавамо живот, стимулишемо их да немају кола, да не паркирају кола, да се селе на периферију, где тога нема? Да ли је то стратешко опредељење у том правцу? Када погледамо шта је стратегија „Београдског водовода и канализације“, на страни 18. имамо – ово је јако интересантно – увођење фиксне таксе. Они ту предвиђају да се, ако ја то добро разумем шта ово значи, у тих наредних пет година, мада не пише тачно када, које године, практично заврши са обрачуном потрошње воде по кубику, већ да се уведе одређена фиксна такса. Значи, свако ко има прикључак за водовод ће плаћати фиксну таксу, трошио – не трошио, и то је један део цене. Други део цене ће зависити од потрошње, бар тако овде пише. То је једна прилично велика и крупна промена, за коју треба да знамо да је планирана, мада овде није јасно од кад. Да ствар буде још проблематичнија за домаћинства, не толико за привреду, је План кретања цена у периоду од 2017. до 2021. године, а односи се на неки начин на изједначавање цене воде за домаћинства и за привреду. Дакле, у том периоду, из године у годину, од 2017. на 2018. годину и на 2019. годину – то вам је све на страни 21, где је дата табела – повећаваће се цена воде за домаћинства, а овде је предвиђено сваке године за по 5,5%, а цена воде за привреду ће се смањивати за по 6,5%, да би на крају 2021. године плаћали исту цену воде и привреда и домаћинство. То је интересантно. Ја само читам шта овде пише и шта је у плану. Следеће су „Београдске електране“. „Београдске електране“ имају овај средњорочни план, немају дугорочни. Колико сам видео, они су дугорочни већ усвојили, чак прошле године. То је мало другачије од ових осталих предузећа. Прво смо усвојили дугорочни план, па је онда на основу њега и овај. И ту има интересантних ствари. Мало више ћу о томе да говорим када дођемо до добити јавних предузећа. Оно што је важно да видимо, је да они имају један проблем – плаше се да се грађани искључују са централног грејања, па на страни 11. кажу да треба „комуницирати са доносиоцима одлука о могућности измена законских одредби које омогућавају искључења са централног грејања и едукацијом јавности о штетним последицама искључења“. Дакле, право које сваки потрошач има да, ако му је много скупо, може да се искључи са централног грејања, у овом Средњорочном плану се планира да се утиче на оне који одлучују о законима, а знамо ко је то, да се забрани искључење, што ја мислим да није добро и што треба избацити из овог Програма. И у овом Плану „Београдских електрана“ имамо различиту цену за пословни и стамбени простор, али је ту мања разлика, 22%, и ту се планира смањивање и уједначавање. Овде имамо планирану реализацију Пројекта топловода Обреновац – Нови Београд, за који нам је раније обећано да ћемо прво да добијемо физибилити студију, студију изводљивости, исплативости, да видимо да ли то уопште треба радити. Изгледа да је одлука донета без те студије? Оно што је ту занимљиво, што смо видели на страни 20, изгледа да се одустало од оне идеје када смо усвајали план јавног приватног партнерства за депонију Винча. У питању је јавно приватно партнерство за прераду отпада. Тамо је било остављено као идеја да се направи спалионица отпада код Топлане Церак и да онда то подручје троши ту топлотну енергију. Сада овде видим да се од тога одустало. Изгледа да се планира да спалионица буде у самој Винчи, и овде је то планирано, а да се онда гради топловод Винча – Коњарник. Пошто не знамо ни отприлике колика је цена овог топловода, од Винче до Коњарника има око 7 – 8 километара, тај топловод би коштао отприлике око 50 милиона евра, по некој мојој процени, а то увек испадне и више. Треба да знамо да је и то у плану, што је боље решење од оне идеје са спалионицом на Цераку коју сте имали пре две године када смо усвајали тај Програм о јавном приватном партнерству. Тада је вероватно било предвиђено да се камионима, возом, или не знам чиме, довози то гориво које се добија прерадом од отпада из Винче, и да се то спаљује на другој локацији, код Топлане Церак. Сада ће се то, по овом новом плану, спаљивати у Винчи, само ће топловодом да се спроводи топла вода до Топлане Коњарник. Добро је да знамо када нешто тако променимо. Ја сам пре био за неко овакво решење, али, ви сте тада овде у Скупштини изгласали оно решење, а сада видим да се то променило, без обзира на то што је Скупштина раније изгласала оно решење? Морам да се осврнем и на Програм за „Ветерину Београд“. Видим, иако сам мислио да се од тога одустало, да се и даље планира да се 200 милиона динара да за пројекат концентрационог логора за псе и мачке у  Лисовићу, да се у шуми направи нешто грандиозно, да се огради велики део шуме, где би се сви пси луталице из Београда стављали. То, као решење које није цивилизацијско и које није у складу са неким модерним начинима решавања тог проблема, и даље фигурира? Можда се за сада одустало, али је и даље ту, у том Средњорочном плану. Што се тиче дугорочних планова, веома ми је интересантан овај план ГСП „Београд“. Осим тога што се предвиђа, на страни 12, трамвај од Славије до Калемегдана, што треба заиста преиспитати, мислим да је то лоша варијанта, да имамо трамвај који иде од Славије до Калемегдана. Ево, имамо сада на тој траси тролејбус, који исто тако иде на струју, али, ви хоћете да тролејбус замените са трамвајем, то је у овом дугорочном плану. Оно што је важно за све нас је питање Метроа. То је овде у дугорочном плану ГСП, плану до 2026. године. Нису били толико неозбиљни да су планирали да ће то бити готово, наравно, али су овде ставили као свој циљ да ГСП „Београд“ буде оператер београдског Метроа, што је јако занимљиво. То ће, наравно, зависити од модалитета финансирања, од договора са концесионаром, финансијером, итд. Врло је могуће да ГСП не буде оператер, али они у том предузећу то планирају, ставили су то у свој план. Пошто тако гледају, они су овде ставили нешто што је јако занимљиво за јавност, а и за нас. Неке, за мене нове, трасе прве и друге линије београдског метроа. То је на страни 15. Прва линија београдског метроа је по овоме: Устаничка – Краља Александра – Дечанска – Трг Републике, Васина – Вука Караџића ка правцу новог Моста на Сави, то је ваљда мост који још није направљен,- Милентија Поповића – Булевар Зорана Ђинђића – Булевар Михајла Пупина – Јурија Гагарина – Омладинских бригада – Александра Дубчека. То је та прва линија која је предвиђена у овом дугорочном плану ГСП-а. Друга линија је: Београдска – Трг Славија ( то је јако занимљиво, кажу, не може да се прави подземни пролаз, а може метро станица) – Делиградска – Прокоп… Наравно, подразумева се, ако ће да буде метро станица испод Трга Славије, све ово што се сада ради мораће да се раскопа и да се поново ради. – Београдски сајам – Пожешка улица – Баново брдо – Лабудово брдо – Петлово брдо, ка гробљу Орловача и депо Врбин поток. Мени је интересантан тај депо који је планиран, завршна станица Врбин поток, што је одавно планирано, а то је код гробља Орловача. Међутим, ми месецима имамо неку другу најаву. Прича се да ће ова друга линија да буде у ствари прва и да ће се обе укрштати у „Београду на води“. Конкретно, ево, извор је „Танјуг“, 07. март 2017. године. Наравно, Александар Вучић је рекао да ће та прва линија да иде до Макишког поља. То није база Врбин поток и Орловача? Макишко поље је нешто сасвим друго. Велико је питање да ли је премијер упознат са плановима ГСП, или да ли је ГСП упознат са плановима премијера, а сада већ председника, кад је Београдски Метро у питању? Ја морам да кажем да се метро не пројектује тако да седну па цртају шта се њима свиђа, ни премијер, ни директор ГСП-а. Понео сам, али не желим сада да вам читам разне варијанте линија метроа, које смо последњих годину дана могли да чујемо од разних функционера. Уздржите се, људи од тога. Ваљда је ово званично, а сигуран сам да није ни ово крај, да ово није званично, мада ће да се гласа сада о томе, и можда је мало бесмислено стављати ово у десетогодишњи план. У ствари, у данашње време десетогодишњи план имати, не знам колико је добро? Овај петогодишњи још и некако, али шта ће бити за 10 година, то нико не зна, ко жив, ко мртав. Доста тога што је овде планирано мењаће се, неће моћи да се уради. И у Дугорочном плану „Паркинг сервиса“, не само у оном краткорочном, планирано је опет повећање цена за те власнике станова у зонираном подручју. Значи, у односу на 2018. и 2020. годину још ново повећање цена, па 2024. године у односу на 2022. годину још 25% повећања. Ја стварно не знам колико ће на крају то да испадне? Они предвиђају и да се 2022. године све остале цене Паркинг сервиса повећају за 20%. Што се тиче Сава центра, ја сам нешто гледао, али стварно нисам приметио никакву разлику између њиховог петогодишњег плана и њиховог десетогодишњег плана. Они траже за инвестиције Сава центра 13 милиона евра, што и није тако много да би он могао да се обнови, да буде тржишно пожељан и да ради, али, и у једном, и у другом плану пише исто, имате исте табеле. Немогуће је да правите такве десетогодишње планове.

Сада да се мало позабавим давањем сагласности на одлуке о расподели нето добити. Ово је битно. Доста смо данас причали о стварима које имају неке везе са овим. Можете видети колико ће од добити коју су остварили 2016. године јавна комунална предузећа да пребаце у градски буџет, а то је 85% њихове добити, коју ће пребацити у буџет за 2017. годину. Значи за, „Београдски водовод и канализацију“, од њиховог вишка је то 440.000.000 динара.

„Београдске електране“ ће у градски буџет пребацити 8.015.766.741 динар. Да вам се обратим као малопре господин Рајковић и да подигнем глас – 8.000.000.000 динара?! Да ли ви разумете о чему се овде ради? Шта је суштина, нарочито ви који имате централно грејање у вашим становима? Пазите, та прича коју смо сад слушали – Ђилас нам је оставио дуг 4.000.000.000, ми смо морали јавним предузећима да пребацимо 4.000.000.000… Значи, та дуговања нису била дуговања према социјално угроженим категоријама као што причате у јавности, већ дуговања према јавним предузећима, а највише према топланама. Прошле године најзад тих 5.000.000.000 наводног дуга су њима надокнађене. То за вас изгледа није ништа. Људи, они у Београдским електранама имају огромну добит, вишак. Када су вам наплатили грејање, када су платили гас и када су платили плате радника и све што су требали да плате, остао им је вишак, који је много већи, али 15% ће Топлане задржати, мени је спорно ових 85%. Тих 8.000.000.000 динара ће да убаце у градски буџет. То је 10% садашњих градских прихода. Није у питању порез на зараде који је већи за 1.000.000.000 или 2.000.000.000, па се гложимо и колики је, или тај порез на имовину који је предвиђен законом и који у целини припада локалној самоуправи, него је овде у питању практично порез на то што имате централно грејање. То морам да вам кажем. Ја немам централно грејање, али око половина или мало мање од половине домаћинстава у Београду има централно грејање. Око 300.000 домаћинстава је прикључено на централно грејање, а фирми је много мање, око 16.000. Када ову суму констатованог вишка поделимо на 300.000, то је 26.719 динара. Толико су у просеку у прошлој години сви платили више него што је заиста коштало грејање. То је 2.226 динара месечно. То је као да се греје још 20 квадрата. То је локални порез који вам Град узме, убаци себи у буџет, а каже вам да сте ви у ствари платили грејање. То је спорно. Некада је био, постојао је извесни порез на Београд од 3%. Они старији се сећају тога. На све што се купи и прода у Београду плаћало се кроз на порез на промет још 3%, а то се звало колоквијално „порез на Београд“. Ко станује у Београду – плаћа већи порез. То је укинуо Ненад Богдановић. Ово је сад нешто слично томе. Ко плаћа порез на имовину, не знам да ли плаћа баш 26.719 динара годишње, зависи од вредности имовине, али ово је порез прикривени, наплаћен уз рачун за грејање који грађанин у ствари не би требало да плаћа. Шта је ту проблематично? Сва домаћинства, сви грађани који се греју на централно плаћају Граду још око 2.000 динара месечно, јер овом Граду можда треба више пара него Новом Саду, Нишу. То је раније било, тај посебан порез, и то чак можемо да прихватимо, ако се тако одлучи. Али, ово није поштено, јер плаћају само они који су прикључени на централно грејање. Ми који нисмо прикључени, то не плаћамо. Ово није у реду. Поред тога, „Топлане“ се дрзну да напишу у свом Плану да треба утицати на законодавца да се забрани искључење грађана са мреже? Морате бити обавезни да им плаћате кулук и не можете да се искључите, да пређете на неко друго грејање и да сами купујете гас или неко друго гориво и грејете се и сами себи грејете воду, а да не раде они то за вас? Ово је по мени најбитнија ствар данас, јер та цифра је 10% градских прихода. Наравно, ви ћете да одговорите и треба да одговорите, јер сам жељан да чујем одговор по овим питањима. Хвала. (Аплауз)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г. Алимпићу, за ове три године мислим да никада већи аплауз нисте добили.