О стратегији безбедности саобраћаја за град Београд до 2020.

Обједињена расправа о тачкама 24. и 25. Дневног реда. 24. ПРЕДЛОГ СТРАТЕГИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА ЗА ГРАД БЕОГРАД У ПЕРИОДУ ОД 2017 – 2020. ГОДИНЕ. 25. ПРЕДЛОГ ЗАКЉУЧКА О УСВАЈАЊУ ИЗВЕШТАЈА О СТАЊУ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 40. седница, 29. јун 2017.

Господине Рафаиловићу, Ви сте в.д. секретара и вероватно да ћете конкурисати за правог секретара, пошто је расписан конкурс?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г. Алимпићу, молим Вас пређите на тачку дневног реда.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Имали смо као представника предлагача секретара који је високи намештеник Градске управе, односно службеник, али ми није јасно помињање СНС, помињање неког политичког печата у вези ове Стратегије? Да ли је ово стратегија СНС? Тако је господин рекао. Рекао је да је ово стратегија СНС. Да ли је СНС правио ову стратегију? Ако је тако онда су ми јасније неке ствари које овде пишу и на које ћу вам сада скренути пажњу, мада пише да није тако. Овде пише да су аутори ове стратегије Градска управа, Секретаријат за саобраћај и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду. Ја овде не видим СНС и не треба да га видим. Као што сам и на прошлој седници рекао, секретари Градске управе су службеници Градске управе. Градска управа је по Закону о управи нестраначка, аполитична и стручна. Ми одборници овде можемо да говоримо у име партија а секретари треба да говоре стручно, нестраначки и аполитички, нарочито ако имају намеру да буду и сутра изабрани за следећих пет година за секретаре, без обзира која странка може доћи на власт. То је јако важно. Можемо да имамо Управу какву треба да имамо, а ево сада имамо и Владу која се наводно залаже да имамо тако нестраначку и аполитичну управу. Саобраћајни факултет, који је учествовао у овом писању – није довољна само та одредница. Морам да вам кажем да смо данас усвојили једну нову Стратегију, много професионалније написану, Стратегију развоја града Београда. Све друге стратегије, међу њима и ова Стратегија о безбедности саобраћаја, треба да се наслања на ту, што ова апсолутно не чини, јер је ова већ застарела и пре него што смо је усвојили. Овде не пише ко су аутори на том Саобраћајном факултету, као што на овој другој Стратегији имате пар страна посвећено томе, који су професори писали, који асистенти, ко стоји иза овога? Саобраћајни факултет је зграда, а ко је правио ово? Надам се да ви то знате пошто сте са њима сарађивали, па нам реците ко стоји иза овога? На страни 2. пише да је овај предлог припремила Стручна радна група, а не видимо која је. На 1. страни Стратегије би требало да буду побројани чланови те Стручне радне групе. Дакле, каже се да је Стручна радна група припремила предлог и у загради се каже „на науци заснованој“, па је стављен ускличник. Тај који пише овако, хвали се да му је Стратегија на науци заснована, заслужује озбиљну сумњу да је ово заиста на науци засновано. Научници који овако пишу су врло ретки. Шта ово значи? Мислим да је ово први знак узвика који видим у једном документу Скупштине града. На страни 14. постоји једна анализа која се зове „Трошкови последица саобраћајних незгода“. Анализирали су трошкове тих незгода, колико је Град Београд наводно издвајао, па је у загради стављено „трошио“ за настрадале у саобраћајним незгодама. Ево шта пише у закључку, на крају 15. стране: „Годишњи трошкови које је Београд издвајао (трошио)…“, претпостављам да смо то из буџета издвајали, не знам одакле смо издвајали? „…само за настрадале у саобраћајним незгодама, били су од 40,5 милиона евра до 1,2 милијарде евра“! Пазите распон –  од 40,5 милиона до 1,2 милијарде евра су трошкови које је Београд наводно потрошио за настрадале у саобраћајним незгодама. У претходном тексту, који претходи тој анализи, има једна констатација да у Србији не постоји опште прихваћена методологија за израчунавање тих трошкова, па сам помислио да бар Саобраћајни факултет има ту методологију или да може да је направи, ако већ хоће да израчунају те трошкове. Примењивали су, кажу, методологије Републике Српске, па видите да Република Српска има ту методологију а Србија нема, и методологију са Новог Зеланда. Не знам да ли се налазимо у Кини или Новом Зеланду или где на кугли земаљској, али мислим да је Нови Зеланд првак у томе и да је то најудаљенија земља од Србије. Каже се: „једно настрадало лице у Републици Српској прави трошкове од 266.358…“. Евра или КМ? Пошто не пише чега, а за Нови Зеланд пише 3.652.965 евра по једном настрадалом лицу. Предлажем да ми ову страну једноставно исцепамо, јер ово је потпуна бесмислица.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г. Алимпићу, молим Вас, како сте лепо кренули да образлажете, а нема потреба да говорите о цепању папира.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја читам Стратегију и анализирам колико кошта то, а не знам уопште о чему се ради, нешто од 40,5 милиона до 1,2 милијарде евра?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Али не можете да говорите да треба да се цепа.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не знам уопште о чему се ради и мислим да би секретар требао да објасни одборницима. Чекајте, сутра ће ово да се појави у медијима, а појавиће се можда у стратегији спорта, појавиће се и у другим стратегијама које ће да нам подмећу као генијалне и научне радове, а у питању су апсолутне бесмислице. То вам је тако. Сада да пређем на одговор зашто сам ја ову Стратегију упоредио са Стратегијом развоја Београда, која је кровна Стратегија и за ову Стратегију и која мора да се поштује. Као што смо чули и дискутовали данас по 1. тачки дневног реда, Београд планира да уведе бицикле и бициклисте као превозно средство. Ако је то будућност Београда, ако се предвиђа 100 станица за изнајмљивање бицикала, па да људи остављају кола и да изнајме те бицикле. Ти бицикли имаће чак и електричне моторе, што смо чули прошли пут, за узбрдицу да им буде лакше. То је једна озбиљна стратешка ствар, обавеза коју смо ми јутрос преузели. Шта је препрека да Београђани користе бицикле као превозно средство, осим што их можда мрзи да окрећу педале? Па зато што је опасно! Људи, безбедност је главна препрека. Ова Стратегија безбедности саобраћаја управо треба да нам понуди решење тог проблема. Колико је овде страна, или бар карактера посвећено том питању? Ни мало. На страни 30. стоји, а то је реченица преписана из генералне Стратегије, „Град ће припремити Мастер план развоја одрживе мобилности, којим ће фаворизовати пешачки и бициклистички саобраћај“. Значи, фаворизоваћемо бициклистички саобраћај – и нигде више се не помиње реч „бицикл“. Како ћемо да поправимо безбедност бициклиста, тога овде нема. Зато кажем да је ова стратегија већ застарела и да је потребна нова. Ова стратегија има два додатна поглавља. – Једно је смањивање страдања деце у периоду 2017. до 2020. године. Сасвим добро обрађен материјал, а друго је смањивање страдања моторциклиста. Нема смањивања страдања бициклиста, а то је неопходно, да би могли да говоримо да су кренули у стратешко решавање тих питања. За ову стратегију, за њен текст одговоран је Секретаријат и неко са Факултета, а на страни 38. се набрајају и „носиоци активности и одговорности“, па су се ту нашле и невладине организације. Невладине организације свакако имају важну улогу у промоцији и програмима унапређења безбедности саобраћаја. Али, шта овде пише да је њихова улога и одговорност? Каже се: „Невладине организације и удружења су одговорни за уочавање, критику и истицање неправилности у систему безбедности саобраћаја“. Даље се каже „поред тога, одговорне су да поверене послове обављају савесно и посвећено“. Право да вам кажем, ја сам се овде мало препознао. Ја нисам невладина организација, нити сам из ње, али одговорни за уочавање, критику и истицање неправилности, то сам ја, то смо ми – опозициони одборници. Није то посао за невладине организације. Невладине организације могу јако много да допринесу Градској управи, да обављају разне послове за које окупљају људе који су стручни, способни, који желе тиме да се баве, а у областима где нема довољно запослених у Градској управи који ће тиме да се баве и ви онда невладиним организацијама поверите одређене послове да обављају и то им платите. Путем конкурса, наравно. Као добар пример може да послужи је ова Одлука, коју смо сада усвојили, коју је предложио г. Петронијевић, по питању промоције запошљавања. То је улога невладиних организација. Тамо је предвиђено да 10.000.000 динара добију невладине организације које ће у име Градске управе спроводити програме запошљавања. Тако нешто треба да постоји и овде и тако нешто треба да буде улога невладиних организација. А не да оне само критикују. Видим да вас ово уопште не интересује, да сте прилично неозбиљни када је у питању све ово.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г. Алимпићу, не смеју се они Вама него су мало уморни и концентрација пада.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Није моја кривица што је ова тачка сада дошла на дневни ред. Она је важна и о њој треба продискутовати и расправити и ова Стратегија треба да буде боље написана, да би била достојна да је Скупштина града Београда усвоји. А није. Мислим да сам довољно то објаснио. Хвала.