О ребалансу буџета за 2015 и о драстичном повећању пореза на имовину

Расправа о Предлогу одлуке о допуни Одлуке о утврђивању критеријума и мерила за обиме буџета градских општина,  о Предлогу одлуке о измени Одлуке о обиму средстава за вршење послова Града и градских општина и утврђивању прихода који припадају Граду, односно градским општинама у 2015. години и о Предлогу одлуке о ребалансу буџета града Београда за 2015. годину. 18. седница 23. јун 2015.

Господине председниче Скупштине, госпођо заменице председника Скупштине, после овога што смо сада чули мислим да ви више заиста немате ни морално, ни било какво друго право да мени или било ком другом одборнику опозиције одузимате реч и спречавате нас да говоримо ван дневног реда. Значи, ми смо овде слушали 20 минута предизборне кампање, слушали смо огаван радикалски говор, да се људи вређају, да се крши презумпција невиности, где се износе оптужбе против људи за које није доказано на суду да су починили кривично дело. То је Уставом и законом забрањено да се чини. Али, чак и што нисте реаговали на кршење Пословника, нисте реаговали на то да господин Јовичић уопште није говорио о дневном реду. Да ли се сећате да ми говоримо о ребалансу буџета? Ми не говоримо о предизборној кампањи, не говоримо ни о Ђиласу, Палилули, о томе када се он жели кандидовати тамо за председника.

Да сам ја тако нешто покушао, ви бисте ме прекинули.

ПРЕДСЕДНИК:

Прекидам и вас јер не говорите о дневном реду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Немате право да прекидате никога, јер ако ћутите када говори ваш одборник и ваш колега, онда дозволите и опозицији. Ја сада имам право да говорим о чему год хоћу.

ПРЕДСЕДНИК:

Немате, ја одлучујем о чему ко има право да говори.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Одборник се јави наводно по Пословнику, а онда заправо даје реплику на реплику, што није дозвољено Пословником. Ћутали сте, значи дозвољавате реплику на реплику под неким лажним изговором да је у питању рекламирање повреде Пословника, што очигледно није било, а нисте их прекинули. Имате двојне аршине и двојне стандарде када су у питању одборници опозиције и одборници владајуће већине, што Вам не служи на част, што није добро и не треба тако радити. То је прво.

ПРЕДСЕДНИК:

Да ли ћете говорити о ребалансу?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Сада можемо да пређемо на ребаланс наравно, јер ја имам намеру да говорим о тачки дневног реда, али заиста не могу да пређем преко увреда и оптужби. Мислим да ће и господин Јовичић једног дана да говори као неки – „не разумем себе од некад“. Ово су ти говори од некад, радикалски. Вређају се на тај начин људи који овде нису присутни, оптужују се за пљачку и за не знам ни ја шта.

Оптужујете људе за пљачку, а највећа мега пљачка у историји Београда је у току, а то је поклањање 100 хектара највреднијег земљишта Мухамеду ал Абару, иза кога су највероватније некакви напредњачки ваши инвеститори. То је највећа пљачка у историји. Не брините, доћи ће време да се суди и за ту пљачку, али то сада није тема дневног реда.

Уместо да чујемо овде једно важно, разумно, добро објашњење овог предложеног ребаланса, морам да кажем да смо ми чули неке сасвим друге ствари, нисмо чули право образложење, а није да га нема. Док смо причали, погледао сам преко телефона сајт Скупштине града. Пошто градоначелник није присутан па не може да нам образложи, видео сам једно његово образложење ребаланса на насловној страни сајта Скупштине града која почиње са причом о штедњи – штедња, уштедели смо, штедимо итд. То нисмо чули од вас, господине Милосављевићу, јер заправо нема штедње у овом буџету.

У овом буџету имамо повећање са приходне стране, а богами повећање и са расходне стране. Није избалансирано јер имамо повећање дефицита. Дефицит је био по основној Одлуци из децембра 4.000.000.000 а сада је 7.000.000.000. Значи, повећање прихода плус повећање дефицита. Да ли је то штедња? То је супротно од штедње.

Када смо код штедње – имамо изјаву градоначелника, имамо изјаву, очигледно будућег кандидата за градоначелника а садашњег менаџера, који каже да ће Град страховито да уштеди тиме што ће овде да буде дупло мање одборника. Не знам како ће ту да уштеди? Прошле године смо ми одборници радили без икакве накнаде. Видим да смо спремни да радимо и даље без икакве накнаде. Ми овде представљамо грађане Београда. Не знам да ли треба један одборник да представља 25.000 грађана или треба три, четири одборника да представљају целу једну општину и да ли је то уштеда? То није уштеда.

Постоји једна друга ствар коју је манаџер рекао, да је уштеда да се смањи број чланова Градског већа. Што јесте, јесте, овде их никада не видимо више од двоје,троје. Ево, имамо данас и оставку чланице Градског већа.

Ако је то искрено што се прича супер – предложите градоначелнику да не именује сада новог члана Градског већа уместо госпође Јасмине Милошевић, која је поднела оставку и уместо 13 имаћете 12 чланова и ето уштеде и то је у пракси а не на речима. Али, ако именујете новог члана Већа, значи да причате „у празно“.

Пошто су обједињене ове одлуке, прећи ћу и на конкретно.

Прва, која је тихо прошла је Одлука о критеријумима. То је мала одлука, мења се само један члан. Ако имате то пред собом, позивам вас да то погледате. О чему се ту тачно ради? Ради се о томе да ми имамо критеријуме како се деле средства између Града и градских општина. По тим критеријумима градске општине треба да добију укупно све као свој део буџета и право на потрошњу најмање 12% од градског буџета.

Сада долази до одређеног повећања буџета, до повећања прихода и то је тема овог ребаланса, а изгледа да градске власти не би хтеле да то равномерно поделе са општинама. Пошто сте општинама дали минимум 12% онда би требало сада општински буџети да „порасту“ сразмерно расту буџета Града, а изгледа да вам се то баш и не даје. Мислим на извршну власт у Граду, која нам ово предлаже.

Шта се сада ту ради? Сада се један део градског прихода, један део буџета, а овде је у питању приход од наплате за јавни градски превоз, не рачуна у буџет. То се сада издваја са стране, то нећемо да рачунамо, тако да у овој следећој одлуци, тачка 4 – измене Одлуке о обиму средстава, на 11. страни Одлуке имате, када се то израчуна, тачно је 12,05% од буџета, али не рачунајући сада ова средства која смо управо избацили из критеријума. Значи, не рачуна се цео буџет за тих 12% него мањи део буџета. Да су та средства остала на рачуну онда би испало да општине имају 11% а не 12%, је л’ тако, господине Милосављевићу?

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

Општине не могу да плаћају ГСП.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Све је то лепо овде образложено, али ја говорим о чињеничном стању. Видите, то није оно што се овде прича, обећава и што градоначелник у свом образложењу на сајту, као и менаџер говоре. Општине су некада имале више од 15% учешћа у буџету а сада имају 11%. Никада оволико мало нису имале. То није децентрализација, то је централизација. Ништа не вреди општинама обећавати и давати нове послове ако им дајете све мање и мање пара да те послове заврше. То ће се радити само на штету грађана који живе у тим општинама.

Значи, свака децентрализација у надлежностима мора да прати фискалну децентрализацију, а оно што ви овде радите је непрекидна централизација – све више пара за градоначелника и Градско веће а све мање пара за градске општине. То је овде чињеница. Успевате да повећате приходе али и расходе. Овде није ствар у штедњи. Овде никакве штедње нема. Молим некога да ми каже где сте ви овде уштедели? Не, али сте повећали приходе.

Где су највише повећани приходи? Ако поредимо 2013. годину, јер сте крајем те године успели да промените већину ове Скупштине и да преузмете власт па да поредимо то време. Али када говоримо о томе, да кажем да су бар два говорника поново поновила једну неистину, о којој сам ја раније говорио. Стварно не разумем који је то метод, онај гебелсовски, да се стално понавља неистина не би ли постала истина. Неће она постати истина. То што је сада дефицит 9,5% а законско ограничење је 10%, а видећемо шта ће бити до краја године. На крају прошле године Република је морала да повећа свој дефицит за 2.000.000.000 динара, да пребаци Граду 2.000.000.000 динара да не би Град прешао тај законски ограничен дефицит од 10%. Није 2013. године дефицит био 20%, да ли ви то разумете? Ја стварно не разумем како то људи стално понављају да је 2013. године дефицит био 20%.

Господине Милосављевићу, ја сам вама поставио то питање, ви сте ми одговорили, потписали и у реду – по Одлуци о буџету за 2013. годину, по првом ребалансу, по другом ребалансу дефицит је био 6% или 7%,

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

Добили сте написмено.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Није био 20%. Доста са изношењем елементарне неистине. Био је 6%, ево га секретар и нека каже.

МИРКО РАЈКОВИЋ (С МЕСТА):

Да, а претходне године?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Исто, 7% до 8% и 2012. године. То нема везе са вама.

Ако је неко имао проблема са спуштањем дефицита, то је била претходна власт. Ви сте наследили потпуно уравнотежен буџет и дефицит од 6%, а лаж је да сте наследили дефицит од 20%. То је чињеница, имам „црно на бело“, печат. Немојте људи то да понављате, срамотите се, испадате незналице. Једноставно, то није тачно. Шта је повећано?

Када поредимо 2013. и 2015. годину, мислим да ви то знате, повећан је порез на имовину. То је сада актуелна тема.То интересује грађане Београда. Грађани су пре месец, два добили решење о порезу на имовину. Грађани су шокирани. Стоје у реду да поднесу жалбе и није им јасно шта се дешава.

Порез на имовину за 2015. годину, а то имамо и у Одлуци о обиму средстава, (страна 9), је 15.810.000.000. Значи, 12.900.000.000 за Град, 2.900.000.000 општинама, мада неке општине од тога добију 100%, неке добију 6%, не распоређује се свима исто. Значи, укупно ће грађани Београда ове године, по овом ребалансу да плате скоро 16.000.000.000 динара, а 2013. године, те чувене године, по завршном рачуну за ту годину, који смо усвојили пре тачно годину дана, у 2013. години је наплаћено 5.574.868.000 порез на имовину. Значи, 5,5 милијарди пореза на имовину су платили грађани тада, а сада плаћају скоро 16 милијарди. Три пута је повећан порез.

АНДРИЈА МЛАДЕНОВИЋ (С МЕСТА):

Само да вас подсетим…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Замениче, немојте ме ометати,можете се после јавити за реч.

Да, наравно да ћу правилно и поштено да говорим како је до тога дошло, јер то одборници треба да знају, треба да кажу грађанима како је могуће да порез буде толико повећан. Значи, дошло је до одређених промена Закона о порезима на имовину. Било је промена и 2011. године, било је промена и 2013. године. Укинута је накнада за коришћење грађевинског земљишта. Укинуте су неке локалне таксе и накнаде, тзв. парафискални намети, па је онда речено да ће се то надокнадити порастом пореза на имовину, али не оволико, не на овај начин. Ово је превише, неравноправно је и непоштено према многим грађанима. Скупштина града мора нешто да уради по питању пореза на имовину.

Како је до тога дошло? Грађанима се није повећала квадратура, иста је као што су је и пре имали. Није им се много повећала ни цена квадрата. Значи, по процени наше Пореске управе повећала се, али не толико много и није се повећала стопа. Стопа је 0,4%. Она је прогресивна за вредност преко 10.000.000 вредности имовине, тада је стопа 0,6%, па преко 25.000.000 стопа је 1%, па до 2%. То погађа оне који имају велику вредност.

Како грађанима толико расте порез када им је иста квадратура и скоро иста цена? Шта се дешава?

Прво је дошло до промене зона. Неки су Одлуком Скупштине града пребачени у скупље зоне па је и њима дошло до пораста. Дошло је до пораста и тако што су укинути тзв. порески кредити, односно попусти на које грађани имају право.

Први би био амортизација. Амортизација је 0,8% по години. Могла је да иде до 80%, а сада попуст на старост објекта може да иде само до 40%. То је смањено дупло. Раније сте имали право на попуст за чланове породице који живе у стану. Сада имате право на попуст само ако обвезник живи у стану, без обзира колико има деце, да ли су му живи баба и деда, на које су раније имали попуст, а сада више немате. И ту су грађанима смањени попусти. Имали сте право да вам се рачуна и квалитет објекта. Раније када су се попуњавале пореске пријаве, писало се да ли зграда има централно грејање, да ли има лифт, какве су санитарије и на то је могао да се добије попуст, а сада је то све укинуто.

Једини критеријум који је остао је зона и квадратура. Цену порески орган одређује на основу цене неких суседних зграда које се у међувремену продају. То је углавном новоградња, ти нови станови постижу добру цену. Сада грађани треба да плаћају већи порез зато што су у комшилуку неке нове зграде. То је огроман проблем.

Појавио се још један проблем, који је за ову годину врло карактеристичан . Ако живите у стану имате право на попуст од 50%. Међутим, многи власници станова у Београду су старији људи, људи који су те станове откупили раније и ако тај обвезник премине а није спроведена оставинска расправа, нови наследник није укњижен и није се пријавио да он плаћа порез и шта је урадила Пореска управа ове године? Она је сравнила књигу умрлих са својим списком обвезника и где год су нашли да је обвезник неки грађанин који је преминуо, он више не станује ту, умро је и изгубио је попуст 50%. Значи, неко је платио порез. Некоме сте послали пореску пријаву, неко тамо живи а нисте му признали да живи, јер се формално води на његовог претка, а није окончана оставинска расправа и 100.000 таквих случајева има у Београду.

Одмах да вам објасним јер је ово важно – грађани имају право на тај попуст чак и ако није спроведена оставинска расправа, чак и уколико нису укњижени на стан, јер по Закону о порезу на имовину обвезник је држалац имовине, чак и ако је држалац без правног основа.

Све што су грађани требали да ураде јесте да дођу у Пореску управу и да се пријаве да ту сада живе и добили би 50% попуста. Није касно да неки то и сада ураде и да им се призна попуст, а 100.000 таквих случајева има. Нема ко то да каже грађанима. Дужност је Скупштине Града да не ћути о нечему што иде у прилог грађанима, већ да их обавести, да им пошаље писмо, да објави и да каже грађанима да ће имати дупло већи порез ако не ураде то и то.

Огроман је проблем тај порез на имовину. Овде заиста не говорим ни о каквој политици, ни о каквим партијама, то препуштам другим говорницима. Желим да нешто учинимо са овим, јер није добро да се ми радујемо и да кажемо – ура, већи нам је приход, преварили смо грађане, платили су дупло више а нису морали по закону, имају права на попуст ако живе у стану. Ми се радујемо већим приходима и кажемо, то је уштеда. Није то уштеда. На чији рачун је то уштеда? То је само један елемент, има много још тога да се прича о овоме, али истекло ми је време.