О приватизацији ПКБ-а (3), а мало и о БИП-у.

Расправа о ПРЕДЛОГУ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О МОДЕЛУ И МЕТОДУ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ КОРПОРАЦИЈЕ БЕОГРАД А.Д. 22. седница, 23. октобар 2015.

Моје колеге, претходни говорници из Демократске странке, Балша Божовић и Данило Башић су доста говорили о овом питању продаје ПКБ. Говорили су о значају ПКБ, о његовој величини, о стратешком интересу које он представља за снабдевање града Београда, о потенцијалима ПКБ као предузећа које може успешно да функционише и као градско предузеће у власништву Града.

Објаснили су и овај проблем који се појавио, који је веома необичан и за који мислим да ће у наредном периоду бити потребно његово разјашњење, а то је проблем укњижбе земљишта на Предузеће, јер је то очигледно намера, иако је са ове говорнице речено да се земљиште неће продавати, а сада је очигледно намера да земљиште постане имовина предузећа и да „оде“ са предузећем. Показује се да још увек у држави има људи који не дозвољавају овакве ствари, који не дозвољавају овакву пљачку, који се опиру томе.

Катастар је у првом степену одбио да укњижи то земљиште, али је Министарство у другом степену то урадило. Имали смо раније такве случајеве, на Златибору, на пример, и показало се да одлука Министарства ни тада, као ни сада, није била добра. О томе смо од претходних говорника доста чули.

Сада ћу се мало више сконцентрисати на саму Одлуку. Помоћник градоначелника, господин Милосављевић је образлагао само ову Одлуку, која је трећа по реду измена и допуна Одлуке о приватизацији ПКБ. Он је поново образлагао и саму суштину приватизације.

Немам намеру то да радим. То сам говорио раније. Значи, ову Одлуку смо допуњавали и 30. децембра прошле године, на 12.седници, па поново 30. јула, на 20.седници, када смо донели Одлуку да цена буде 51% процењене цене вредности имовине и да то буде почетна цена за продају, па ако то не прође, да буде 30%, практично да се ПКБ продаје испод цене, што је већ само по себи проблематично и зашто бисмо тако нешто радили?

Шта се у међувремену догодило?

Када смо ми донели једну Одлуку, па је променили и дискутовали о томе, донет је Програм приватизације.

Тај Програм приватизације иако смо га тражили, нисмо видели и не можемо да га добијемо. У Програму приватизације заправо пише шта се приватизује, колико чега, која је вредност. То је Град доставио Агенцији за приватизацију. Агенција за приватизацију је донела Закључак о враћању на исправку Програма за продају имовине.

Господин Милосављевић је врло лепо образложио и објаснио у свом уводном излагању зашто за један део имовине, а то је ово што се зове променљива имовина, не треба да буде почетна цена 51% него 100%. Он је то врло добро образложио и заиста је то све логично. Ја само имам питање – зашто од почетка нисте то тако и урадили? Ако сте све то тако лепо знали, зашто сте Агенцији за приватизацију предложили да се и та променљива имовина продаје за 50% тржишне вредности?

Шта је та променљива имовина? То нису зграде, земљиште, машине, како то овде пише, већ основно стадо, стока, залихе, усеви, основна средства у припреми, значи пшеница и кукуруз. То је берзанска роба. Зна се њена цена. Она има своју тржишну цену. Зашто бисмо то некоме продавали у пола цене? Зашто бисмо тоне пшенице или кукуруза давали некоме у пола цене? Наравно, то треба да продамо по тржишној цени која важи.

Значи,ово је био покушај где је тај купац могао врло добро да прође, јер је могао у пола цене да купи све то, а онда да изађе на тржиште, на берзу и да то прода и да буде „добар“ 50%!?

Агенција за приватизацију је Скупштини Града вратила Програм да га исправи. Једна од ствари коју треба исправити је и ово и зато то сада мора да заврши на Скупштини.

Погледајте, Закључак о враћању на исправку Програма,који је на пет страна. Ту има толико тога што је Агенција нашла погрешно у том Програму и што се тиче других ствари, рокова, намирење поверилаца, социјални програм, ограничење одговорности, хипотеке, имовина у лизингу. Значи, на пет страна Агенција за приватизацију исправља Програм, који је неко очигледно врло аматерски, непрофесионално и лоше припремио у граду Београду и онда је враћен као лошим ђацима, на пет страна. На последњој страни лепо пише „све горе наведено потребно је исправити кроз цео текст Програма за продају имовине“. Значи „седи – један, не ваља ништа“.

То се десило и зато сада имамо једну од тих промена које морамо и на Скупштини да усвојимо. Сада се поставља питање – ко ово продаје ПКБ, а не уме да направи ни пристојан програм који ће Агенција за приватизацију да прихвати, а да не говоримо о томе да су нам они буквално овде рекли да је неко покушао да прода пољопривредне производе који имају своју тржишну цену по дупло мањој цени.

Као и у случају Катастра, изгледа да и у Агенцији за приватизацију још увек постоје професионалци, који спречавају пљачку, који не дозвољавају да ово тек тако прође.

Ту долазимо на једно интересантно питање – шта се ту све догодило? То не могу да знам, али могу да погледам и видим овде неке датуме. Врло је занимљиво – Агенција за приватизацију је овај Закључак, који нам је овде у прилогу достављен донела, односно на печату пише 02.октобра. Дакле, и 02. октобра је донет Закључак, тако пише.

Закључке је потписао не директор Агенције за приватизацију, већ директор Центра за приватизацију Драган  Угрчић, што претпостављам да је тај Центар за приватизацију вероватно неки саставни организациони део Агенције за приватизацију. Значи, није потписао директор Агенције.

Велико је питање ко је у том тренутку уопште био директор Агенције за приватизацију. Као што сте вероватно чули, Влада Републике Србије је 06.октобра сменила директора Агенције за приватизацију Љубомира Шубару. Да ли је он 02.октобра био у капацитету да ово донесе, да потпише или је баш због тога смењен, мада по ономе  што смо видели у јавности није смењен због ПКБ, већ је смењен због неког сукоба са министром привреде Жељком Сертићем. Тај сукоб је јаван. У њему су и један и други учествовали. Држали су конференције за штампу. Колико сам видео, главни предмет сукоба није био ПКБ, већ „Београдска индустрија пива“.

Проблем са „Београдском индустријом пива“, а сви знамо да ако ишта добро може да се функционише у Србији и може да се прода, је пивара, нарочито Београдска пивара. Сви смо ми у младости пили БИП пиво, у време када није била оваква конкуренција.

Проблем је управо у томе да ли БИП треба да добије новог власника и да постане профитабилан, да настави да ради и да радници имају посао или треба да иде у ликвидацију, да се практично руши. Волшебно се у ту дискусију укључио и градоначелник, који је 13.октобра изјавио – „ради се о једном лепом делу Града, који уместо фабрике може да има пословно-стамбени комплекс“. То је рекао градоначелник Београда.

Дакле, потпуно је јасно шта је намера и шта је жеља да се БИП сруши, ликвидира, фабрика да нестане, радници да остану без посла, а да се ту гради још један стамбено-пословни комплекс јер их немамо довољно, поред оних милиона који ће бити изграђени ту, мало низводно. Дакле, веза нека очигледно постоји.

Занимљиво је ко је сада директор Агенције за приватизацију, односно ко је тај коме ће сада Скупштина Града послати исправљени Програм и ову исправљену Одлуку.

Сада је в.д. директор председник Управног одбора Агенције, извесни Муамер Реџовић, против кога је Агенција за борбу против корупције већ покренула неколико поступака јер је његова приватна фирма, у којој је сувласник „Тргопромет“ имала уговор са сарадницима Дарка Шарића. То можете да нађете свуда у штампи.

И против овог Угрчића, који је потписао ово, такође је Агенција против корупције водила неколико поступака. Значи, досадашњи директор је смењен, који је вратио ово и рекао, „људи ово овако не може“, и сада имамо ову двојицу. То су сада људи који треба да приватизују ПКБ? Људи којима се озбиљно бави Агенција за борбу против корупције. То су људи који треба да приватизују ПКБ. То је веома сумњиво и то треба повезати са читавом овом причом коју смо чули и од мојих претходних колега.

Заиста, ова тема је врло важна. Жао ми је што нема скоро  никога од 15 чланова Градског већа присутног, односно имамо само једну чланицу Градског већа и помоћника.

Пошто ми је истекло време, претпостављам да ћемо имати прилике да о овоме још дискутујемо, па ћемо онда и да наставимо. Хвала.