О Стратегији развоја града Београда до 2021. године.

Расправа о првој тачки Дневног реда:

  1. ПРЕДЛОГ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ГРАДА БЕОГРАДА ДО 2021. ГОДИНЕ, 40. седница, 29. јун 2017.

Даме и господо градски одборници и сви остали присутни, градоначелниче, замениче, менаџеру, чланови Већа, ово је увек један значајан тренутак за Скупштину града, тренутак када се расправља и усваја Стратегија развоја града. То је један од најзначајнијих задатака који Скупштина града има, осим усвајања буџета, који се усваја сваке године. Стратегија развоја, која се усваја једном у четири, пет година је кључан тренутак, јер треба да одреди правце у којима ће се кретати развој града у неком наредном периоду. Није Стратегија документ који треба да разрешава детаље. У овој расправи чули смо приче о неким детаљима и то човека повуче и ја бих сада радо реплицирао одборнику Марјановићу да није добро да се калдрма са Косанчићевог венца продаје негде у иностранству, а да се уместо тога ставља неки нови камен. Надам се да вам није идеја да то исто урадите и са Скадарлијом? Дакле, морамо се понекад бавити и тим детаљима, којима се ви бавите, али стратегија се ипак бави генералним питањима. На сајту Града видео сам једну изјаву градоначелника. Можда му се то омакло – „по први пут у историји петогодишња стратегија“, итд. Наравно да није први пут. Ово је Стратегија која се наставља на претходну. Ово је Стратегија до 2021. године коју усаглашавамо, а претходна Стратегија важила је од 2011. до 2016. године, чији рок је истекао. Упоредио сам те две Стратегије, јер логично је и битно је да се једна наслања на другу, а и оно што је предвиђено првом Стратегијом, а није спроведено, јер је у средини њеног временског рока дошло до одређених политичких промена и добар део тих започетих пројеката је заустављен па је требало времена да се то поново враћа у фокус. Морам да вам кажем да има великих сличности. На крају крајева, обе ове стратегије су радили доста слични стручни тимови. Наравно, овај политички тим је различит, ако изузмемо овај део из СПС, који је био и тада и сада, али стручни тим је врло сличан. Ту је проф. Дамјановић и раније споменути проф. Јакопин, Глигоријевић итд. Укључени су људи који су радили стратегију претходног периода и ту има доста сличности. Нећу да кажем да је Стратегија лоша, јер као што је уобичајено, ту има неких општих места, као што и стратегије свих градова на свету имају нека општа места; развој, запошљавање, екологија, итд. То ставите и то вам је већ 90% стратегије. То није спорно. Оно о чему бих ја желео да говорим и ово мало времена на то утрошим су разлике. Шта је то што је сада другачије него што је било у Стратегији која је примењивана до 2016. године, који су то сада други правци ка којима ова градска власт, односно ова екипа жели да крене и шта је то што су кључне разлике?

Прва разлика, односно највећи проблем који овај Предлог стратегије има је начин на који је донет – без јавне расправе. Ни Нацрт, ни Предлог није био јавно доступан, није био на интернету. Нико није могао да види овај текст, док га нисмо овако у папиру добили поштом. То је као неки тајни текст? Није било праве, озбиљне јавне расправе, у коју је укључена стручна јавност, градске општине, град, на крају крајева и ми градски одборници. Малопре смо чули одборника Бакареца, који је, да је имао за то прилике, могао да учествује у јавној расправи јер има потпуно нову тему, демографску, подстицај рађања, итд. Сада је он о томе причао, али сада је касно. Нема амандмана на стратегију. Да је било прилике, да је било јавне расправе то би било другачије. Обавеза је по Статуту града, када усвајамо стратешка документа, мислим да је то члан 142. Статута, да се спроведе јавна расправа, да се укључе сви чиниоци, али тога није било. Прилично лицемерно је да пише на почетку, у уводној речи градоначелника, да „транспарентни партиципациони процеси афирмишу Градску управу као савремену и отворену“, а није било транспарентног и партиципативног процеса овде. Ово је једноставно пало као „гром из ведра неба“ – ево вам стратегија, ми смо ово смислили, дижите руке и усвајајте, заједно са још 4.000 страна других папира у материјалима за ову седницу које треба да прочитамо за неколико дана. На овај начин донета Стратегија града Београда није Стратегија града Београда, то је Стратегија једне уске групице, која се села и договорила се, али јавност у Београду, Београђани, стручна јавност, осим ових пар професора који су били укључени, ништа не зна о томе. За неке ствари сазнаће се ће тек када буду почеле да се реализују, тада ће јавност видети шта је промењено.

Следећа је промена, о којој су претходни говорници већ говорили, што сам и ја приметио, мада то није у правом смислу нека промена, дат је већи акценат тој промени саобраћајне структуре у Београду, односно те парадигме. Дуго се за то залагао архитекта Бранислав Јовин, који колико видим, и стоји иза ове промене, кога добро познајем и ценим и знам шта је питању. Има чак и један његов цртеж, на страни 78. текста Стратегије, који ваљда представља како треба да изгледа пешачка зона у центру Београда. Архитекта Јовин је водио Урбанистички завод 70-их и 80-их година прошлог века и тада је кренула та прича претварања Београда из града где се људи возе аутомобилом у пешачко – бициклистички град. Тада је и Кнез Михаилова постала пешачка, итд. То је у прошлој Стратегији мало стављено у страну. У реду је то да центар града има пешачку зону. Туристи пристају бродовима, изађу у Савској луци, ту је Калемегдан, Кнез Михаилова итд, али ми овде не треба да говоримо само о делу једне најмање градске општине, а то је општина Стари град. Ми не правимо овде Стратегију за део општине Стари град него за цео Београд, који има 3.300 км2. Када овде неко каже да људи треба да се возе бициклом, да иду пешке – за већину становника Београда објективно то је немогуће. То је прича за мање градове. Можете да причате о томе у Шапцу, Зрењанину, па чак и Новом Саду. Дакле, можете о томе да причате за мање градове, градове без много брдовитих делова, али за Београд, који покрива огромно подручје, где на крају крајева људи имају културу, навику да се возе аутомобилом, или бар аутобусом, треба доста водити рачуна. У прошлој Стратегији тежиште је било на томе да се смање гужве у граду и да се омогући бржи проток саобраћаја и зато је тежиште било на Унутрашњем магистралном полупрстену, Спољној магистралној тангенти, новом Мосту преко Аде, на тунелу који је планиран између тог моста и Аутокоманде, на новом мосту који је сада назван Пупинов мост, и мосту који тек треба да се гради код Ада Хује. Дакле, да се дође до смањења саобраћајних гужви и омогућавања бржег протока саобраћаја. Ту је настао и тај теоријски сукоб, са г. Јовином, који сада има већ 87 година, али је још увек активан, јер је он сматрао да је то стимулисање људи да возе аутомобиле. Како да вам кажем, 2000. године је у Београду било око 200.000 регистрованих аутомобила, 2008. и 2009. године било је 500.000 аутомобила а сада не знам колико има. Значи, људи купују аутомобиле и шта да раде они са њима? Сада прећи на то да се возе бицикли – то је можда могуће у оквиру једне општине. У оквиру Новог Београда може да се вози бицикл. Али, немојте да мешате рекреативну вожњу бициклом, то иде у спорт, то не иде у саобраћај. Коришћење бицикла као саобраћајног средства је у Београду на нивоу статистичке грешке. Ко иде на посао бициклом? То је врло ретка појава. Али, добро, да не губим превише времена на тај део. Значи, то може у центру града, у том ужем делу. Председник Скупштине је показивао неки летак, ја га нисам видео, али изгледа да и општина Стари град тражи да се грађани питају, траже неки референдум. Они поручују – „Чекајте, ко је нас питао да ли ми ово хоћемо?“ То су људи који ту станују. Ви сте ставили у ову Стратегију да треба партиципативно сарађивати са грађанима, питати их, а ви радите сасвим супротне ствари.

Следећа ствар која је различита, шта се променило када погледамо две стратегије, која је јако важна, а то је кроз ову Стратегију провучено наизглед врло стидљиво, то је промена локације нове Луке Београд. Нова Лука Београд деценијама је планирана на одређеној локацији, а то је Крњача, Рева, лева обала Дунава, низводно од Панчевачког моста. У тој зони треба да се изгради тај нови мост преко Ада Хује. То је по Регионалном просторном плану административног подручја Београда и по ГУП-у, и свим просторним плановима била локација за будућу луку. Постојала је чак још једна резервна локација код Винче, дакле још више низводно. Ово што се сада ради овом Стратегијом је промена локације луке. То је на страни 27, пише: „Припрема за изградњу нове луке узводно од Пупиновог моста на Дунаву“. То је без јавне расправе, без да се ико питао. Та одлука је донета сада и када дигнете руке ви сте то одлучили. Јако проблематично питање је где је планирана та лука? Вероватно сте видели да постоји петиција на интернету. Ради се месту по имену Бељарица или Црвенка, значи ради се о простору који је еколошки изузетно значајан, простору који смо ми као Скупштина града већ били припремили да заштитимо као заштићену еколошку зону и 2015. године то, иако је било планирано, није стављено на дневни ред, а сада је јасно и зашто. Да вам сада не набрајам да ту живи 136 врста птица, 108 строго заштићених, да се ту гнезде орлови и живе разне животиње, укључујући и видре. Осим тог еколошког значаја, то је плавно подручје, то је практично једна мочвара узводно од тог моста. Тај простор је изузетно значајан за одбрану Београда од поплава. То вероватно исто знате. Тамо је насип чак до два километра удаљен од обале и тај простор је сада пошумљен и он прихвата и прима плавни талас Дунава. Ако се то сада претвори у Луку, ако се избетонира, не само што је то велики проблем за екологију и то подручје које је било у процесу заштите, а већ када је у процесу заштите треба и да буде заштићено, већ овде имамо и озбиљан проблем са тим плавним таласима, који више неће имати тај простор да се изливају, јер је то плански урађено још пре 100 година. А сећате ли се шта се пре 10 година десило са Дунавом? Дунав има тенденцију да нагло порасте. Сећате ли се када замало није било поплављено и Земунско шеталиште, и простор код Небојша Куле и код Београдског Сајма? Ако вам није стало до свега тога, вероватно вам је стало до вашег милог и драгог „Београда на води“? Изградња луке на том месту појачава ризик да и тај „Београд на води“ буде још више поплављен него што је сада. Чињеница је да сви видимо тамо оне силне пумпе које извлаче воду јер ће те зграде бити потопљене у подземним водама. Али, да то сада пустимо. Зашто се то све ради? Како је дошло до тога уопште? Како и коме падне на памет да каже да неће да буде лука низводно као што је деценијама планирано, већ узводно? Логично је да лука буде низводно и због још једног разлога – ако се деси неки акцидент у тој луци, излије се нафта или слично, то све оде низводно па се разблажи до Смедерева и Румуније, а ако се то деси овде, у Бељарици, то иде на Београд, оде све на Ушће, у центар. Значи, то није добра локација. Сви знају да је била једна прилика када се отварао Пупинов мост, када су наш премијер и кинески председник на мосту гледали где би могли да направе луку, па им се учинило да ту где је Бељарица – нема ништа. Нико им изгледа није рекао да имамо већ планиран простор за луку. То је сада чак и индустријска зона, колико сам разумео. Кинези су већ добили земљу за слободну царинску зону баш у Крњачи и зашто ту да не праве луку? На страни 58. Стратегије, односно Акционог плана, јасно пише да је то питање део преговора Републике Србије и Републике Кине. Значи, очигледно се ради о интересу страног фактора, односно Кинеске државе.

Трећа велика промена коју сте овде унели је на страни 33, а о томе смо имали прилике и раније да говоримо, а то је одлука да се део енергије из Термоелектране „Никола Тесла“ спроводи топловодом до Топлане „Нови Београд“ и да се укључи у грејање Београда. Ако се сећате, када смо усвајали тај урбанистички план, пре пар седница, председник Скупштине града је лично рекао да то не значи да ће то бити грађено пре него што ми овде на Скупштини одлучимо и усвојимо, односно видимо неке показатеље, односно да видимо да ли је то исплативо? И све оно што сам тада причао, и по питању додатног загађења, по питању смањене производње струје, по питању коришћења тог еколошки најлошијег горива за грејање, лигнита, по питању топлотних губитака током транспорта, супституције гаса. Дакле, требало је да видимо ту рачуницу и анализу па тек онда да одлучимо. Нисмо видели ту рачуницу. Неко можда јесте, али ово није лична и приватна ствар, ово је питање стратегије. То је исто велика промена, односно слично као и то да натерамо људе да се не возе колима него да пређу на бицикл. То је била идеја и 80-их, па се од те идеје одустало, па се сада враћа нека идеологија или нека групација која се поново враћа на тај пројекат. Али, сада се време променило. На страни 37. помињете смањење емисије гасова, на страни 38. говорите о замени фосилних горива. Нема горег фосилног горива од лигнита, који испушта 60% више угљен диоксида у атмосферу од овог горива кога сада користимо, а то је гас. О неким другим штетним гасовима, сумпор диоксиду, оксидима азота, итд, чега у лигниту има, а у природном гасу готово нема да и не говоримо.  Ви радите супротно од онога што сте ставили у Стратегију. На страни 39. као циљ ставља се очување биодиверзитета. То је у директној супротности са овом одлуком да се на локацији Бељарице, где се управо чува, не само српски него и европски биодиверзитет, посече шума, избетонира све и да се направи лука. На страни 40. имате наставак спровођења Стратегије пошумљавања. Бељарице су стотине хектара под шумом и ако се ту прави лука и индустријска зона, то се све сече. То је потпуно супротно Стратегији пошумљавања. Стратегију пошумљавања смо донели 2011. године, сада је 2017. године, а донета је до 2020. године. Шта је предвиђено њоме? Предвиђено је да се за 10 година пошуми 50.000 хектара. То је 100.000.000 нових стабала. Није урађен ни делић тога, није урађено ништа. Сада се рутински препише то у ову нову стратегију. Људи, прошло је више од пола времена а ту ништа није урађено, уз свој део кривице који прихватам, и за оних првих пар година претходне власти, јер почетак спровођења те стратегије није одмах садња, јер ми немамо толико садница, него прво треба да направимо саднице, расаднике, да направимо семенске састојине, а то је требало урадити у првој години, а то се не ради ни сада. Од те Стратегије нема ни „п“ од пошумљавања, нема ништа. Али, зато све је супротно, постојеће шуме ћемо да сечемо. На страни 51. се говори о учешћу грађана у одлучивању? На страни 76. говори се о инфраструктурним пројектима везаним за „Београд на води“. У Акционом плану нема наведено, као за остале циљеве, колико то кошта? Ту пише да ће Град да направи инфраструктуру за „Београд на води“, што сада и радимо. Довешћемо тамо грејање, струју, воду, пут. Ко ће то да плати? Инвеститор „Београда на води“, Мухамед Алабар то неће да плати, то ћемо ми да платимо. Ја само питам колико то кошта, јер он плаћа само радове на свом плацу, који му је поклоњен. А и то је велико питање, да ли и колико и то плаћа? Ако је то стратешки циљ, треба ставити у Акциони план стратегије колико тај стратешки циљ кошта грађане Београда? Оно што вам препоручујем да обавезно примените је оно што пише на страни 80, где пише да је ризик: „неселективна подршка пројектима без претходне провере кредибилитета“. То је управо оно што ви стално радите. Ви кажете „правићемо гондолу од Новог Београда до Аде Циганлије“, а онда кажете – „не, ту ћемо да преместимо Стари Савски мост“. Шта ће вам и гондола и мост? „Не, гондолу ћемо правити на другом месту, на Ушћу“. Па, „сада ћемо правити јарбол од 120 метара“. Можете, али немојте да трошите на њега 2.000.000 евра. Време ми је истекло, али као што рече мој претходник, истекло је време и вама. Тражена је оставка градоначелника и наравно да није добро да нам он сада намеће овакве неке ствари. Боље је да то сачека следећег градоначелника.

ПРЕДСЕДНИК:

За реч се јавио одборник Мирко Рајковић.

МИРКО РАЈКОВИЋ:

Да кренемо од краја – ко Вам је рекао г. Алимпићу да г. Синиша Мали неће бити нови градоначелник? Како ви то прејудицирате?

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Александар Вучић је то рекао, знам ја да он лаже.

МИРКО РАЈКОВИЋ:

Срам Вас било, добро је што сте то рекли.

ПРЕДСЕДНИК:

Алимпићу, сада сте стварно претерали. Изричем Вам опомену. (Аплауз)

Не дозвољавам нико никога да вређа ни у сали, нити од државних функционера који нису ту. Рушите концепт једног пристојног и културног градског парламента који сам овде установио у задње четири године.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Тражим реплику. Рекао је да сам погрешно цитирао члан 142. Статута.

ПРЕДСЕДНИК:

Изволите, али нисам Вас разумео.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Зашто сматрате да је увреда ако се нешто цитира? То не може да буде увреда. Само сам рекао да је Вучић рекао оно што је рекао.

Што се тиче обавезе јавних расправа, члан 142. Статута града Београда каже да приликом утврђивања стратешких и акционих планова развоја града претходи обавезна јавна расправа: „Јавна расправа спроводи се путем организовања округлих столова, достављањем Нацрта стручним, научним и другим организацијама и службама, расправама на зборовима грађана, објављивањем нацрта одлуке на сајту Града, објављивањем у средствима јавног информисања, спровођењем анкета или на други погодан начин“. То пише у Статуту града. Да ли сте ви то урадили? Кажете да не пише а видите да пише.

То исто као и што је 03. маја ове године премијер Вучић рекао – „Ја сам донео одлуку, Мали неће бити градоначелник“, исто као што је рекао 18. новембра 2013. године, пре ових прошлих избора: „Мали неће бити кандидат за градоначелника Београда“. То нисам рекао ја, рекао је Вучић, ја га цитирам. То је објављено у „Танјугу“, у „Политици“, ја у то верујем да је он то рекао.

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, уносите немир у овај дом који расправља о веома важним стварима за грађане Београда. Нема више времена и нема више реплике на реплику.