О споменику Николи Тесли и премештању његовог пепела

Расправа о Предлозима одлука:

                   – о подизању споменика Николи Тесли

                   – о подизању бисте Бориславу Пекићу

                   – о подизању скулптуре „Пријатељство“

                   – о подизању споменика Гаврилу Принципу, 17. седница, 8.6.2015.

Ево, ја одмах да предухитрим председника Скупштине и да као верник Српске православне цркве изразим своје велико поштовање према српском патријарху, као и задовољство што је Његова Светост прихватио да буде на челу овог Одбора. То ништа није спорно, али то нас уопште не ослобађа обавезе да примењујемо прописе, законе ове земље и да радимо онако како Скупштина града треба да ради. Црква и држава су у овој земљи одвојене. Ми имамо своје обавезе и задатке према грађанима, а наравно, Црква има своје.

Расправа о овој 3. и 4. тачки, односно о подизању три споменика, односно четири, пошто је дневни ред допуњен, па онда именовање четири одбора за подизање тих споменика, па је и у образложењу председница Комисије говорила и о петом. Само да обавестим госпођу Марић, а и председника Скупштине да смо ми ту Одлуку већ усвојили по скраћеном поступку. Она је већ усвојена. Одлука о промени састава Одбора за подизање споменика Михајлу Пупину, јесте и пошто је то стављено у скраћени поступак и већ је усвојено, није било никаквог разлога да нам ви то посебно образлажете. Чак пошто се о тачкама које се усвајају по скраћеном поступку не води расправа, ви нисте ни смели о томе да водите расправу, јер онда и ми добијамо право да о томе водимо расправу, а бесмислено је.

ПРЕДСЕДНИК:

Ви то управо чините…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја то управо чиним.

ПРЕДСЕДНИК:

… али не цените добру намеру госпође Марић.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Нема много смисла водити расправу о нечему што је Скупштина већ усвојила, па за следећи пут само да не губимо време на бескорисне активности.

Е сад, имамо још једну спорну ситуацију, а то је допуњавање дневног реда после часа одређеног за почетак седнице, а то је 10 сати – са Предлогом одлуке о подизању споменика Гаврилу Принципу. Дакле, не постоји никаква пословничка могућност, па самим тим…

ПРЕДСЕДНИК:

У питању је Амандман.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Дозволите да одржим говор, па можете после да ме…

ПРЕДСЕДНИК:

Погрешили сте само у термину. У питању је Амандман. Није допуњен дневни ред.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Извињавам се.

Значи, господине председниче, дневни ред ове Скупштине који смо добили, па који је промењен у току викенда…

ПРЕДСЕДНИК:

Не, петак није викенд.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добили смо предлог новог дневног реда, допуну материјала, а онда смо добили Предлог допуне дневног реда са Предлогом одлуке о подизању споменика Гаврилу Принципу.

И сад ми дозволите само да мало са вама поразговарам о поштовању Пословника.

Значи, члан 74 Пословника, господине председниче, каже да предлози одлука као и предлози урбанистичких планова (значи, то вам је други став члана 84 Пословника) предлози одлука и урбанистичких планова достављају се одборницима најкасније 7 дана пре одржавања седнице Скупштине.

Овај акт који смо ми добили да усвајамо зове се одлука. Значи, морали смо да га добијемо најмање 7 дана пре седнице. Постоји пословничка могућност, то је у члану 118 који предвиђа хитан поступак, значи постоји могућност да ако за доношење појединог акта постоји неодложна потреба ако би настале последице штетне по интересе грађана итд, постоји могућност, али та могућност подразумева да ми допуну односно предлог одлуке добијемо до часа одређеног за почетак седнице. Час одређен за почетак седнице је 10 сати, а ми смо ово добили у пола једанаест или у петнаест до једанаест. Значи, чак не постоји ни могућност да нам се то да у хитном поступку.

Даље, овај акт није акт…

ПРЕДСЕДНИК:

Извињавам се, је л’ ви рекламирате повреду Пословника?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Даље, овај акт није акт предложен по хитном поступку, јер у акту морају бити наведени разлози због којих се тражи хитан поступак. Значи, пише у члану 118 да се предаје предлог одлуке са образложењем. Овде нема у образложењу да је хитан поступак, није образложено зашто се тражи хитан поступак. Ово дакле није одлука која је упућена Скупштини по хитном поступку. Значи, није по члану 118. Морала је да буде упућена по члану 74. Није упућена. Не постоји пословничка ни законска могућност…

ПРЕДСЕДНИК:

Вратите се на дневни ред.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

… да ми данас на овој седници у складу са Пословником и законом расправљамо о овој тачки…

ПРЕДСЕДНИК:

Јесте ли рекламирали повреду Пословника?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ова тачка није хитна, није ни образложено зашто је хитна. Ја бих разумео да споменик хитно мора да се постави до Видовдана да је у питању прошла година, па кажемо да поводом стогодишњице атентата желимо, али пошто је сад 101. годишњица, може да буде и 102.

Значи, подизање споменика није посао који се ради преко колена, на брзину, данас за сутра, као без главе. Па чак и у овој Одлуци коју сте нам тако дали, да кажем увалили после часа одређеног за почетак рада седнице, и ту сте очигледно погрешили, а у члану 1 сте предвидели – сад прелазим, господине председниче, на Амандман, значи предвидели сте место где ће споменик бити подигнут на платоу, на улици између Бранкове и Поп Лукине, али очигледно је неко заборавио да је то место већ заузето. Тамо се већ налази споменик, обелиск подигнут 1961. године поводом прве конференције несврстаних земаља, што ми не сматрамо негативним, нити смо се тога одрекли. Значи, неко је мислио да тај споменик не знам, одшарафи одатле, однесе, премести, баци, спали – шта ли, па да се ту подигне други споменик.

ПРЕДСЕДНИК:

Ви то тумачите шта је неко мислио.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Па, претпостављам. Ево, тако пише.

ПРЕДСЕДНИК:

То су већ неке…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Па се онда накнадно сетио, па нам послао Амандман да се члан 1 брише.

Међутим, Амандман такође, господине председниче, по члану 115 који прописује процедуру за амандмане, може да се достави до почетка расправе о тој тачки само ако је у питању хитан поступак, а као што смо видели из мог претходног излагања, пошто није образложена хитност, нити пише у образложењу да је то хитан поступак, ово није био хитан поступак, па ни Амандман није уложен у складу са Пословником.

Значи, ова Одлука је једноставно на брзину ту стављена. Ја апелујем, молим, када доносимо одлуке о споменицима у Београду да то не буде као да радимо у Хитној помоћи. Значи, то су споменици од бронзе који ће да стоје ту сто година, или бар деценијама. Значи, та ствар треба да се ради промишљено, полако, да видимо шта јавност о томе каже, да се најави можда у медијима, у новинама, да грађани знају да се на томе ради. Овако ће то преко колена за дан, два неко негде, не знамо ни где – сад смо оставили Вулину да он одабере место за споменик, па се спомиње паркић код Економског факултета, па се спомиње кафана итд. Значи, лепо би било да се Скупштина града пита и за локацију.

Значи, господине председниче, предлажем вам да у складу са чланом 94 ви искористите ваше председничко право и предложите Скупштини да се скине ова тачка са дневног реда, да се врати телу које је предлагач на поновно разматрање, да видимо, можда ту има још неки амандман, да они сад члан 1 промене и да нам предложе нову локацију, па на следећој седници ми то поново да разматрамо.

Толико о Предлогу ове одлуке.

О Предлогу одлуке о подизању споменика Николи Тесли мој претходник, господин Божовић, је већ нешто говорио. Ја бих ту рекао, наравно, Никола Тесла, највећи научник, неки воле да кажу највећи Србин, заслужује споменик у Београду, мада ако мало размислимо, он већ има два споменика у Београду. Можда има и више, али бар за два ја знам. Један је испред Електротехничког факултета у Булевару краља Александра, а један је на аеродрому Београд, на улазу у аеродром, јер аеродром такође носи назив Никола Тесла. Значи, има два споменика. И сада је предлог да се подигне трећи.

Колико ја знам, и ова постојећа два споменика су такође копије споменика који су већ у Америци постављени и овај трећи ће бити то исто. И у реду. Велики човек, никад доста споменика, може и три.

Међутим, хајде да будемо отворени. Ја питам сад председницу Комисије која ће нам говорити да ли је предвиђено, да ли је тачно као што сам чуо да је предвиђено да се у постаменту, у подножју овог споменика да постоји једна шупљина, предвиђени простор у који ће бити пренета урна, пренет пепео Николе Тесле? Ако то није тако, ви реците, демантујте. Ја сам онда погрешно обавештен, извињавам се.

Ако је то тачно, онда ја морам само да кажем да Скупштина града треба да води рачуна о доношењу таквих одлука.

Значи, овде се то не помиње, слажем се, ми сада не доносимо одлуку о постављању урне са посмртним остацима Николе Тесле на то место, али ако би случајно некоме то пало на памет, морам да кажем да у овој земљи постоји Закон о сахрањивању и гробљима, постоји и градска Одлука о уређивању и одржавању гробаља и сахрањивању. Значи, чланом 4 Закона свако похрањивање значи сахрањивање посмртних остатака, укључујући и урне и пепео, значи то се може чинити само на местима која је Скупштина града одредила као место за сахрањивање. Не може се то радити у парку, не може се то радити у споменицима.

Уколико постоје такви случајеви, на пример Никола Тесла се налази у маузолеју негде од 1956 – 1957. године. Ја претпостављам да је тада тадашња власт у складу са тадашњим законима донела одговарајућу одлуку.

У складу са нашим законима би било да Скупштина града, уколико неко има намеру да похрани нечије посмртне остатке ван гробља, значи ван колумбаријума, розаријума или паркова сећања који постоје у нашим гробљима, Скупштина града мора да донесе посебну одлуку којом би то место прогласила местом за сахрањивање. Подсећам вас на чувени случај када је породици и пријатељима…

ПРЕДСЕДНИК:

Молим вас да се вратите на дневни ред…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Наравно да причам о дневном реду.

ПРЕДСЕДНИК:

… и не измишљате приче о сахрањивању и да образлажете шта је законски у некој измишљеној причи. Вратите се на дневни ред, молим вас.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Показаће будућност да ја…

ПРЕДСЕДНИК:

Немојте да гледате у будућност. Ми не говоримо о будућности, него се бавимо доношењем одлука.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да, ми причамо о будућности, наравно.

ПРЕДСЕДНИК:

Па, не проричите је, него се бавите одлукама.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине председниче…

ПРЕДСЕДНИК:

Па, петнаест минута развијате теорију коју сте сами смислили на свом градском одбору да ће некога сахранити ту. Па, држите се дневног реда, молим вас.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине председниче, овај монитор ми не ради, па ја не видим колико је времена. Ја сигурно нисам причао 15 минута, пошто је пре мене причао Балша, а заједно причамо 12 минута. Али дозволите да то мало времена што имамо…

ПРЕДСЕДНИК:

Па, не могу да вам дозволим да развијате теорију, вратите се на тачку која је на дневном реду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Можете да ме опоменете, можете да ми изрекнете меру одузимања речи ако имате за то основ, али немате. Ја говорим о тачки дневног реда потпуно, образложено…

ПРЕДСЕДНИК:

Па, није тачка дневног реда сахрањивање.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

… образлажем због чега оно што слутим да је намера, а то је да се у подножју тог споменика похрани нечији пепео.

ПРЕДСЕДНИК:

Али на дневном реду нису слутње и привиђења.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Па, не знам што се ви толико узбуђујете ако… (ЖАГОР У САЛИ)

ПРЕДСЕДНИК:

Хајте, молим вас за мир у сали. А вас молим да се вратите на дневни ред, да се не бавите привиђењима и слутњама, него материјалом на дневном реду.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро, господине председниче, разумећу ово да сте ми одузели реч. Не могу да говорим заиста, нисмо у ТВ емисији да говоримо истовремено…

ПРЕДСЕДНИК:

Претерали сте.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ако не можете да водите седницу тако да пустите говорника да говори или да му одузмете реч, па заиста нема смисла да буде укључен и мој микрофон и ваш и да ви покривате моју причу са вашом. Па, у којој то Скупштини…?

ПРЕДСЕДНИК:

Молим вас, држите се дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да ли ја могу да наставим или не могу?

ПРЕДСЕДНИК:

Рекли сте гомилу неистина. Молим вас, држите се дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

… право да кажем и неистине зато што није први пут да постоји, није тајна да је жеља патријарха српског и Српске православне цркве, митрополита Амфилохија, па ја сам са њима разговарао о томе више пута, укључујући и покојног патријарха Павла. Њихова је жеља да се тамо тај пепео похрани. Ја само говорим о томе пошто видим да не знате процедуру, не знате Пословник, кршите све, која је процедура да се то уради. Значи, Скупштина града мора да донесе одлуку као што је некада Скупштина града Пожаревца донела Одлуку да се двориште у кући Слободана Милошевића проглашава местом за сахране и онда може тамо да се сахрани. Да ли ви то разумете? То је све што сам хтео да кажем. Нећу вам више одузимати време.