О промени имена улица Похорска и Гоце Делчева.

I део расправе поводом тачака Дневног реда: ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДОДЕЛИ НАЗИВА:

  • Булевар Маршала Толбухина и назива Генерала Жданова, улицама на територији градске општине Нови Београд
  • Трг пријатељства Србије и Кине, простору на територији градске општине Нови Београд
  • Улица Конфуцијева, улици на територији градске општине Нови Београд
  • Булевар Патријарха Германа, улици на територији градске општине Вождовац
  • Улица Ендија Ворхола, улици на територији градске општине Чукарица
  • Улица Моме Димића, улици на територији градске општине Звездара

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА КОНФУЦИЈУ,

ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА ЖАМБИЛУ ЖАБАЈЕВУ,

ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ОБРАЗОВАЊУ ОДБОРА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈА ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ. 30. седница, 8. јун 2016.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА

Господине Алимпићу, можете добити реч ако ћете се понашати коректно, а не сумњам, увек сте били коректни за разлику од ваших колега.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Ето, први пут кад сам се јавио данас, председник скупштине нешто ме упозорава и прети, а сад и заменица председника?

ПРЕДСЕДНИК (преузима вођење седнице)

Господине Алимпићу, станите! Молим вас да се расправа врати на Дневни ред, сви се кунете у Зорана Ђинђића а немате поштовања да ову тачку Дневног реда достојанствено  приведете крају. Молим вас само о Дневном реду. Молим вас, расправа је предлог решења о Одбору за подизање спомен обележја Зорану Ђинђићу, имајте поштовање да ова расправа протекне у једном демократском духу.

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Када говоримо о подизању споменика Зорану Ђинђићу о чему ја уопште нисам имао намеру ни да говорим јер је наш председник Одборничке групе рекао став читаве групе а ви сте из мени потпуно нејасних разлога спојили ову тачку о споменику Зорану Ђинђићу за коју сам могао претпоставити да је важна и да ће сви одборници говорити о томе. И до сада су само о њој говорили, потпуно смо запоставили ове остале тачке које сте спојили, а то је промена имена пет улица, једног трга, још два споменика, значи треба нешто рећи и о томе па ево, нешто мало времена ми је остало.

Проблем је у томе да су предлагачи који су говорили наравно највише, оставили утисак да се овде ради о одлуци да се подигне споменик. А не ради се данас о одлуци о подизању споменика Зорану Ђинђићу јер је то стара одлука из старог сазива, одавно донета. Ми данас у ствари одлучујемо само о промени састава одбора за подизање тог споменика. То је једина Одлука коју данас доносимо. Доста смо времена на то потрошили али је јако лоше што изгледа дух овог предлога нису разумели ови други одборници па су закључили да је то прилика да се сад нападне Демократска странка. То није нешто што би Зоран Ђинђић желео, да се ова расправа о Одбору за његов споменик искористи као напад на Демократску странку.

А заиста, ово са Радикалима не разумем? Јер што вама смета да неко буде у коалицији са Радикалима? Па ви сте, СНС, у коалицији са Радикалима и на Чукарици и на Палилули и на гомили других општина, а сад као тврдите да нешто фали Радикалима? Што сад то вама смета, то заиста не разумем? И даље је веома мала разлика међу вама.

На Чукарици је сада на власти стара екипа из деведесетих, Радикали у оба облика плус СПС…

ПРЕДСЕДНИК

Због поштовања лика и дела Зорана Ђинђића, молим вас вратите се на ту тему, немојте Чукарицу сада…

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Па имамо промену имена улица на Чукарици… (председник и Алимпић у исто време причају…)

Нема смисла председниче, узимате ми време!

Рећи ћу нешто о теми о којој има шта да се каже а то је промена имена две улице на Новом Београду, конкретно Похорске и Гоце Делчева, а затим промена имена и једне улице на Вождовцу и једне улице на Чукарици повезано са том одлуком јер те улице носе имена која треба сад да понесу улице Гоце Делчева и Похорска па сад њихова имена треба променити да не би у централном делу Града више улица имало исто име.

Дакле прво је проблематично то што се могао стећи утисак, и овде код предлагања и у најавама у јавности овог предлагања како су Маршал Толбухин и Генерал Жданов изгубили своје улице које су раније имали и како они више немају улице и сад њима треба дати улице. Одмах да вам кажем, у Београду у овом тренутку још увек постоје улице Генерала Жданова и Маршала Толбухина и то у централним градским општинама. У општини Чукарица и општини Вождовац које, по мени, нису ништа мање централне од Новог Београда. Те улице су чак веће и по мени, значајније за ову тему о којој говоримо, односно за ослобођење Београда 1944. године. И постоји врло промишљен и врло јасан смисао и разлог.

Прво, зашто је улицама Ресавској и Макензијевој враћено њихово старо име а затим зашто су и како 2010. године пронађене одговарајуће улице које нису имале одговарајуће име да би добиле и понеле име Генерала Жданова и Маршала Толбухина? Тај посао је обављен како треба и уз консултације тада и са свим одборничким групама па чак и са Амбасадом Русије господином Конузином који је тада био Амбасадор и ја сам имао прилику с њим да разговарам и био је тим решењем веома задовољан, јер су те улице у директној вези са ослобођењем Београда што Похорска и Гоце Делчева уопште нису. Тамо где се налазе улице Похорска и Гоце Делчева је тада, у време ослобођење Београда била пустара, мочвара, односно није било ничега.

Када већ овде помињемо толико Зорана Ђинђића а поменуто је да је он једно време био, додуше кратко, градоначелник Београда – па он је тај који се тада заложио за један принцип за који се ја и даље залажем и мислим да је јако добар. Кад су у питању имена улица у Београду, а то је да имена улица у принципу треба да дају они који те улице граде, значи те улице треба да носе име које су им дали њихови градитељи, име које су понеле кад су настајале. И тако чувамо успомену на свој Град и на њих и на историју овога Града. Зато ћу вам рећи шта и ви треба да знате: по том принципу и улици Ресавској враћено је старо име а улици Макензијевој је такође враћено њено старо име. Ресавска се одавно зове Ресавска  и то име је добила 1872. године. Поновићу – 1872. године а Макензијева 1896. године. Пошто, наравно, живимо у Србији, и не значи да су оне све време носиле та имена, било је и раније неких промена. После ослобођења Београда, што је потпуно логично, ослободиоци су тада у тој еуфорији 1946. године променили у центру Града у централним градским општинама имена стотињак улица и дали су имена, као што је тада на крају крајева идеологија и налагала, комунистичких руководилаца, функционера, а између осталог и руских генерала и маршала који су ослобађали Београд. Дате су им тада улице који су до тада припадале неким другим људима или појмовима као што је Ресавска улица. Укидана су имена из времена од пре више од 100 година. У једном периоду чак и то није дуго трајало одмах да вам кажем. Зашто? Зато што од 1946. године значи Ресавска и односно од тада Генерала Жданова и Маршала Толбухина су носиле то име само до 1951. године, јер је онда дошло до сукоба са Совјетским Савезом, до резулуције Информбироа и онда је улицама Маршала Толбухина и Генерала Жданова други пут промењено име, односно одузето и тада се од 1951. године улица данашња Ресавска звала 1. Маја а Макензијева се звала Ратних војних инвалида. Онда је дошло до отопљавања односа између Совјетског Савеза и Југославије, умро је Стаљин и шта већ, па је дошло и до оног несрећног случаја када је група ослободилаца из Русије долазила авионом на прославу 20 година од ослобођења, авион се нажалост срушио на Авали, ту је био и генерал Жданов као предводник те делегације и онда је тада 1965. године тек поново та улица 1. Маја и улица Ратних војних инвалида поново преименована у Генерала Жданова односно у Маршала Толбухина ова која је сада Макензијева.

Године 1997. у време када је Зоран Ђинђић био градоначелник враћено је име Ресавској улици, њено старо београдско име, а 1999. године враћено је име Макензијевој улици и отворило се онда питање заиста за та два човека, војника, чија имена не треба да носе те улице које већ одавно имају друга имена, али треба да добију одговарајуће улице. И, када кренете од Славије па преко Аутокоманде данашњим булеваром Ослобођења он онда у неком тренутку постаје булевар Армије а онда у неком тренутку он постаје улица Генерала Жданова. Раније се та улица звала Авалски пут, односно, то је део Авалског пута. И води та улица од села Раковица све до Авале. Тим путем, улицом Генерала Жданова ви морате да прођете да би сте стигли до споменика погинулим Руским Совјетским ветеранима на Авали па и самом Генералу Жданову. То је пут који води до тог споменика и зато је та улица добила то име. И не само зато, на том месту се заправо одиграла највећа битка не само у тој ратној операцији ослобођења Београда већ и у практично читавом Другом Светском рату на територији наше земље. То је такозвано уништење Штетнерове групације, групе дивизија која је покушала да се пробије ка Београду, која је окружена код Авале, где је по неким изворима 20.000 немаца изгубило живот. То је битка достојна практично Источног фронта, Руског фронта, то је заиста место где су ти немци вероватно и сахрањени и где је место да буде име једне такве улице. Део ове Штетнерове групације успео је да се пробије скроз до Аде Циганлије и да се повуче, наша војска их је пратила, и Црвена армија тим путем и зато је и садашња улица Маршала Толбухина важна улица између Бановог брда, Јулиног брда, у продужетку Трговачке улице, односно Ибарске магистрале – улица која води до Савске магистрале, до Чукаричке падине. Са леве стране је Јулино брдо, с десне Баново брдо, где постоје значајни објекти. То је сада улица Маршала Толбухина. Та улица је место где су вођене битке у Другом светском рату, на то нас подсећа и онај споменик на Бановом брду у Пожешкој улици где је у прво време био и сахрањен велик број Совјетских бораца, то је место које подсећа на то време, на ту битку и зато су те улице понеле то име.

Онда се неко сетио, како кажу медији, то је садашњи министар унутрашњих послова, да не ваља тај распоред имена и да треба одузети име Гоце Делчеву и Похорској. Па онда чујемо од неких чланова коалиције „Србија побеђује“ да не треба да се деси да вођа једне анти-српске организације итд. има улицу и да треба да му се одузме улица.

То где ћете ви да дате сада та имена тим улицама то је блок 7, павиљони на Новом Београду. У тим улицама се налазе ти петоспратни павиљони и те зграде су заправо грађене у тим првим радним акцијама када је почео да се гради Нови Београд. И у тим радним акцијама је свакако било бригада из свих Република тадашње Југославије и вероватно је било бригада и из Словеније и вероватно због тога у том блоку постоји улица и Похорска и Луја Адамича и Отона Жупанчича и Јернеја Копитара и треба ли сад све то променити? Шта је у питању? Да ли имамо опет неки проблем са Словенцима? Ја мислим да је то погрешно, мислим да ове улице уопште нису погодне да сад оне понесу ова имена, мада ми се допада идеја, да сада по Ендију Ворхолу понесе име та улица на Чукарици, раније део Лазаревачког друма па Маршала Толбухина па сада Ворхолова. Али је проблем што се тако шибицари. Где је улица Генерала Жданова? Час је овде – час је онде? Зашто сада опет мењати имена улицама и терати људе да мењају своје личне документе?