О премештању бисте и гроба Димитрија Туцовића.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ЗАКЉУЧКА О ОДОБРАВАЊУ ПРЕНОСА ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА. 27. седница, 8. фебруар 2016.

Даме и господо одборници,

Ја сам апсолутно сигуран, да не само одборник Кузмановић, који је говорио пре мене, него и сви остали одборници, да су били на Славији. Јер чак и без доказа, ја сам апсолутно сигуран, да је то чињеница коју не треба доказивати, да смо сви ми овде били на Славији.

Знамо где је Споменик Димитрију Туцовићу, видели смо га, неки јесмо полагали ту и цвеће итд. Али сада говоримо о измештању овог Споменика и говоримо о премештању, пресељењу, како се то већ каже, посмртних остатака на гробље, где у принципу посмртни остаци и треба да почивају.

Овде је у питању једна веома стара идеја. Није нова идеја да се Споменик измести, да се изместе посмртни остаци. Јер је то, као што смо чули од предлагача, то је део пројекта реконструкције Трга Славија, који је наравно требало да буде много обимнији и требало је тамо да се изграде подземни пешачки пролази, да Трг Славија буде много пропуснији за саобраћај.

Нажалост, ова Скупштина је променила тај план, и даље неће бити пешачких прелаза, тако да се та реконструкција своди у суштини само на замену асфалта и на измештање споменика и колико сам видео у пројекту, уместо њега ће се тамо налазити фонтана. А Споменик ће се изместити не тако далеко на новоформирани трг код Народне банке. Ја немам разлога да не верујем да ће тај трг изгледати лепо и да ће Споменик ту бити подједнако близу те историјске локације, због које је ту споменик и лоциран. Тако да то није спорно, јер то је и у прошлом сазиву Скупштине, па чак мислим и у претпрошлом у коме сам овде учествовао, постојало као идеја.

Али морам да подсетим да се тој идеји оштро противила Социјалистичка партија Србије. Ја мислим да је то разлог, зашто је
г. Кузмановић то и помињао и укључујући и нашег садашњег председника Скупштине и претходног председника Скупштине. На сваку најаву измештања посмртних остатака и споменика, они су се окупљали на том пешачком острву са црвеним заставама и заклињали се да то неће никада дозволити.

ПРЕДСЕДНИК:

Немојте г. Алимпићу, молим вас, ајте на дневни ред, немојте да ме помињете. Ви сте се одрекли живог Ђиласа и Тадића, а … ајте о дневном реду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Сада очигледно, у неком другачијем односу са другим коалиционим партнером најзад прихватате и пристајете на ово измештање, што ја поздрављам, то је корак у добром правцу.

ПРЕДСЕДНИК:

… а Ђилас…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да ли ово што ви сада извикујете има икакве везе са тачком дневног реда? Мене овде занима како ће гласати чланови ваше странке?

ПРЕДСЕДНИК:

Боље видите да ли ће ико да гласа за вас на изборима?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ајмо то да оставимо за неко ћаскање ван говорнице. Стварно је некултурно да сад на овакав начин покушавате да дискутујете. Немојте то да радите. Прекините ме ако прекршим Пословник, или ме пустите да наставим, јер ја тек сада улазим у најинтересантнију фазу свог говора, када ћу да дам конкретне предлоге.

Биће донета одлука о измештању посмртних остатака и ја немам никаквог разлога да за то не гласам, јер сам раније био за то. Иначе тај несрећни Димитрије Туцовић, ово ће му бити шести пут да му се измештају посмртни остаци. Третирамо га као свеца разумете, значи ово ће бити шести пут да се он премешта. Ја се искрено надам да ће он на Новом гробљу  сада наћи, како се то каже, вечни мир и да га више нећемо премештати.

Али када смо већ дошли до овога да то треба тако радити, да је то тај пут, ја предлажем да сада ова Скупштина настави добар посао, па да изместимо и друге посмртне остатке бораца, хероја, комунистичких функционера итд, који су ван гробља, који су сахрањивани на местима која су јавне површине, која нису градском одлуком проглашена за гробље. Конретно мислим на одређену гробницу, која се налази на Калемегдану у продужетку Великог шеталишта. Са десне стране имате тзв. Гробницу народних хероја где су пренети посмртни остаци са гробља: Милана Милутиновића, Иве Лоле Рибара, Ђуре Ђаковића, то је било 1948. године а ’57. године је ту обављена сахрана Моше Пијаде, када је он преминуо и то је сад једно необично мало гробље са четири гроба тамо.

Мислим да је у складу са овом праксом, сада добро установљеној, да и њих пренесмо у Алеју великана, тамо где се налазе и остали народни хероји из Другог светског рата, који имају врло угледно место, где се у близини налазе и хероји из Првог светског рата и где постоји одговарајуће заиста место, где би могли да буду премештене и њихове бисте и њихови посмртни остаци. Да не буде више Калемегдан гробље, већ да Калемегдан буде оно што јесте – парк, јавна површина која служи за друге намене.

Дакле, то је мој предлог и ја сам (г. Рајковићу сад ми ви добацујете зашто ми то нисмо урадили итд.), а ја сам то објаснио, наш коалициони партнер је био изричито против. Пошто је сад променио мишљење, стварају се услови да се ово оствари и да питање сахрањивања у Београду решимо на погоднији начин. Хвала.